Чудо на Авали: Дискотеку претворили у цркву /видео/
© Sputnik / Сенка Милош
Пратите нас
Право чудо, преображење, догађа се на београдској планини Авали. Одмаралиште „Шупља стена“ први пут у историји дугој скоро шест деценија, уместо ђака- малих спортиста, примило је ученике београдских школа који похађају веронауку. У овом кампу деци читају приче за лаку ноћ. А нови дан започиње литургијом - гости су са собом донели и цркву.
„Овде учимо да поштујемо људе, да волимо људе, да будемо сви у истој заједници. И да је наше све ово што видите около, што је Бог створио. Овде нема ничега што ми се не допада. Могли би и ви овде да долазите, стварно, супер је“.
Ову препоруку репортер Спутњика добио је од ученика Стефана Марковића чим је стигао на Авалу.
Стефан је један од ђака београдских основних школа који са благословом патријарха Порфирија, у организацији Архиепископије београдско – карловачке борави у кампу који је духовна, али и спортска, школа заједничког живота у природи.
Из прелепе, за одмаралиште у шуми наменски подигнуте зграде, допире песма. Деца се надгласавају са птицама. Певају док цртају у радионици посвећеној важним поукама које су претходно чули на часу веронауке.
🇷🇸☦️ Čudo na Avali — Diskoteku pretvorili u crkvu!
— Sputnik Србијa (@rs_sputnik) July 5, 2026
🎼 Zavirili smo u neobični kamp u kome ovog leta borave beogradski osnovci. Ovu duhovnu školu u prirodi, sa blagoslovom patrijarha Porfirija, pohađaju učenici koji idu na časove veronauke.
🌼 „Dođi i vidi – Goru preobraženja“,… pic.twitter.com/b2noZoYkGt
Бејзбол и разговори о Исусу
„Ко ми је омиљени вероучитељ, не бих баш знао да кажем. Сви су ми најдражи. Уопште нас не гњаве. Дају нам слободно време, али овде је веронаука некако занимљивија него у школи. Имамо више времена, разговарамо о разним темама, идемо дубље у детаље. Рецимо, сазнао сам да су на Исусовом преображењу били и апостоли и како се молио цело вече пре него што су га распели на Велики петак“.
Овако Димитрије Вукчевић, који ће на јесен у пети разред, оцењује рад духовне школе. У разговор нам се убацује Лука Петровић. И он је будући „петак“:
„Јуче смо играли бејзбол! Никад раније нисам пробао. Баш је било забавно. А веронаука је другачија, детаљнија је, занимљивија. Деца овде лакше разумеју, него у школи“.
"Наше је све ово што видите около, што је Бог створио"
© Sputnik / Сенка Милош
Дођи и види Гору преображења
Ово је утисак свих са којима смо разговарали, а готово сви су и имали жељу да дају изјаву за Спутњик. Набрајају нам догађаје, а свима је први и највећи утисак, познанство, зближавање са децом из других школа, далеких београдских насеља:
„Најважније ми је друштво, могу да се забављам са некима које пре нисам виђао, први дан је осећај другачији, него кад наставиш даље да се дружиш. Прво је била гужва у соби, јер нас је 11, а сад уопште није гужва“, истиче Михајло Матуновић.
Сваког дана после подне иду на излет. Шетају шумом, видели су ново, непознато дрвеће и животиње. И у кампу су животиње, два пса које сви мазе. Размазили су и корњачу.
„Стижемо и да сваког дана вежбамо, припремамо програм. Свакој групи недељом долазе родитељи, да виде шта смо научили. Деца певају и кроз текстове причају о нашој гори. Тако се и зове школица „Гора преображења - Дођи и види“. Попут Христа зовемо децу да дођу, искусе овај литургијски, наш живот у духовном кампу“, каже нам вероучитељ Весна Кеџић.
Радионице су посвећене темама које се обрађују на часовима веронауке
© Sputnik / Сенка Милош
Изазов за Центар дечијих летовалишта
Овде нема треме кад се рецитује или пева, сви су једна породица. Трему је имао само управник одмаралишта „Шупља Стена“ које је део Центра дечијих летовалишта и опоравилишта Београда, пред долазак прве групе.
Тодор Пајчин и његов тим први пут у историји ове важне градске институције на Авали нису дочекали децу из одређене школе или мале спортисте. Требало је простор намењен анимацији и рекреацији прилагодити новим, помало необичним гостима који су у коферима донели иконе. Направили су олтар:
„Било је врло изазовно. Тај простор се иначе користи као дискотека, а сада је прилагођен програму који је Српска православна црква направила и нама представила. Све смо то прихватили, са задовољством, покушавамо да изађемо у сусрет свим захтевима. Дискотека је сада радионица, а други, већи део сале, црква“.
Више од полазника ове духовне школе у кампу уживају само животиње о којима деца брину
© Sputnik / Сенка Милош
Да будемо ослонац једни другима
Пајчин додаје да сада, већ после прве смене Духовне школе, има велико поштовање за вероучитеље. Имао га је раније за васпитаче и тренере који долазе са децом у одмаралишта, али вероучитељи су посебни, помажу им и њихови рекреатори:
„Деца имају невероватну енергију, треба то све каналисати у правом смеру. А наши рекреатори имају изузетно одговоран посао, да свој програм прилагоде овој деци. Учимо од сваке нове групе, јер ово први пут радимо. На великом смо тесту, а највише може да се научи од саме деце. Толико им се лепо приближава наша вера, а пре свега, деца се упућују једни на друге, па и ми учимо да будемо ослонац једни другима“, каже нам управник Пајчин.
Посни пасуљ заменио пљескавице
Изгледа да им успева, посебно у акцији прилагођавања јеловника новим гостима, који посте пред Петровдан. Нико није гладан у првом дечијем кампу без пљескавица:
„Морам да похвалим куваре. Храна је савршена, уштипци за доручак, пасуљ за ручак, имамо и палачинке. Једемо пуно, ишли смо у јако лепе шетње. Јесте да смо били мртви после једне, кад смо ишли до Авалског торња. Покисли смо, па је било супер“, каже нам Вук Гвозденовић.
Кад се ради уз песму, сви су радови најбољи
© Sputnik / Сенка Милош
Прво мора да се осети - слобода
Децу из школе у којој предаје, вероучитељ Богдан Настић, је испратио. Остао је у кампу да помогне колегама. Он је, као и упрвник кампа, имао ватрено кршење са првом сменом. Али сада има исуство, схватио је да овде има више времена, протиче спорије, са децом се много прича:
„Причамо о Богу, причамо о Христу, његовом домостроју спасења, шта је Исус урадио за нас, шта треба да науче о литургији, Цркви, заједници. За неколико дана овде прођемо градиво једног полугодишта. Децу прво пустимо да остете потпуну слободу, а затим гледамо да их приближимо једне другима. Опусте се, измешају, заиста постану једна заједница“.
Јеванђелска прича за лаку ноћ
У овој заједници нема мобилних телефона. Првог дана неки су и тражили, а касније су схватили да је телефон потребан само да се јавиш родитељима. Ако баш мораш. Има милион начина да се боље забавиш, него уз телефон или ТВ.
На телефоне ће до краја лета у „Шупљој стени“ заборавити 200 малишана. План је да их следеће године буде и више.
У Гори преображења дан се завршава причом за лаку ноћ, јеванђелском поучном причом.
Причу нисмо сачекали, али смо пробали палачинке. Посне, са џемом од кајсија и какао преливом.
Добро каже Стефан који нас је дочекао, могли би смо и ми овде да долазимо, стварно, супер је.
Београдски основци, чесници првог духовног кампа на Авали
© Sputnik / Сенка Милош
