Американац на Косову – послали пастора да ,,изглади“ геноцид који су сами организовали
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
У новом геостратешком позиционирању дошло је до захлађења између Трампове Америке и Брисела, што је врло очигледно, мерљиво и видљиво. Због тога сведочимо прегруписавању и учвршћивању властитих позиција и на ,,нашем терену“, те тако треба тумачити и изненадну заинтересованост америчког пастора за српске светиње.
Овако професор Факултета политичких наука Милан Петричковић тумачи посету америчког пастора српским земљама. Патријарх Српске православне цркве Порфирије и саветник за духовна питања америчког председника Марк Бернс стигли су на Косово и Метохију где су посетили Пећку Патријаршију и Дечане. Пре тога су учествовали у помену Србима страдалим у Братунцу.
Пастор Бернс је у петак у Патријаршијском двору у Београду разговарао са патријархом Порфиријем, а Српска православна црква је саопштила да је разговор протекао је у духу међусобног разумевања, са циљем унапређења сарадње две хришћанске земље и два хришћанска народа.
Зашто баш сада?
Америка је пре неколико дана прославила свој 250. рођендан, а Српска православна црква постоји осам векова. Било је више него довољно времена за међусобно упознавање и посете Пећкој Патријаршији и Високим Дечанима. Кључ тајминга посете америчког пастора треба потражити у новој „подели карата“, односно новом геостратешком позиционирању које је резултирало удаљавању Вашингтона од Европе, нарочито Брисела.
Брисел и заинтересоване европске земље, које не чине хомогену већ хетерогену целину, али их обједињује заједнички интерес, очигледно желе да задрже што је могуће више од позиција које су имале пре дешавања у Украјини, где Колективни Запад ратује са Русијом преко Украјинаца. Свако покушава да обезбеди своје место и стартну позицију у изградњи нове светске архитектуре и засигурно је сада тренутак у којем се прелама у којој мери и на који начин ко и где може вршити одређени утицај, каже Петричковић за Спутњик.
За српски народ, српску државу и српско политичко руководство, то је изузетно значајно, сматра наш саговорник, јер управо у тим захлађеним односима Србија може да потражи своје место и види шта је, по утилитаристичкој концепцији, од највећег значаја за њен национални интерес, безбедност, очување територијалног интегритета и суверенитета.
На тој релацији укрштених вектора између Америке и Брисела могу се потражити одређене варијанте које би могле да заштите наш народ. Сфера духовности је дубоко повезана са политичким контекстом, тако да сигурно овај одабрани тренутак има везе и са том чињеницом да се сада они који желе доминацију утицаја међусобно позиционирају и настоје да врше одређену врсту контроле. Управо је зато овај тренутак изабран, а ми смо само хроничари свега тога.
Геноциди дођу па прођу
Уз снимак начињен током пута ка Косову, пастор је поручио да долази да саслуша и да искаже поштовање према достојанству сваке заједнице.
„Ова земља носи дубоку историју, свету веру и болна сећања за многе људе. Као духовни дипломата, не долазим да продубљујем поделе нити да поново отварам старе ране. Долазим да саслушам, да искажем поштовање према достојанству сваке заједнице и да се помолим за будућност у којој ће породице моћи да живе без страха“, навео је Бернс, као да не долази из земље директно одговорне за геноцид над Србима са Косова и Метохије.
Петричковић подсећа да је целокупни пројекат који је урађен на Косову управо пројекат Колективног Запада и да је то општепозната ствар коју треба увек подвлачити. Читаву агенду су припремили доста раније, а 1999. је била само финализација, каже он. Напад на Србију и протеривање српског народа са Косова спроведено је под измишљеним и лажним поводима, док је истински узрок био тај да се зона Косова и Метохије окупира и стави под контролу Колективног Запада и Америке.
Очигледно да је од тада учињено много тога што је Албанцима давало ветар у леђа и што су они директно добијали не само као охрабрење, већ и као логистичку подршку, не поштујући потписане споразуме, договоре и конвенције. Често подвлачим да целокупан, како се у политичким тумачењима каже „развој сценарија“ не би био могућ, нити би Албанци могли ишта да учине без благослова, директне логистичке подршке и директног утицаја Америке и Колективног Запада.
Без такве врсте залеђа, додаје Петричковић, Албанци не би могли да прекрше споразум и поставе своје војне и полицијске формације на Косово, не би могли да се отимају имања, да врше притисак и хапшења, нити да застрашују и даље протерују српски народ.
Атак на духовност, која нам чини окосницу културног и верског идентитета, а онда и нечега што даје препознатљивост српском етносу на територији Косова, био је синхронизован до данашњег дана са хибридним облицима деловања. Поред онога што су урадили у периоду од када су почели да протерују Србе, па од Мартовског погрома до данашњег дана, води се једна врста синхронизованог деловања да се све што је у српском духовном наслеђу избрише.
Могу ли Американци данас да обуздају свог љубимца?
Трампов саветник за духовна питања свакако може имати непосредан утицај на тренутну ситуацију у смислу покретања ствари са мртве тачке када је реч о злоупотребама људских права, људских слобода и кршењу права на Косову које врше албански сепаратисти, албански екстремисти и ти радикални кругови.
Упркос дојучерашњој проалбанској политици коју је Америка водила, добро је што је започела једна врста дијалога и комуникације на овој линији.
Ова дипломатска мисија, поред одређене духовне природе, има и дубоку политичку конотацију, у смислу да Србија дипломатским маневром и концентрисањем енергије на свим пољима сачува све шта може. У овом случају то је духовна сфера од значаја за српски живаљ на Косову.
Наш саговорник је мишљења је да ће Албанци врло негативно реаговати на овакав развој ситуације. Реакције ће бити најбурније од оних Албанаца заинтересованих за продубљивање кризе и финализацију отимања наше јужне покрајине.
Биће ту изузетне конфликтности и одређених изјава које неће бити контролисане дипломатским оквирима. Међутим, када је у питању амерички утицај, Албанци ће морати да имају велике обзире ако не желе озбиљне последице и санкције.
Најгора варијанта, када је српски живаљ у питању, јесте да нема никаквог разговора. Србија је принуђена да води рачуна о том делу своје територије и свака врста разговора је добра ако представља почетну тачку за упознавање света са кршењем људских права и својом патњом, закључује Петричковић.
Погледајте и:
