Оптужница за „хероја“: Америка напушта игру, Европа на цедилу – пуца украјински мехур од сапунице
© Sputnik / Стрингер
/ Пратите нас
Немачка је покренула оптужницу против украјинског држављанина због терористичког напада на „Северни ток“, Пољска и Чешка одузимају ордење које су саме раније доделиле Зеленском и прича о Украјини као земљи-хероју полако се претвара у мехур од сапунице. Највећи разлог томе је одлазак великог шефа из Вашингтона и све већи финансијски издаци за Кијев.
Овако др Зоран Чворовић, професор Правног факултета у Крагујевцу, објашњава феномен нагле „дехероизације“ Украјине. Од легенди о храбром становништву које дрвљем и камењем обара сто руских авиона на дан, преко мистериозног Духа Кијева који се сам обрачунава са десетинама непријатељских летелица, па до неустрашивог председника Зеленског који одбија да свуче дукс и тренерку док води земљу дубље у понор рата, дошло се до оптужнице и одузимања ордења.
Питање подизања оптужнице за напад на Северни ток посебно је интересантно јер, каже Чворовић, на крају може одвести до оних који су и иницирали напад, уместо што се само гледа на на извршиоца дела.
Послужили су сврси
Савезно тужилаштво Немачке подигло је 30. јуна 2026. године оптужницу против украјинског официра Сергеја Кузњецова јер, како кажу, поседују непобитне доказе да је као саучесник починио ратни злочин у виду „напада на цивилне објекте, изазивања експлозије, намерног уништавања објеката и ометања рада комуналних предузећа“.
Чворовић каже да за правилно разумевање ситуације треба сачекати даљи ток поступка, приказ доказа, евентуалну пресуду, али и то да ли ће на темељу свега тога бити подигнуте нове оптужнице.
Остаје да видимо хоће ли за саботажу одговарати само један украјински официр и евентуално његови непосредни помагачи, или ће бити подигнуте оптужнице против оних који су планирали извршење овог кривичног дела. Питање је да ли ће украјински официр бити само жртвени јарац у читавој овој причи, будући да одавно знамо да је диверзија на Северном току заправо била последица одлуке дугог састанка који су у Вашингтону имали Џозеф Бајден и тадашњи немачки канцелар Шолц, каже Чворовић за Спутњик.
На основу те одлуке, наставља наш саговорник, диверзију су организовали и извели ЦИА и немачка обавештајна служба, а у оквиру војних вежби „Балтопс“ које су се у том тренутку одржавале у Балтичком мору. Из тог разлога, кључно питање је хоће ли се судски поступак завршити само евентуалном осудом појединца и неколико директних налогодаваца, или ће бити процесуирани и они чија је кривична одговорност највећа.
Одлука немачког тужилаштва отвара могућност да једнога дана Европска унија или евентуално Сједињене Америчке Државе оперу руке од читаве ове класичне терористичке операције и да сву одговорност свале на кијевски режим, те да то буде једно од средстава притиска на кијевски режим да у евентуалним мировним преговорима буде кооперативнији.
Прање руку од лажног херојства
Прање руку од Украјине, што се види и по овом поступку пред немачким судом, али и по другим параметрима, јасно показује да је пропагандна акција хероизације Украјине коју су водили западни медији, како у Европској унији, тако и у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, имала само један циљ, тврди наш саговорник. Тај циљ био је подизање подршке међу грађанима Европске уније и Велике Британије за помоћ кијевском режиму. Такав корак је био нужан, објашњава Чворовић, будући да поменута помоћ уопште није била мала, а плаћали су је порески обвезници све сиромашније Европске уније.
Европска унија се налази у озбиљној кризи, па је хероизација Украјине такође требало и да склони са дневног реда нека друга питања, како би становништво, које је незадовољно многим социјалним и економским приликама, па и самим уређењем Уније, размишљало о нечему другом и како би се хомогенизовало око питања рата.
