00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Док у срцу не одустанемо, Косово није изгубљено - Све зависи од нас /видео/

© AP Photo / Visar KryeziuПрослава Видовдана на Газиместану
Прослава Видовдана на Газиместану - Sputnik Србија, 1920, 05.07.2026
Пратите нас
Краткорочно сам песимиста, када видимо каква је ситуација на КиМ и шта се догађе али дугорoчно имамо право на оптимизам. Морамо да разумемо да све зависи од нас - биће готово онда када ми то кажемо али док ми у срцу не одустајемо ништа није готово. Сигуран сам да ћемо се вратити на свету српску земљу уколико будемо паметни да счекамо свој тренутак.
Овако историчар Милош Ковић у емисији радио Спутњика „Oд четвртка до четвртка“ сумира утиске са Косова и Метохије где је био у време обележавања Видовдана. И поред бруталности којој је сведочило неколико стотина Срба на Газиместану, наш саговорник каже да се вратио охрабрен и ојачан.
„Када говоримо о песимизму и оптимизму, морамо да се сетимо да је и свети кнез Лазар провео своју младост на двору цара Душана где је гледао Србију у пуној снази, о онда му је припало да живи у времену пропасти, сукуба, свађа и поделе царства. Ипак, радио је оно што је било до нега најбоље што је могао и тек сада видимо колико то значи његовм народу. Мислим да је то поука за све нас“, нагласио је Ковић.
Текстови које су након бруталне реакције косовске полиције написали Живојин Ракочевић, Митра Рељић и један од ухапшених Стефан Татар на крају су заврашени истом поруком – да ће нас управо због тортуре којој су поједини Срби били изложени, сваке године бити све више и више.

Колико год се смањимо, они неће бити задовоњни, јер им је циљ да нас нема

Иако није било никаквих националих обележија и провокација Срба, наш саговорник оцењује да је очигледно да људи који доносе такве врсте одлука никад неће бити задовољни.
„Колико год смо мали, не можемо да будемо и довољно мали за њих. За њих је просто проблем постојање Срба на КиМ - људи су затворени у гета, понижавања су готово свакодневна, мушкарце свакодневно хапсе и држе у затворима. На делу је полицијски терор, кажемо зулум, као у најцајњим турским временима. И то не престаје. Тако да се види, да је у ствари проблем само пуко постојање једног народа на тлу на ком тај народ живи дуги низ векова,“ нагласио је професор Филозофског факултета.

Није тачно да не можемо ништа да предузмемо

На питање шта нам је чинити, Ковић каже да је на Србима који тамо живе да остану ту где су, да издрже, да не продају земљу која се сада продаје брже него икада. Он зна да је то лако рећи из Београда али је то све што се може у овом тренутку. Тај српски прстен око Приштине, према његовим речима, све је тањи. Проблем је у томе што нема перспективе за младе, што нема пројеката који би их тамо задржали, јер људи не желе да живе само од помоћи поклоничких агенција и Канцеларије за КиМ.
Ипак, наш саговорник наглашава и да свако од нас треба да се запита шта је уредио да се то не догоди?
„Није тачно да не можемо ништа, најмање што можемо јесте да одемо на КиМ. Србима на Космету то много значи, а нама можда чак више, јер ја ево и даље не могу да објасним шта је то што ме стално вуче. Тамо се човек суочава са истином – са истином о себи, ко смо и одакле долазимо. Сочавамо се са истином о онима који су нас бомбардовали и који нас и дан данас држе под окупацијом, а нуде неку светлу европску или западну будућност без свете српске земље? Фактички видимо каква ће нам улога сутра припадати у том њиховом Дизниленду ако нашу браћу и сестре на КиМ третирају на овај начин. Ко ћемо онда бити ми - једина земља кандидат за ЕУ од које се тражи да се одрекне дала своје територије“, подвукао је Ковић.

Шта значи одрицање од КиМ?

Он додаје да је ту и она много дубља истина - питање смисла Косовског завета. Шта теба да радимо у овом тренутку? Шта значи одрицање од КиМ? Манастир Високи дечани су, према Ковићевом мишљењу, вероватно врхунац српске културе.
„Не знам да ли постоји нешто равно тој светињи. А онда додајте још Грачаницу, па Пећку патриаршију у којој су мошти наших светитеља, архиепископа, патријарха, па и Богорица Љевишка, свети Девич, Зочиште, Брњак, Бањска, Драганац…. Ко смо ми да се одрекнемо свега, када тамо живе жене које одгајају своју децу у гетима. И треба разграничити појмове енклава од гета. Енклава је део туђе државе на вашој територији па зато Среби на Косову и Метохији радије користе реч гето“, прецизан је наш саговорник.

Са КиМ нема игре, нема разграничења

Поред разговора са обичним људима и свештенством, наш саговорник указује да чињеницу да не треба да занемаримо ни неку врсту политичког активизма. Ако видимо, додаје он, да је ово друштво посустало, хајде видимо шта ми можемо да урадимо - не само да у свакој прилици бранимо принцип недељивости наше земље, Резолуцију 1244 и Устав него да видимо постоји ли неки вид активизма кроз који ми можемо да бранимо да јавно аргументујемо став да са Косовом и Метохијом нема игре, нема погађења.
„Тај став може да се брани и на геополитички начин, јер ако дозволите распрачавање своје државе, једног дела своје територије, шта ће бити с остатаком? Немате гаранцију да неће тражити и остатак. Дакле, постоји јасан, артикулисан став да са КиМ нема игре, нема разграничења, нема поделе. Да је то света земља, да тамо живе наши сународници и поставити питање – ко смо да се 600. година после косовске битке одрекнемо целог тог наслеђа?“ запитао је наш саговорник.
Ковић је свестан да има многих који кажу да као нема везе, ми ту територију не можемо да задржимо, да је Косово, косовски завет само идеја - па није.
„То је земља. То је света земља. То је земља коју ору наши сународници. Ору је и Албанци али су сви позвани да остану на њој. Наш покрет је направио пројекат реинтеграције Косова и Метохије у уставноправни поредак, који превиђа сушунску аутономију за КиМ, у саставу Републикe Србије онако како се наводи и у Резолуцији 1244. Унутар те суштинске аутономије треба да постоји и суштинска аутономија за Србе који тамо живе. Дакле, све се може“, уверен је он.

Данас утопија али сутра реалност

Ми Албанцима, додаје Ковић, можемо да пунудимо владавину права, класичан либерални принцип у коме ће бити -како је нама, тако ће бити и њима. Наравно, владавина права значи и враћење одузете имовине и кажњавање злочинаца. У овом тренутку то, како каже наш саговорник, звучи као утопија, али сутра ће се међународне околности променити, па ће онда албанске политичке елите морати да размисле томе с ким ће да живе - да ли са Американцима, Турцима или са Србима, рекао је наш саговорник.
Најгора искуства према његовом мишљењу, Срби са Косова и Метохије имају са Енглезима, Немцима и Холанђанима, док су другачија са Италијанима, Шпанцима, Французима. „Имате једног Жака Огара и његову књигу „Европа је умрла у Приштињи“ коју данас можемо да читамо као прочанство. Дакле, свако је добродошао код доброг домаћина али тај који долази као гост не може да му узме кућу“, подвукао је Милош Ковић.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала