У Босни чак и Запад пуца на два дела: За Србе бар привремено бољи – Американац
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Босна и Херцеговина
Пратите нас
Неодлучност ПИК-а око избора високог представника у Босни и Херцеговини одраз је глобалног стања и напетости између Европске уније и Трампове Америке. Што се Срба тиче, за нас је боље да нам остане Американац као в.д. високог представника, него кандидат ЕУ, јер ништа што је до сада долазило из Немачке и Британије није нам ишло у прилог.
Овако новинар из Бањалуке Игор Гајић коментарише неспособност Управног одбора Савета за спровођење мира (ПИК) да на седници у понедељак постигне договор о избору новог високог представника.
Уместо избора наследника, амбасадори Управног одбора ПИК-а у Сарајеву именовали су досадашњег првог заменика високог представника Американца Луиса Кришока за вршиоца дужности. Кришок ће функцију преузети 1. јула, када на снагу ступа оставка Кристијана Шмита.
Сједињене Америчке Државе остале су при предлогу да високи представник треба да буде италијански дипломата Антонио Занарди Ланди, док чланице Европске уније сматрају да би то требало да буде Француз Рене Троказ.
Боље и ЦИА него ЕУ
Гајић тврди да би за Србе и Српску било боље уколико би на овој функцији остао Американац за којег тврди да је очигледно оперативац ЦИА. Кришок је био чак и конзул у Владивостоку, тако да, иако нема дипломатски импресивну биографију, дефинитивно је искусио различите ситуације док је боравио на задацима од велике важности.
Сматрам да је Кришок више прагматичан и да је боље упознат са ситуацијом него што је био Кристијан Шмит, који је био обична марионета коју је поставио ПИК, из само њима знаних разлога. Поставити у Босну и Херцеговину човека који нема неонацистичку, него чисто нацистичку прошлост, човека који је рехабилитовао нацистичког пилота, као што је Шмит, било је ван сваке памети, каже Гајић за Спутњик.
Он додаје и то да је Шмит дошао у Босну „по добру пензију“, али да је онда увидео могућност за озбиљно богаћење, па је у међувремену успео да обезбедио и своје наследнике. Корупција која га је пратила, подсећа Гајић, била је огромна.
Горе од овог не може
Француз Рене Троказ је кандидат за високог представника којег подржавају и Британија и Немачка.
То ништа добро не би донело Републици Српској, јер иза тога дефинитивно стоји Велика Британија. Немци имају своје проблеме, а и Шмит им је направио доста проблема и срамоте на међународном плану. Британци, с друге стране, увек раде из леђа и већ деценијама овде вршљају и подмећу. За разлику од њих, америчке дипломате су конкретне – могу и да погреше, али могу и да пресеку неке ствари.
Највећи проблем није сам избор високог представника, нити лично кандидати, већ чињеница да се и даље не укидају сулуда Бонска овлашћења, истиче Гајић и подсећа на криминално лоше високе представнике и њихову самовољу са којом је Република Српска морала да излази на крај.
Западне силе у овом тренутку практично бирају председника Босне и Херцеговине. Апсолутно је јасно да су се, осим Карла Билта који је једини био дипломата који је схватио своју улогу, а то је да буде модератор са јаким гласом у БиХ, сви остали понашали као цареви. Имали смо и другоразредне дипломате, једног убицу из Белфаста... Било је ту разних ствари, тако да ово привремено решење и није тако лоше – не може бити горе од овога.
Има ли договора на помолу?
Управни одбор ПИК-а обавезао се да ће постићи договор о избору новог високог представника што је пре могуће, са циљем да се именовање заврши најкасније до 14. јула ове године. Наш саговорник сматра да је доношење те врсте одлуке нереално за очекивати у тако кратком временском року. Један од разлога томе је и, упркос недавно успостављеним добрим односима између Бањалуке и Вашингтона – суштинска незаинтересованост Америке.
Гајић каже да се може рећи како је до извесног побољшања односа дошло, као и до скидања санкција неким политичарима у Републици Српској, али подсећа да ништа није урађено по питању забране Милораду Додику да се бави политичким радом. То, каже, неће променити ниједан високи представник, управо због притиска Европске уније и незаинтересованости Вашингтона.
Мислим да није реално да до 14. јула донесу одлуку. То је веома кратак рок и не верујем да Америка има толики интерес да сада направи јачи притисак на Европску унију, да због тог места некога уцењује царинама или нечим сличним. Са друге стране, Европска унија јесте та која има свој интерес. Видимо и да је Каја Калас посетила Сарајево, да често долази овде, а сваки пут када она дође, одумре део Републике Српске.
Европска унија има своју визију Босне и некаквог зајединштва које је у Босни и Херцеговини апсолутно немогуће, подвлачи наш саговорник.
Увек је једино реално решење за Босну било одржавање тих „добросуседских односа“. Узмимо ситуацију са Светског првенства у фудбалу – кад Босна и Херцеговина игра утакмицу, било да победи или изгуби, увек обрадује пола државе. Ако изгуби, обрадоваће Републику Српску и Хрвате у Федерацији, а ако победи, обрадоваће само Бошњаке. Тако ће и високи представник доћи на такво место, закључује Гајић.
Погледајте и:
