Руски авион нервира регион: Српска војска јача и од чланица НАТО – шта нам доноси ново наоружање
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Војска Србије јача је од појединих чланица НАТО – Мађарске, Бугарске, Хрватске, Северне Македоније, а разлог није само количина и тип наоружања, већ чињеница да Србија има сопствене производне капацитете. Самостално производи транспортере, борбена возила и артиљеријске системе, што нас сврстава у ред земаља које се ослањају и на сопствене снаге.
Овако војни аналитичар и уредник РТ Балкан Андреј Млакар коментарише приказ нових и модернизованих средстава и система Војске Србије на аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић” у Батајници.
Он каже да, када се данас погледа Војска Србије и упореди са војскама свих бивших југословенских република, јасно је да одступа од свих. Из тог разлога се често и јављају нервоза и страх у Загребу, Подгорици, а пре свега и највише у – Приштини.
Комшилук је, пре свега, у страху због количине наоружања и дронова, објашњава наш саговорник. Такву количину дронова једино ће Војска Србије имати у читавом региону и неће постојати ниједна земља која ће моћи да јој парира, осим Румуније која је највећа чланица НАТО-а у региону и која има ракетне системе „Патриот“, а и убрзано развија своју одбрамбену индустрију.
У односу на комплетан регион Западног Балкана, Војска Србије располаже значајним бројем тенкова, а пре свега једина смо земља на комплетном подручју Западног Балкана која има аеробалистичке ракете. То не постоји ни код кога другог, нити имају приближно сличне капацитете. Све то Србију сврстава у сам врх региона, што, наравно, посебно нервира наше западне суседе – пре свега Хрватску, али и Федерацију БиХ, где су већ почеле паничне реакције, каже Млакар за Спутњик.
Након јучерашњег приказа наоружања појавиле су се тврдње у хрватским медијима како је, наводно, Руска Федерација Србији поклонила војна средства како би, ето, угрозила Хрватску. То је, наравно, део политичког наратива који се вештачки и без чињеница формира, тврди Млакар и подсећа да је Војска Србије све своје наоружање уредно купила.
Изгледа да им је посебно запао за око МиГ-29, као и кинеске ракете ЦМ-400. Видим да је управо то сада у фокусу, као и руске ракете Х-29 и противрадарске Х-31. То је оно што их, чини ми се, озбиљно почиње да нервира комшилук.
(На)МиГ(ивање)-29
Приликом приказа средстава и система Војске Србије на батајничком аеродрому највише је пажње привукао МиГ-29 СМ+ који је претворен у вишенаменску убојиту платформу. Реч је о ловачком авиону који је Србија, захваљујући Руској Федерацији, модернизовала и претворила у убитачно оружје.
То више није авион намењен класичним ловачким задацима, већ је оспособљен за различите специјализоване мисије – од сузбијања противникове противваздухопловне одбране до ношења аеробалистичких ракета. По мом мишљењу, а то је моје субјективно мишљење, управо је МиГ-29 био вест дана. Оно што смо могли да видимо јесте да су МиГ-ови опремљени руским ракетама Р-77, домета преко 150 километара. То су ракете ваздух–ваздух које користи и Сухој, односно целокупна фамилија Сухоја Су-30 у Специјалној војној операцији.
Приказане су и телевизијски вођене ракете Х-29Т које се користе у Специјалној војној операцији, а намењене су за тачкасто гађање високопрецизних циљева, пре свега стационарних, уз висок степен прецизности, објашњава Млакар. Он додаје и да се коначно потврдило оно о чему се већ дуже време нагађало, а то је да Војска Србије поседује руске противрадарске ракете Х-31П. Реч је о једним од најмодернијих противрадарских ракета за сузбијање противникове противваздухопловне одбране.
Осим тога, видели смо, уз помоћ универзалних носача, опремљеност ношења аеробалистичких ракета. МиГ-29 је, упоредо са кинеским Ј-10 Ченгду, кинеским ЈФ-17 и израелским Ф-15И упоредив у смислу да може да носи аеробалистичке ракете. То је оно што је изазвало највећи бес, пре свега код Хрватске. Судећи по њиховим коментарима, највише их боли Миг-29.
Дронови и „Вампири“
У Бајатници је приказана и широка палета дронова. Линијус Х је нови дрон-камиказа израелске компаније „Елбит“, који ће се производити у Србији, а ради се о дрону намењеном за лов, односно за специјалну употребу у посебно затвореним просторијама где може да делује без проблема, објашњава наш саговорник. Користи га Израел у борбеним операцијама на југу Либана, а интензивно је коришћен и у Гази.
У Србији ће се производити четири врсте дронова: тактички дронови, дронови-камиказе, ПП дронови и стратешке извиђачке беспилотне летелице „Хермес“.
Видели смо и премијеру вишецевног бацача ракета „Вампир“, чешке производње, калибра 122 милиметра, који смо набавили од Чешке како бисмо попунили простор између калибара 128 и 300 милиметара. Наравно, видели смо и системе противваздухопловне одбране. Новина је и то што Србија од Кине набавља кинеску верзију система С-300, Хонг Кју-9.
Такође је потврђено, иако још није званично саопштено, да ће, по свему судећи, бити набављени кинески вишенаменски борбени авиони Ј-10, као и школско-борбени авиони. То ће бити кинеска верзија руског Јак-а 130 школско-борбеног млазног авиона намењеног за ловачко-бомбардерске задатке, као и за обуку пилота, каже Млакар.
Испробано на Пасуљанским ливадама
Паралелно са приказом на батајничком аеродрому, приказано је и дејство свих ових система приликом гађања на Пасуљанским ливадама. Видело се дејство система „Пасарс“, а показало се зашто је такав систем веома битан и важан, истиче наш саговорник. Такође се видело и дејство „Панцира“ који се користи у Специјалној војној операцији за обарање беспилотних летелица и дронова. Код нас је додуше приказана старија верзија „Панцира“, али подједаноко ефикасна и убитачна и Млакар истиче да је штета што Република Србија није усепла да реализује куповину две батерије, већ само једне.
Видели смо и гађање артиљерије, као и дејство дигитализованог система „Огањ“, а приказано је и дејство тенкова М-84. Представљена је верзија АС3, као и вод тенкова АС2 и један АС3 који има систем противдронске и систем активне заштите. По мом мишљењу, мало је преоптерећен, али то су већ нијансе.
Србија је покушала да развије сопствени систем „Шумадија“, али тај пројекат није напредовао жељеним интензитетом, па се држава определила за израелски „Пулс“, који производи компанија „Елбит“, у оквиру српско-израелске војнотехничке сарадње.
Систем „Пулс“ је израелске производње и у питању је израелска верзија Химарс-а. Израелци су направили своју верзију тог система, која је, по мом мишљењу, много боља и прецизнија у односу на америчку. Они не робују толико бирократији као што то чини Вашингтон и овај систем има три врсте ракета: домета 35, 150 и 300 километара, а ми имамо сва три типа ракета у свом наоружању, закључује Млакар.
Погледајте и:
