https://sputnikportal.rs/20260630/ovim-potezom-zapad-pali-fitilj-za-ceo-svet-rusija-ima-dva-nacina-da-odgovori-olivera-ikodinovic-1200849822.html
Овим потезом Запад пали фитиљ за цео свет: Русија има два начина да одговори
Овим потезом Запад пали фитиљ за цео свет: Русија има два начина да одговори
Sputnik Србија
Даљи ток украјинског сукоба зависиће искључиво од реакције руског руководства и њеног одговора на испоруке наоружања и све интензивније нападе на руску... 30.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-30T22:17+0200
2026-06-30T22:17+0200
2026-06-30T22:17+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
специјална војна операција у украјини – вести
свет
европска унија (еу)
дронови
оружје
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111681/07/1116810712_0:103:3277:1946_1920x0_80_0_0_428a1afaefe6f729d7eaf6a7499e6fe1.jpg
Према његовом мишљењу, уздржан одговор Русије могао би да спречи ризик од шире ескалације, док би оштрији војни одговор повећао ризик од ширег сукоба и натерао западне земље да преиспитају своје даље поступке.Овако је он прокоментарисао изјаву Марије Захарове, портпарола руског Министарства спољних послова која је рекла да НАТО, у сарадњи са Украјином, ради на развоју нових система наоружања намењених нападима на руске ваздухопловне базе, укључујући и циљеве дубоко у унутрашњости Русије. Она је навела да се такви планови могу видети у оквиру тендера објављених на званичним интернет страницама НАТО-а.Према њеним речима, овакви пројекти показују да Алијанса наставља да интензивира војну сарадњу са Кијевом, због чега ће Русија посебну пажњу посветити предузећима која учествују у развоју и производњи наоружања које се користи против Русије. Захарова је оценила да НАТО занемарује ризике даље ескалације сукоба и да Украјину користи као полигон за испитивање постојећих и нових војних технологија.Он оцењује да је Украјина практично постала полигон где се тестира и старо и ново оружје у реалним борбеним условима.„Украјина нема пуно избора. Условно говорећи, она се сама претворила у полигон за тестирање западног оружја, а њу нико ништа и не пита. Она само чека нове испоруке оружја и прижељкује да буде полигон, јер се за то добијају вишемилијардске западне донације“, додао је експерт.Блохин каже да не може унапред знати у којој мери ће ново западно оружје утицати на даља борбена дејства, али оцењује да само по себи неће одлучити исход рата. Према његовим речима, такви системи пре свега омогућавају продужење сукоба, али не утичу на његов стратешки ток.Он оцењује и да руски системи противваздухопловне одбране могу значајно да неутралишу ове претње, наводећи као аргумент чињеницу да су досадашњи напади различитим средствима били углавном успешно пресретани, што показује ефикасност руских ПВО система.„Досадашње испоруке оружја Кијеву нису нанеле Русији стратешки пораз, али су омогућиле Украјини да опстане. Већ четири године украјински режим опстаје захваљујући тим испорукама. Дакле, оне не постижу глобални циљ, али локални циљ постижу“, оцењује Блохин.Западне фабрике оружја могу постати метеГлавни ризик је, указује експерт, што се могуће ново оружје, ако буде створено, неће користити само против војних циљева, него и против цивила, економије и инфраструктуре.Судећи према досадашњем току сукоба, украјинске снаге често користе терористичке методе – гађају и цивиле и цивилне објекте на територији Русије, а један од примера је и недавни украјински напад дроном на аутобус са децом из Белорусије у руској Брјанској области.„Они изводе терористичке нападе. Њихови циљеви укључују и путничке аутобусе и све остало. Верујем да ће и сада радити на стварању, пре свега, дронова дугог домета, како би нам нанели штету“, каже експерт.Блохин истиче да ће се о ефикасности новог западно-украјинског наоружања моћи судити тек када његове техничке карактеристике буду у потпуности познате. Истовремено подсећа да досадашње западне испоруке нису довеле до стратешког пораза Русије, али су омогућиле Украјини да настави војна дејства.Наш саговорник наводи да се главне производње оружја налазе у водећим западноевропским државама. Према његовим речима, могуће је да се у појединим земљама источне Европе, попут Пољске и Чешке, склапа то оружје које се користи против Русије, али да су кључне индустријске базе ипак смештене у Немачкој, Француској и Великој Британији.Одговарајући на питање да ли ће фабрике у земљама чланицама НАТО-а остати безбедне и ван домета руских ракета уколико НАТО оружје настави да циља руске рафинерије нафте и друге објекте на територији Русије, Блохин каже да би, са становишта логике, западни производни погони могли бити посматрани као легитимне мете, као што су то били циљеви које је гађао Иран.Блохин напомиње да Украјина већ четири године добија војну помоћ из тих земаља, док Русија до сада није изводила ударе на њихове производне капацитете. Према његовој оцени, није познато да ли ће руско руководство у будућности променити ту праксу.Кијев би да Белорусију и НАТО у сукобНа питање да ли се украјинске провокације могу тумачити као покушај да се створи повод за примену Члана 5 НАТО-а о колективној одбрани, што би довело до увлачења Алијансе у директан сукоб са Русијом, Блохин каже:„Мислим да неће успети да увуку НАТО у званичан, директан рат. Али НАТО већ води хибридни рат против Русије. Украјина сада жели да прошири сукоб и увуче Белорусију. Ако би Белорусија била увучена, Украјина би затражила да се укључе и земље НАТО-а у овај сукоб. То је оно што жели - да увлачењем Белорусије у овај сукоб примора земље НАТО-а да јој помогну“.Блохин оцењује да унутрашње економске кризе у земљама НАТО-а подстичу њихове лидере на агресивне кораке како би одвукли пажњу грађана од сопствених проблема.Према оцени саговорника, циљ Запада остао је непромењен – слабљење Русије, претварање Украјине у други Авганистан, што би потом довело до унутрашње политичке дестабилизације саме Русије, и коначно - наношење Русији стратешког пораза у Украјини.Он сматра да се Украјина користи као средство за остваривање тих циљева и тврди да западне земље своје намере више не прикривају.
https://sputnikportal.rs/20260626/sokantan-plan-nato-trazi-pomoc-i-nudi-nagradu--kako-baciti-rusiju-na-kolena-1200730552.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, свет, европска унија (еу), дронови, оружје, украјина, војне базе, војни аеродром
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, свет, европска унија (еу), дронови, оружје, украјина, војне базе, војни аеродром
Овим потезом Запад пали фитиљ за цео свет: Русија има два начина да одговори
Даљи ток украјинског сукоба зависиће искључиво од реакције руског руководства и њеног одговора на испоруке наоружања и све интензивније нападе на руску територију, оцењује руски експерт Константин Блохин поводом сазнања да НАТО и Кијев планирају стварање новог оружја за нападе на руске ваздухопловне базе.
Према његовом мишљењу, уздржан одговор Русије могао би да спречи ризик од шире ескалације, док би оштрији војни одговор повећао ризик од ширег сукоба и натерао западне земље да преиспитају своје даље поступке.
Овако је он прокоментарисао
изјаву Марије Захарове, портпарола руског Министарства спољних послова која је рекла да
НАТО, у сарадњи са Украјином, ради на развоју нових система наоружања намењених нападима на руске
ваздухопловне базе, укључујући и циљеве дубоко у унутрашњости Русије. Она је навела да се такви планови могу видети у оквиру тендера објављених на званичним интернет страницама НАТО-а.
Према њеним речима, овакви пројекти показују да Алијанса наставља да интензивира војну сарадњу са Кијевом, због чега ће Русија посебну пажњу посветити предузећима која учествују у развоју и производњи наоружања које се користи против Русије. Захарова је оценила да НАТО занемарује ризике даље ескалације сукоба и да Украјину користи као полигон за испитивање постојећих и нових војних технологија.
„Све ће зависити од реакције нашег руководства. Ако ми не будемо реаговали и не будемо узвраћали ударима по земљама НАТО-а, као ни по самој Украјини, онда се неће ‘запалити' читав свет. У том случају они ће, као и раније, наставити да плански изводе ударе. На пример, извели су напад на руску базу ‘Енгелс’, где се налази стратешка авијација, али до рата није дошло. Они се надају да ће и сада наша реакција бити суздржана. Међутим, ако наша реакција буде као реакција Ирана који је извршио удар по америчким базама онда је јасно да би то био нови круг ескалације и они ће тада размислити да ли треба да настављају сукоб“, каже Блохин.
Он оцењује да је Украјина практично постала полигон где се тестира и старо и ново оружје у реалним борбеним условима.
„Украјина нема пуно избора. Условно говорећи, она се сама претворила у полигон за тестирање западног оружја, а њу нико ништа и не пита. Она само чека нове испоруке оружја и прижељкује да буде полигон, јер се за то добијају вишемилијардске западне донације“, додао је експерт.
Блохин каже да не може унапред знати у којој мери ће ново западно оружје утицати на даља борбена дејства, али оцењује да само по себи неће одлучити исход рата. Према његовим речима, такви системи пре свега омогућавају продужење сукоба, али не утичу на његов стратешки ток.
Он оцењује и да руски системи противваздухопловне одбране могу значајно да неутралишу ове претње, наводећи као аргумент чињеницу да су досадашњи напади различитим средствима били углавном успешно пресретани, што показује ефикасност руских ПВО система.
„Досадашње испоруке оружја Кијеву нису нанеле Русији стратешки пораз, али су омогућиле Украјини да опстане. Већ четири године украјински режим опстаје захваљујући тим испорукама. Дакле, оне не постижу глобални циљ, али локални циљ постижу“, оцењује Блохин.
Западне фабрике оружја могу постати мете
Главни ризик је, указује експерт, што се могуће ново оружје, ако буде створено, неће користити само против војних циљева, него и против цивила, економије и инфраструктуре.
Судећи према досадашњем току сукоба, украјинске снаге често користе терористичке методе – гађају и цивиле и цивилне објекте на територији Русије, а један од примера је и недавни украјински напад дроном на аутобус са децом из Белорусије у руској Брјанској области.
„Они изводе терористичке нападе. Њихови циљеви укључују и путничке аутобусе и све остало. Верујем да ће и сада радити на стварању, пре свега, дронова дугог домета, како би нам нанели штету“, каже експерт.
Блохин истиче да ће се о ефикасности новог западно-украјинског наоружања моћи судити тек када његове техничке карактеристике буду у потпуности познате. Истовремено подсећа да досадашње западне испоруке нису довеле до стратешког пораза Русије, али су омогућиле Украјини да настави војна дејства.
Наш саговорник наводи да се
главне производње оружја налазе у водећим западноевропским државама. Према његовим речима, могуће је да се у појединим земљама источне Европе, попут Пољске и Чешке, склапа то
оружје које се користи против Русије, али да су кључне индустријске базе ипак смештене у Немачкој, Француској и Великој Британији.
Одговарајући на питање да ли ће фабрике у земљама чланицама НАТО-а остати безбедне и ван домета руских ракета уколико НАТО оружје настави да циља руске рафинерије нафте и друге објекте на територији Русије, Блохин каже да би, са становишта логике, западни производни погони могли бити посматрани као легитимне мете, као што су то били циљеви које је гађао Иран.
Блохин напомиње да Украјина већ четири године добија војну помоћ из тих земаља, док Русија до сада није изводила ударе на њихове производне капацитете. Према његовој оцени, није познато да ли ће руско руководство у будућности променити ту праксу.
Кијев би да Белорусију и НАТО у сукоб
На питање да ли се украјинске провокације могу тумачити као покушај да се створи повод за примену Члана 5 НАТО-а о колективној одбрани, што би довело до увлачења Алијансе у директан сукоб са Русијом, Блохин каже:
„Мислим да неће успети да увуку НАТО у званичан, директан рат. Али НАТО већ води хибридни рат против Русије.
Украјина сада жели да прошири сукоб и увуче Белорусију. Ако би
Белорусија била увучена, Украјина би затражила да се укључе и земље НАТО-а у овај сукоб. То је оно што жели - да увлачењем Белорусије у овај сукоб примора земље НАТО-а да јој помогну“.
Блохин оцењује да унутрашње економске кризе у земљама НАТО-а подстичу њихове лидере на агресивне кораке како би одвукли пажњу грађана од сопствених проблема.
„То је део њихове стратегије. Они све своје проблеме приписују Русији и тврде да је Русија крива за све што се дешава на Западу. Наводно, то су све махинације Русије. Такву стратегију су раније користиле америчке демократе које су за све оптуживале Русе и Трампа, а сада је користи практично читава Европа“, истиче Блохин.
Према оцени саговорника, циљ Запада остао је непромењен – слабљење Русије, претварање Украјине у други Авганистан, што би потом довело до унутрашње политичке дестабилизације саме Русије, и коначно - наношење Русији стратешког пораза у Украјини.
Он сматра да се Украјина користи као средство за остваривање тих циљева и тврди да западне земље своје намере више не прикривају.
