00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Крај Механизма који је одавно требало затворити – шта ће бити са осуђеним Србима

© Sputnik / Радоје ПантовићНовинари прате изрицање пресуде Ратку Младићу из прес-центра у Хагу
Новинари прате изрицање пресуде Ратку Младићу из прес-центра у Хагу - Sputnik Србија, 1920, 04.07.2026
Пратите нас
Русија је исправно дефинисала тренутни статус Међународног резидуалног механизма у Хагу. Он фактички више не постоји, јер је тужиоцу, судијама, свима истекао мандат. Механизам је давно требало да буде затворен и угашен. То је тело које готово ништа не ради. Оно мало што уради је на штету српског народа. Остали су само још Срби да издржавају казну.
Овако за Спутњик адвокат Бранко Лукић коментарише констатацију Министарства спољних послова Русије, да је Механизам у Хагу престао да постоји због вишегодишње неефикасности, манипулације подацима и покушаја да бирократским средствима продужи сопствени мандат:
„Укинули су и могућност да неко буде пуштен након издржане две трећине казне. Све су урадили да буде горе него што је било, а било је лоше. Нема никаквог разлога да тај Механизам још увек постоји.“
Министарство спољних послова Русије је саопштило да Савет безбедности УН није усвојио резолуцију неопходну за наставак рада Механизма, чиме је, према оцени Москве, престала да постоји правна основа за његово даље функционисање, иако је његов мандат 2024. године био продужен на две године.

Москва тражи заштиту права осуђеника

Русија оцењује да је рад Механизма обележен манипулацијом статистичким подацима, објављивањем извештаја који су, како се наводи, доводили у заблуду, као и покушајима да бирократским средствима продужи сопствено постојање.
Русија је поручила да је, као стална чланица Савета безбедности УН, спремна да учествује у тражењу „прагматичних и одрживих решења“ за питања која произлазе из затварања Механизма, уз нагласак да је њен приоритет заштита права и законитих интереса свих лица на која се то односи.
Лукић подсећа да није само Русија констатовала непостојање разлога за продужетак рада Механизма:
„Видели смо на заседању Савета безбедности УН да су и Кинези и Американци и Руси били на истој линији, да је то тело које треба да престане да постоји. А сада им је, 30. јуна, истекао и мандат. Значи, они горе, уколико седе, не би требало да примају плате“, каже Лукић који је дугогодишњи адвокат у Хагу.

Зашто Запад не жели гашење

Међутим, земље Западне Европе, пре свих Велика Британија и Француска сматрају да још није време за гашење. Њихов аргумент је да и даље постоје послови који морају остати у међународним рукама. Наводе заштиту сведока, одлучивање о превременом пуштању осуђених и надзор над извршењем казне.
„Које превремено пуштање? Никога нису пустили превремено. Никога. Немају, по правилима, могућност никога превремено да пусте, осим ако није на самрти. Као што су пустили генерала Павковића.“
Као један од разлога за одржавање Механизма у животу ове земље навеле су и важан задатак чувања документације:
„Та документација је скенирана. Дакле, може да се чува на једном хард диску“, истиче Лукић.

Шта би било са осуђеницима после гашења

Москва је посебно критиковала одлуку председника Механизма Грасијеле Гати Сантане од 14. маја, којом је одбијен захтев за пуштање на слободу бившег команданта Војске Републике Српске Ратка Младића из хуманитарних разлога.
Наведено је да је Младић претрпео мождани удар, као и да је сам судија констатовао да се налази „у завршној фази живота“, али да му је, упркос томе, одбијен захтев за превремено пуштање.
Наш саговорник каже да би гашењем механизма врло лако могао да се реши и овај проблем, као што је могао да се реши и до сада;

„Може једноставно да се одлучи да се сви пребаце у своје државе, као што налажу и Манделина правила. То су правила Уједињених нација, да морају да служе казне што ближе својој кући. Дакле, врло лако се то решава. Пребаците их у Србију и нека ту издржавају казне или нека ту буду лечени. Нема никаквог разлога да се дозвољава да они и даље муче те људе“, истиче наш саговорник.

Зашто су САД промениле став

До краја администрације Џо Бајдена, САД су редовно подржавале рад Механизма, продужење мандата судијама и тужиоцу и наглашавале значај његових преосталих функција. И резолуција којом су 2024. продужени мандати усвојена је уз подршку САД.
Међутим, након доласка администрације Доналда Трампа, на седници Савета безбедности УН 12. јуна 2026. амерички представник је први пут јасно рекао да Механизам треба привести крају, да не треба одржавати институцију која је замишљена као привремена и да је потребно израдити план за коначно затварање и пренос преосталих функција.
Лукић каже да је то слика суверенистичког, антиглобалистичког приступа тренутне америчке администрације. Да је то став који се очекивао, јер пре свега, Америка не дозвољава да било који међународни суд суди њиховим грађанима.
„Има и закон из 2002. године који се колоквијално зове „Закон о инвазији на Хаг“, где кажу да, уколико би неко ухапсио њиховог политичког представника, војника или полицајца, Америка има право да нападне ту државу и да ослободи свог грађанина. Дакле, њихов став према међународним судовима није промењен када су у питању њихови грађани. Склапали су разне билатералне уговоре са разним државама који су спречавали хапшење њихових људи управо када је основан Стални међународни кривични суд, МКС, који је такође у Хагу.“
Лукић подсећа и да су Американци врло јасно рекли да више не желе да финансирају Механизам.

Без доприноса међународној правди

Он додаје да је потпуно логично одавно да затвореници које је Механизам осудио казне издржавају у својим земљама и подсећа на бесмисао одлуке која им је то онемогућила:
„Они се правдају да не могу да издржавају казне у својим земљама зато што је 1993. године Бутрос Бутрос Гали, који је тада био генерални секретар УН, рекао да не могу да издржавају казне у својим државама, а у то време су били ратови у тим државама. Па наравно да нисте могли да пошаљете човека у рат да издржава казну. То је давно прошло време. Каква је разлика између оних који су суђени пред домаћим судовима и издржавају казне у својим државама и оних који су горе осуђени? Само је место суђења различито. То нема везе са издржавањем казне.“
У разговору за Спутњик овај адвокат са великим искуством овакву одлуку назива небулозом. Лукић верује да ова одлука, а и сам Механизам, још увек постоје само да би његови запослени примали високе плате:
„То је у ствари једна криминална организација која већ двадесет и више година гледа само лични интерес. Нема никакав допринос међународној правди. Све пресуде које су донели у току свога рада забрањене су да се примењују пред другим међународним судовима, због оне монструозне теорије о заједничком злочиначком подухвату, по којој су суђени наши људи. Ниједна озбиљна држава неће да дозволи да јој се грађанима суди по таквим правилима“, закључује Лукић.

Кина стигла до руског става

Од оснивања Механизма 2010. године Кина је подржавала његов привремени карактер и инсистирала да се број запослених и надлежности постепено смањују у складу са Резолуцијом 1966 Савета безбедности.
Међутим, последњих неколико година је све чешће подржавала руске захтеве да се одреди јасан рок за пренос преосталих функција и затварање Механизма. Током преговора о резолуцији из 2024. подржала је део руских предлога о утврђивању конкретног временског оквира.
На седници Савета безбедности 12. јуна 2026. Кина је први пут веома отворено рекла да су испуњени услови за даље преношење функција и коначно затварање Механизма.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала