https://sputnikportal.rs/20260706/sad-nemaju-strategiju-za-nastavak-sukoba-u-ukrajini-vens-prebacuje-teret-na-evropu-olivera-ikodinovic-1201028817.html
САД немају стратегију за наставак сукоба у Украјини, Венс пребацује терет на Европу
САД немају стратегију за наставак сукоба у Украјини, Венс пребацује терет на Европу
Sputnik Србија
Изјава америчког потпредседника Џеј Ди Венса да Украјина треба да се концентрише на одбрану, а не на офанзиву, може се тумачити као сигнал да се САД постепено... 06.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-06T22:15+0200
2026-07-06T22:15+0200
2026-07-06T22:17+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
свет
свет – политика
сад
украјина
фронт
преговори
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/10/1191466581_0:176:3018:1874_1920x0_80_0_0_ad7e159c73e0d54436628da54be5e32e.jpg
У том оквиру, Украјина би требало да одржи линију фронта до 2030. године, чиме би купила време за европско пренаоружавање, оцењује руски политиколог Сергеј Станкевич.„Сматрам да ово није преиспитивање стратегије. Штавише, Сједињене Државе немају стратегију као такву за наставак сукоба. САД би желеле или да се сукоб заврши још ове године — то је први приоритет — или, ако то не успе, да у потпуности пренесу одговорност за даљи ток војног сукоба у Украјини на Европу. У том случају ће Сједињене Државе остати на дистанци и повремено ће пружати само плаћене војне услуге, које се тичу продаје оружја, обавештајне податке и везе преко Старлинка и слично. Сва политичка одговорност и целокупно планирање биће пребачени на Европу, уколико се конфликт не оконча у најскорије време“, оцењује Станкевич.Према његовим речима, Венс јасно увиђа да Украјина у овом тренутку нема реалне војне капацитете за извођење офанзивних операција.Венс је изјавио да Трампова администрација сматра да Украјина треба да се усмери на одбрамбену стратегију и да, док су у току преговори, у што већој мери пређе на одбрамбено деловање.Он је подсетио да је током лета 2023. године једно од кључних питања било да ли Украјина треба да покрене велику контраофанзиву уз подршку већег дела Запада, укључујући тадашњу америчку администрацију, додајући да се та операција из данашње перспективе показала као стратешки и тактички неуспех.„Постоји још један важан елемент у америчком планирању — настојање да се избегне нагли слом украјинске стране. Ако се буду коцкали са офанзивом и дође до урушавања фронта, то би онемогућило још један, можда и последњи покушај САД да наступе као посредник, што Доналд Трамп очигледно жели. За његов сценарио потребна је релативна стабилност на линији фронта — ограничена померања, али без урушавања украјинских позиција. Управо тиме се, у суштини, објашњава Вансово саопштење“, сматра експерт.Према његовим речима, очекује се Трампов последњи покушај да се позиционира као посредник у сукобу, али он „највероватније неће донети резултате“. Као главни разлог за то Станкевич наводи непопустљивост Зеленског, који не може себи да приушти било какве уступке јер би у супротном „изгубио и власт и земљу, а можда чак и живот“.Европа се наоружава за рат 2030.годинеЗбог тога, према оцени експерта, све остаје у ћорсокаку, док се Сједињене Државе постепено дистанцирају и преносе одговорност на друге актере, конкретно на Европу.„Нажалост, Европа није учинила никакав реалан покушај да успостави преговарачки канал са Москвом. То је и најалармантнија ситуација - са стране европског дела НАТО-а одвија се припрема за општеевропски рат. Спроводи се масовно наоружавање европских армија и оне се заиста, што изгледа изненађујуће, али реално припремају за рат 2030. године. До тада би желеле да Кијев одржи фронт и да им купи време за пренаоружавање и припрему. Такође веома је важно рећи и да се Украјина сада користи као полигон за тестирање“, указује Станкевич.Нови типови наоружања, који раније нису постојали у европским армијама, убрзано се развијају, одмах се тестирају у Украјини и на основу тих резултата улазе у масовну производњу, додао је експерт. Према његовој оцени, европским милитаристима је потребан временски оквир до 2030. године, док се од Кијева очекује да ратује и издржи сукоб до тог рока, без обзира на цену. Станкевич додаје да је Зеленски на себе преузео такву обавезу и улогу у оквиру те стратегије.„С тим у вези Русија ће, очигледно, наставити војне акције, али ће држати врата отворена за случај да дође до неких промена у Европи, јер Европа следеће године улази у важан изборни циклус. Пре свега, у Француској, као јединој нуклеарној сили у Европској унији, уследиће неизбежне промене у политичком руководству. Веома су могући превремени избори у Немачкој, као и у Великој Британији. Долазак реалистички оријентисаних елита на власт у европским државама могао би отворити могућност за преговоре са Москвом. До тада, нажалост, прогноза је негативна — рат ће се наставити, највероватније до пролећа следеће године“, сматра Станкевич.На питање о способности Европске уније да се самостално супротстави Русији без подршке САД, Станкевич оцењује да ниједна држава чланица ЕУ појединачно, као ни Унија у целини, тренутно немају такве капацитете. Процене су да би се та способност могла развити тек око 2030. године, док се потпуна војно-технолошка модернизација европских армија и достизање пуног борбеног капацитета очекује тек око 2035. године.„То значи да Европа тренутно нема самосталне војне инструменте да делује против Русије, али се ослања на економски притисак. У том контексту појачава се лов на руску тзв. 'флоту из сенке’ који превози нафту. Није искључено да ће управо натој линији доћи до нових ескалација у блиској будућности“, упозорио је Станкевич.Руски војни експерти оцењују да америчка администрација инсистира да Украјина остане у дефанзиви, пре свега због рационалнијег и економичнијег трошења западне војне помоћи. Према тим оценама, такав приступ би омогућио Оружаним снагама Украјине да дуже одрже отпор, док би Сједињене Државе имале више времена да попуне и обнове сопствене залихе наоружања. Као додатни разлог наводи се и проблем украјинских снага са људством.
https://sputnikportal.rs/20260702/narod-za-mir-kijevski-rezim-za-nastavak-rata--raste-raskol-u-ukrajinskom-drustvu-olivera-ikodinovic-1200918109.html
сад
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/10/1191466581_144:0:2875:2048_1920x0_80_0_0_519acab39436fb1fab61621e35cc190c.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, свет – политика, сад, украјина, фронт, преговори, нато, европска унија (еу), специјална војна операција у украјини – вести, џеј ди венс
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, свет – политика, сад, украјина, фронт, преговори, нато, европска унија (еу), специјална војна операција у украјини – вести, џеј ди венс
САД немају стратегију за наставак сукоба у Украјини, Венс пребацује терет на Европу
22:15 06.07.2026 (Освежено: 22:17 06.07.2026) Изјава америчког потпредседника Џеј Ди Венса да Украјина треба да се концентрише на одбрану, а не на офанзиву, може се тумачити као сигнал да се САД постепено дистанцирају од украјинског сукоба и пребацују већи терет на Европу, која се убрзано припрема за могући дугорочни рат против Русије.
У том оквиру, Украјина би требало да одржи линију фронта до 2030. године, чиме би купила време за европско пренаоружавање, оцењује руски политиколог Сергеј Станкевич.
„Сматрам да ово није преиспитивање стратегије. Штавише, Сједињене Државе немају стратегију као такву за наставак сукоба. САД би желеле или да се сукоб заврши још ове године — то је први приоритет — или, ако то не успе, да у потпуности пренесу одговорност за даљи ток војног сукоба у Украјини на Европу. У том случају ће Сједињене Државе остати на дистанци и повремено ће пружати само плаћене војне услуге, које се тичу продаје оружја, обавештајне податке и везе преко Старлинка и слично. Сва политичка одговорност и целокупно планирање биће пребачени на Европу, уколико се конфликт не оконча у најскорије време“, оцењује Станкевич.
Према његовим речима, Венс јасно увиђа да Украјина у овом тренутку нема реалне војне капацитете за извођење офанзивних операција.
„Украјина, према различитим проценама, тренутно има од 200 до 240 хиљада активних бораца директно на линији фронта, и то распоређених на више од хиљаду километара, што онемогућава концентрисање снага за било какве операције“, истиче Станкевич.
Венс је изјавио да Трампова администрација
сматра да Украјина треба да се усмери на одбрамбену стратегију и да, док су у току преговори, у што већој мери пређе на одбрамбено деловање.
Он је подсетио да је током лета 2023. године једно од кључних питања било да ли Украјина треба да покрене велику контраофанзиву уз подршку већег дела Запада, укључујући тадашњу америчку администрацију, додајући да се та операција из данашње перспективе показала као стратешки и тактички неуспех.
„Постоји још један важан елемент у америчком планирању — настојање да се избегне нагли слом украјинске стране. Ако се буду коцкали са офанзивом и дође до урушавања фронта, то би онемогућило још један, можда и последњи покушај САД да наступе као посредник, што Доналд Трамп очигледно жели. За његов сценарио потребна је релативна стабилност на линији фронта — ограничена померања, али без урушавања украјинских позиција. Управо тиме се, у суштини, објашњава Вансово саопштење“, сматра експерт.
Према његовим речима, очекује се Трампов последњи покушај да се позиционира као посредник у сукобу, али он „највероватније неће донети резултате“. Као главни разлог за то Станкевич наводи непопустљивост Зеленског, који не може себи да приушти било какве уступке јер би у супротном „изгубио и власт и земљу, а можда чак и живот“.
Европа се наоружава за рат 2030.године
Због тога, према оцени експерта, све остаје у ћорсокаку, док се Сједињене Државе постепено дистанцирају и преносе одговорност на друге актере, конкретно на Европу.
„Нажалост,
Европа није учинила никакав реалан покушај да успостави преговарачки канал са Москвом. То је и најалармантнија ситуација - са стране европског дела
НАТО-а одвија се припрема за општеевропски рат. Спроводи се масовно наоружавање европских армија и оне се заиста, што изгледа изненађујуће, али
реално припремају за рат 2030. године. До тада би желеле да Кијев одржи фронт и да им купи време за пренаоружавање и припрему. Такође веома је важно рећи и да се Украјина сада користи као
полигон за тестирање“, указује Станкевич.
Нови типови наоружања, који раније нису постојали у европским армијама, убрзано се развијају, одмах се тестирају у Украјини и на основу тих резултата улазе у масовну производњу, додао је експерт. Према његовој оцени, европским милитаристима је потребан временски оквир до 2030. године, док се од Кијева очекује да ратује и издржи сукоб до тог рока, без обзира на цену. Станкевич додаје да је Зеленски на себе преузео такву обавезу и улогу у оквиру те стратегије.
„С тим у вези Русија ће, очигледно, наставити војне акције, али ће држати врата отворена за случај да дође до неких промена у Европи, јер Европа следеће године улази у важан изборни циклус. Пре свега, у Француској, као јединој нуклеарној сили у Европској унији, уследиће неизбежне промене у политичком руководству. Веома су могући превремени избори у Немачкој, као и у Великој Британији. Долазак реалистички оријентисаних елита на власт у европским државама могао би отворити могућност за преговоре са Москвом. До тада, нажалост, прогноза је негативна — рат ће се наставити, највероватније до пролећа следеће године“, сматра Станкевич.
На питање о способности Европске уније да се самостално супротстави Русији без подршке САД, Станкевич оцењује да ниједна држава чланица ЕУ појединачно, као ни Унија у целини, тренутно немају такве капацитете. Процене су да би се та способност могла развити тек око 2030. године, док се потпуна војно-технолошка модернизација европских армија и достизање пуног борбеног капацитета очекује тек око 2035. године.
„То значи да Европа тренутно нема самосталне војне инструменте да делује против Русије, али се ослања на економски притисак. У том контексту појачава се лов на руску тзв. 'флоту из сенке’ који превози нафту. Није искључено да ће управо натој линији доћи до нових ескалација у блиској будућности“, упозорио је Станкевич.
Руски војни експерти оцењују да америчка администрација инсистира да Украјина остане у дефанзиви, пре свега због рационалнијег и економичнијег трошења западне војне помоћи. Према тим оценама, такав приступ би омогућио Оружаним снагама Украјине да дуже одрже отпор, док би Сједињене Државе имале више времена да попуне и обнове сопствене залихе наоружања. Као додатни разлог наводи се и проблем украјинских снага са људством.