https://sputnikportal.rs/20260704/oprez-pad-cene-energenata-nece-smanjiti-inflaciju-niti-kamatne-stope-video-1200944042.html

Опрез: Пад цене енергената неће смањити инфлацију, нити каматнe стопe /видео/

Опрез: Пад цене енергената неће смањити инфлацију, нити каматнe стопe /видео/

Sputnik Србија

Подизање референтне каматне стопе од стране Европске централне банке повећаће месечне рате кредита индексираних у еврима, али ће се индиректно сигурно одразити... 04.07.2026, Sputnik Србија

2026-07-04T10:07+0200

2026-07-04T10:07+0200

2026-07-04T10:07+0200

економија

економија

енергија спутњика

анализе и мишљења

референтна каматна стопа

финансије

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/1d/1189488637_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_bf53145e63616c22fd57a6a94b97294f.png

На то у емисији Енергија Спутњика указује финансијски консултант, некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије, Владимир Васић који зато саветује на опрез при задуживању.Досадна као стеницаПовећање референтне каматне стопе Европске централне банке (ЕЦБ) са 2,0 на 2,25 одсто које је почело да се примењује пре две недеље, последица је раста инфалције од 2,6 одсто, што је због збивања на Бликсом истоку, раста цене енергената и, на основу тога, друге робе.Без обзира на то што је у међувремену цена енергената пала, не може се рачунати на смањење референтне каматне стопе, јер је инфлација досадна као стеница, сликовит је Васић.„Ако порасте за три месеца _ да би се вратила на полазну тачки треба два до три пута више времена. Дакле, ако је порасла за три месеца, можете да рачунате на шест или девет месеци. И то говорим и због грађана, али пре свега због привредника који доносе одлуке о узимању кредита, да нема извесности да ће се смањити референтна каматна стопа у наредних шест до девет месеци. Чак и ако инфлација иде силазном путањом, неће се спустити камата све док се инфлација не врати на ону тачку на којој је била“, објашњава овај дугогодишњи банкар.Рат нас није уплашиоДа у Србији нисмо склони опрезу на који упућује Васић указује податак Удружења банака Србије да су упркос дешавањима на Блиском истоку укупни кредити привреде, грађана и предузетника на крају априла ове године били су 4.508 милијарде динара, што је раст од 1,7 одсто у односу на март.Кредити правних лица износили су око 2.371 милијарду динара, а дуг становништва банкама износио је око 2.039 милијарди динара. Међу кредитима становништва готовински су били већи 1,8 одсто, потрошачки чак 5,1 одсто, стамбени 1,4 одсто, зајмови за рефинансирање 0,6 одсто и пољопривредни 1,8 одсто.Резултати априлске анкете НБС о кредитној активности банака показују да су банке у првом тромесечју пооштриле стандарде за дугорочне кредите привреди, док за краткорочне није. Краткорочни кредити за ликвидност и обртна средства чинили су две трећине новоодобрених кредита привреди.На питање колико ће виша референтан каматна стопа ЕЦБ утицати на месечну рату на кредите индексиране у еврима, какви су углавном стамбени у Србији, Васић прво указује на податак да је у Србији око 97 одсто кредита индексирано у еврима и са варијабилном каматном стопом. Када Европска централна банка подиже цену новца, онда тај варијабилни део каматне стопе звани еурибор расте и онда расте и месечна рата кредита.Невелик раст камата, али...Каже да је немогуће дати прецизан одговор колико ће тај раст сада износити.„У сваком случају, само подизање референтне каматне стопе за тих 25 базних поена, на 2,25 одсто, би могло да се рефлектује у коначној месечној рати на кредиту од 50. 000 евра узетом на 20 година, за неких око седам евра месечно више, у зависности кад сте узели кредит, колико сте га платили. Ово је груба процена. Значи, за кредит од 100. 000, то вам је дупло, негде око 14 евра. И сад људи кажу: Па добро, није то тако страшно. Није страшно, али то множите са бројем месеци, пута 12, па онда испадне да је то ипак неких 150-160 евра у години дана“, наводи Васић.А вама, како додаје, плата не порасте за 160 евра тако да ви фактички из ваших постојећих прихода одузимате још један део који нисте можда планирали.Он, међутим, указује на то да ће подизање референтне каматне стопе индиректно утицати на све нас, дакле и на оне који немају кредите.„Економија је систем спојених судова. Ако ви радите у некој фирми, та фирма узима кредит који је скупљи то значи да ће обазривије инвестирати, да ће успорити активност, да ће рационалније користити новац. И то значи да ће можда ваша повишица изостати у неком наредном месецу. Или успоравање привредне активности са скупљим новцем може да доведе и до успоравања и активности те фирме“, објашњава овај финанијски консултант.Реалност је таква да морате да узмете лек, иначе инфлација оде у неком смеру који не треба. А с друге стране имате нуспојаве. Банке постану опрезније за давање кредита, инвеститори постану обазривији. И ми купци као потрошачи постанемо обазриви.Два фактораНа питање како онда тумачи податак да смо се упркос глобалној кризи због раста цене енергената и инфлације и даље више задуживали, Васић то објашњава са два фактора. Један су кредити за младе, за прву непокретност која је довела до тражње тих кредита.Друго је она мера да ако вам је плата до 100. 000 динара, имате право на камату највише до 7,5 одсто, код једне домаће банке. Зато је добар део грађана своје кредите преформулисао, рефинансирао, па и узео веће износе зато што је камата нижа од оних дозвољених 7,5 пост. Није то мала разлика - три, четири, па чак и пет одсто у апсолутном износу.Уз то, грађани Србије су заштићени Законом о заштити корисника у случају већег раста еурибора који предвиђа начин обрачуна њихове горње границе у овој и наредној години.На историјском минимумуДа је ситуација са кредитима у Србији под контролом указује и податак да су ненаплативи кредити, они код којих отплата касни обично 90 и више дана, на историјском минимуму од око 2,3 посто укупних банкарских пласмана. Само пре десет година тај удео је износио 21 одсто.Најновије истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) о банкарском кредитирању, које је објављено ових дана, показало је да је Србија међу земљама централне, источне и југоисточне Европе чији банкарски сектор бележи нарочито стабилне резултате и високу профитабилност.Кредитна тражња и даље је на високом нивоу, пре свега захваљујући становништву и потражњи за стамбеним и потрошачким кредитима, наводи се у извештају ЕИБ-а за прво полугодиште 2026. године.Савет финансијског стручњакаНа питање да ли би, на пример, стамбено питање у овом тренутку решавао искључиво кредитом или кров над главом куповао за кеш, овај финансијски консултант сматра да је најбоље оптимизовати тај однос, да нека резерва кеша мора да се остави са стране за не дај Боже- имате старије родитеље, децу, можда ће им затребати новац за нешто.„Мој савет је задржите део новца, ако можете тај новац реинвестирајте на некој другој страни. С времена на време салдирајте кредит, односно смањите главницу како бисте га пре отплатили или бар смањили камату коју плаћате банци. У години дана можете до 10. 000 евра да смањите главницу без да платите пенал. И то је једна од варијанти“, каже Васић у Емисији Енергија Спутњика.

2026

Вести

sr_RS

економија, енергија спутњика, анализе и мишљења, референтна каматна стопа, финансије