Чворовић објашњава да сва данашња дешавања показују право лице употребе украјинског становништва од стране Запада у рату против Русије, а да је на њему јасно исцртано да је Украјина само један обичан инструмент чији народ гине за интересе Брисела, Лондона и Вашингтона у њиховој политици обуздавања и слабљења Русије. Читава хероизација служила је само да ту чињеницу прикрије, због чега је и била кратког даха.
Елвис је напустио континент
Одлука председника Републике Пољске Карола Навроцког да одузме већ додељен орден Владимиру Зеленском због хероизације квислиншке армије под командом Степана Бандере, показује још нешто, додаје наш саговорник, а то је да земље Европске уније, као и сама Унија, остају препуштене саме себи. Сједињене Државе се све више дистанцирају од Европе, имају озбиљне ризике у Тихоокеанском басену, конфронтацију са Кином и ограничене ресурсе, па ЕУ остаје „на цедилу“.
Америка све више напушта Европу, а Европи, поред фактора хомогенизације који представља рат у Украјини, а који Европа води против Русије, то више није довољно да прикрије све дубоке ровове који постоје унутар европских земаља, као ни између самих држава чланица Уније. Дакле, великог шефа из Вашингтона више нема и сада почињу да се отварају дубоки историјски расцепи који раздвајају европске земље.
Хомогеност Европске уније око подршке кијевском режиму није таква како изгледа, истиче Чворовић, управо јер су те историјске поделе много дубље него што се претпоставља, али и зато што унутар ње постоје многобројни различити интереси.
Што мање буду присутне Сједињене Америчке Државе, ти расцепи ће се све више показивати и онда можемо очекивати другачију политику према Кијеву, али не и другачију политику према Русији, руском народу и уважавању интереса руске државе када је у питању Брисел.
И народу је доста
У тренутку највеће хероизације Украјине, руски народ је третиран као Јевреји у Немачкој 1933. године – ресторани и кафићи су постављали знакове „забрањено за Русе“, имовина им је отимана, спортистима је забрањено да се такмиче на међународним турнирима, чак су и најугледнији међу светским универзитетима избацивали руске класике из својих књижевних програма. Бес и мржња који су тада подстицани и уперивани ка Руској Федерацији и њеном народу генерисан је за врло кратко време, али у невероватно великој мери. Ипак, наш саговорник сматра да он неће остати дубоко урезан у свет европских земаља, јер се већ сада и најгоре од њих окрећу на другу страну.
Узмимо за пример Пољску која је позната по својој русофобији и која је у тамошњем региону најближа за обе стране. Видимо да долази до промена када је у питању јавно мњење. На почетку рата, подршка Украјини кретала се негде између 85 и 90 одсто, док је почетком ове године објављено релевантно истраживање јавног мњења према којем је подршка Украјини међу обичним Пољацима пала на око 30 одсто.
Чворовић узима Пољску као парадигматичну земљу ЕУ јер бриселска глобалистичка елита управо од ње очекује да она буде та која ће водити најагресивнију политику према Русији, а уједно и политику највеће подршке према Украјини.
Оно што је занимљиво јесте да су кључне пољске политичке партије, које су сукобљене око многих ствари, потпуно сагласне око тога да Пољска ни у ком случају не сме да пошаље ниједног свог војника, чак ни у оквиру такозване Коалиције вољних, коју предводе Лондон и Париз, на територију Украјине. То јасно показује да почињу полако да се хладе главе, бар код обичног народа, паралелно се приближавањем оном ризичном тренутку када подршка Украјини, односно кијевском режиму, постаје прескупа.
Подршка кијевском режиму, њиховим херојима, духовима, аветима, неће више коштати само новца, већ и људских живота. Реалност је коначно дошла до изражаја, због чега сада сведочимо разбијању илузије о држави-хероју, закључује Чворовић.
Погледајте и:
