https://sputnikportal.rs/20260706/drevna-dnk-otkrila-tajne-skita-politicka-moc-elite-se-nasledjivala-1201034522.html
Древна ДНК открила тајне Скита: Политичка моћ елите се наслеђивала
Древна ДНК открила тајне Скита: Политичка моћ елите се наслеђивала
Sputnik Србија
Нова анализа древне ДНК, у комбинацији са археолошким и антрополошким истраживањима, открила је да се политичка моћ Скитске елите вероватно наслеђивала кроз... 06.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-06T21:30+0200
2026-07-06T21:30+0200
2026-07-06T21:30+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/16/1198431899_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_055ebbd99909f1c6bb949eebc6fbe008.jpg
Скитско-сибирски археолошки хоризонт простирао се током првог миленијума пре нове ере од Алтаја до Црног мора.Скити, познати као врсни коњаници и номади евроазијске степе, иза себе су оставили монументалне кургане у којима су сахрањивани припадници друштвене елите, док су обични људи полагани у далеко скромније гробове.Управо су те разлике деценијама сматране доказом настанка друштвене неједнакости, али није било јасно да ли се власт стицала заслугама или наслеђивала.ДНК открила како се преносила моћОдговор на то питање понудила је нова студија. Научници су анализирали ДНК 85 особа из гвозденог доба – 38 припадника елите и 47 људи нижег друштвеног статуса – са више локалитета широм централне Евроазије.Резултати су показали да су припадници елите били у блиском сродству чак и када су сахрањени у некрополама удаљеним више од 100 километара. Истраживачи сматрају да то указује на постојање породичних лоза које су генерацијама одржавале политички ауторитет и висок друштвени положај.Студија је донела и прве податке о целом геному чувеног „Златног човека“ из Исика у Казахстану, једног од најзначајнијих археолошких налаза у централној Азији.Анализа је показала да је ова историјска личност највероватније била мушког пола, чиме је разрешена дугогодишња научна дилема.Жене имале важну улогу у елитиИстраживање је показало и да су жене имале много значајнију улогу у скитском друштву него што се раније претпостављало. Скоро половину елитних сахрана у анализи чиниле су жене, што указује да су и оне уживале висок друштвени статус.Истовремено, научници нису пронашли доказе да је наслеђивање моћи било искључиво по мушкој или женској линији. То, како наводе, упућује на сложенију друштвену организацију у којој су породичне везе, а не пол, имале пресудну улогу у очувању политичке моћи.Скити и Саке били су сродна номадска племена која су током раног гвозденог доба насељавала огроман простор од Дунава до Алтаја. Иако нису оставили писане изворе, њихови богато опремљени кургани и данас пружају драгоцене податке о животу, обичајима и друштвеном уређењу ових народа.Аутори студије закључују да интеграција генетских, археолошких и антрополошких података пружа до сада најјаснију слику о томе како су се међу Скитима развијали политички ауторитет, друштвена хијерархија и породичне елитне мреже које су вековима обликовале живот на евроазијској степи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, археологија
наука и технологија, друштво, археологија
Древна ДНК открила тајне Скита: Политичка моћ елите се наслеђивала
Нова анализа древне ДНК, у комбинацији са археолошким и антрополошким истраживањима, открила је да се политичка моћ Скитске елите вероватно наслеђивала кроз породичне лозе које су повезивале више места сахрањивања. Ово откриће доноси ново разумевање развоја друштвене неједнакости и власти међу древним номадима.
Скитско-сибирски археолошки хоризонт простирао се током првог миленијума пре нове ере од Алтаја до Црног мора.
Скити, познати као врсни коњаници и номади евроазијске степе, иза себе су оставили монументалне кургане у којима су сахрањивани припадници друштвене елите, док су обични људи полагани у далеко скромније гробове.
Управо су те разлике деценијама сматране доказом настанка друштвене неједнакости, али није било јасно да ли се власт стицала заслугама или наслеђивала.
ДНК открила како се преносила моћ
Одговор на то питање понудила је нова студија. Научници су анализирали ДНК 85 особа из гвозденог доба – 38 припадника елите и 47 људи нижег друштвеног статуса – са више локалитета широм централне Евроазије.
Резултати су показали да су припадници елите били у блиском сродству чак и када су сахрањени у некрополама удаљеним више од 100 километара. Истраживачи сматрају да то указује на постојање породичних лоза које су генерацијама одржавале политички ауторитет и висок друштвени положај.
Студија је донела и прве податке о целом геному чувеног „Златног човека“ из Исика у Казахстану, једног од најзначајнијих археолошких налаза у централној Азији.
Анализа је показала да је ова историјска личност највероватније била мушког пола, чиме је разрешена дугогодишња научна дилема.
Жене имале важну улогу у елити
Истраживање је показало и да су жене имале много значајнију улогу у скитском друштву него што се раније претпостављало. Скоро половину елитних сахрана у анализи чиниле су жене, што указује да су и оне уживале висок друштвени статус.
Истовремено, научници нису пронашли доказе да је наслеђивање моћи било искључиво по мушкој или женској линији. То, како наводе, упућује на сложенију друштвену организацију у којој су породичне везе, а не пол, имале пресудну улогу у очувању политичке моћи.
Скити и Саке били су сродна номадска племена која су током раног гвозденог доба насељавала огроман простор од Дунава до Алтаја. Иако нису оставили писане изворе, њихови богато опремљени кургани и данас пружају драгоцене податке о животу, обичајима и друштвеном уређењу ових народа.
Аутори студије закључују да интеграција генетских, археолошких и антрополошких података пружа до сада најјаснију слику о томе како су се међу Скитима развијали политички ауторитет, друштвена хијерархија и породичне елитне мреже које су вековима обликовале живот на евроазијској степи.
