Зашто Приштина поново покреће питање српских судија и тужилаца
© AP Photo / Visar Kryeziu
Пратите нас
Аљбин Курти не може да дозволи повратак на старо тако да не чуди зашто је актуализовано питање да се потврде оставке Срба судија и тужиоца у косовском систему који су у знак протеста ове институције напустили још 2022. године, каже професор Душан Челић.
Иако су српске судије и тужиоци поднели још 7. новембра 2022. године оставке на функције у косовском правосуђу, Приштина до сада те оставке није верификовала. Недавно је, међутим, ово питање актуелизовало пошто је вршилац дужности председнице тзв. Косова Аљбуљена Хаџију затражила да се те оставке прихвате по хитном поступку.
Курти неће повратак српских судија и тужилаца
Зашто је то питање сада толико битно за Приштину?
Професор др Душан Челић са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици сматра да и Срби сносе део кривице што су уопште напуштали функције у косовским институцијама тада, јер се испоставило да је српској заједници на КиМ то само донело лоше.
„Али с обзиром да те њихове оставке нису усвојене вероватно због критика странаца, односно политичког Запада, највероватније да је циљ политичног Запада да сада укњижи неку врсту успеха, тако што ће део тих судија и тужилаца из редова Срба бити враћен у тај њихов правосудни систем. Очигледно је да то неће бити популаран потез за власти у Приштини, то јест за техничку влада Аљбина Куртија, с обзиром да после последњих избора још нису конституисане те такозвана институције Приштине - скупштина, влада, нити је изебран такозвани председник такозваног Косова. Овакав след догађаја, дакле повратак Срба у правосуђе Приштине, негативно би се одразио на Куртија јер је врло могуће да ће се на јесен поново ићи на изборе. Тако да у овој хитној наредби видим неку врсту превентивног потеза политике Аљбина Курија, да не дозволи макар и делимичан повратак српских судија и тужилаца,“ мишљења је Челић.
Приштина против системског решења
Актуализација овог питања, каже он, има везе са страхом да би део судија и тужилаца могао да се врати на своје функције.
„У сваком случају, уверен сам да неће бити повратка на старо, да ако и буде поново реинтеграције српских судија и тужилаца и правосудни систем Приштине то неће бити на оном нивоу као што је то било пре четири и више година,“ каже наш саговорник.
Он такође сматра да је сва прилика да би Приштина можда и била спремна да то уради појединачно, али не и системски и заједнички - да интегрише све који су изашли из тог система.
„Тако да је врло могуће да је то циљ Приштине да до краја затегне омчу са тим питањем и да јавно саопшти и потврди све оставке судија и тужилаца, а да онда некако, по налогу странаца, нађу неко „компромисно“ решење да врате неколицину судија и тужилаца из редова Срба, сигурно не оних које доводе у вези са Београдом. Јер уверен сам да Приштине више неће да дозволити повратак на старо, и да тај поклон који им је дат уз, морам да кажем, тада благослов и Београда, они ће га искористити максимално,“ верује Челић.
Шта предвиђа Бриселски споразум
Судски савет тзв. Косова и међународни актери позивају на повратак Срба у косовско правосуђе ради обезбеђивања правне заштите и попуњавања упражњених места.
С друге стране, захтев в.д. председника тзв. Косова и Министарства правде који траже од Судског савета да без одлагања размотри и усвоји оставке судија поднете 2022. године изазива реакције цивилног сектора који упозорава да би усвајање оставки била катастрофална одлука која би могла трајно да наруши поверење српске заједнице у институције и угрози примену Бриселског споразума.
Политиколог Огњен Гогић је каже да извршна власт Косова не треба да се меша у рад ова два тела, као и да би се тиме потенцијално угрозила аутономија правосуђа.
„Међутим, остаје питање зашто те оставке и даље нису констатоване, иако је прошло много времена. То се тумачи тиме да су од почетка та два тела, Тужилачки и Судски савет, заправо желела да отворе простор за евентуални политички договор о повратку српских тужилаца и судија на дужност“, каже Гогић.
Бриселским споразумом из 2013. године, као и каснијим допунама из 2015. године, предвиђено је да у косовском правосудном систему носиоци правосудних функција буду и Срби, али је очигледно да се то не поштује.
