https://sputnikportal.rs/20260702/narod-za-mir-kijevski-rezim-za-nastavak-rata--raste-raskol-u-ukrajinskom-drustvu-olivera-ikodinovic-1200918109.html
Украјину чека мрачан сценарио! Рат може бити завршен - само на један начин
Украјину чека мрачан сценарио! Рат може бити завршен - само на један начин
Sputnik Србија
Украјинско друштво је уморно од рата и све склоније идеји преговора и мира, чак и ако би то подразумевало територијалне уступке, оцењује бивши украјински... 02.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-02T22:20+0200
2026-07-02T22:20+0200
2026-07-02T22:20+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
свет
нато
европска унија (еу)
украјина
специјална војна операција у украјини – вести
владимир зеленски
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/0b/1193583269_0:103:1491:942_1920x0_80_0_0_8f0cb406e4bc6270837bbbbc466bd814.jpg
Он је тако прокоментерисао резултате украјинске анкете која показује да се две трећине Украјинаца – чак 66 одсто њих - залаже се за што скорији почетак преговора о решавању сукоба са Русијом. Мање од четвртине анкетираних Украјинаца сматра да преговоре не треба започињати, док 11 одсто нема став о овом питању.Олејник сматра да се наставку рата противи далеко више Украјинаца него што то показују анкете. Као аргумент наводи да велики број људи – 80 одсто њих - одбија да учествује у анкетама, па зато званична социолошка истраживања не одражавају у потпуности право расположење.Он подсећа да Русија инсистира на конкретним условима, пре свега територијалним. По његовом мишљењу, без дефинисања и прихватања нових граница, прекида сукоба и признања Крима, Запорошке, Херсонске, Луганске и Доњецке области као дела Русије, Украјина не може да рачуна на улазак у НАТО и ЕУ.„Ако границе нису јасно одређене онда се поставља питање – које би тачно територије НАТО у том случају бранио у име Украјине. Крим? То би значило директан сукоб са Русијом. Зато је размуљиво што друштво има такав став, јер људи су уморни од бесмислених циљева које је поставио Зеленски — границе из 1991. године, прича о томе да ће ‘питикафу на Криму’ и сличних будалаштина, a уз то имамо пооштравање мобилизације и уништавање економије, од које не знам ништа је остало. Зато је јасно да у друштву постоји захтев о завршетку рата. Ако буду избори – гласаће за било кога, осим за Зеленског. То је сигурно“, истиче Олејник.Наш саговорник тврди да се ситуација у украјинском друштву погоршава због све већих губитака, жртава и економских проблема, што по његовом мишљењу може довести до ширег незадовољства и побуна, јер кад „крв прокључа“ све је могуће.Он сматра да у таквом сценарију ни полиција ни друге безбедносне структуре не би остале лојалне власти, јер су, како тврди, и саме део истог друштва, погођеног ратом, мобилизацијом, економским тешкоћама и све већим незадовољством.Поед тога, због раста цена и пореза, као и општег пада стандарда, он закључује да се систем налази у стању у којем постаје све теже одржати његову стабилност.После рата следи колапс у УкрајиниНа питање колико је реално очекивати да ће притисак јавног мњења утицати на политичке одлуке и став Зеленског, и да ли би промена политичког руководства у Украјини могла да убрза почетак преговора, Олејник каже да су преговори тешко могући јер су услови и ставови Русије и Украјине за сада непомирљиви.„Русија је јасно рекла да је спремна да настави разговоре на основу договора из Истанбула, из 2022. године. Тај документ је чак био и парафиран, а била су обухваћена питања руског језика у Украјини, православља, демилитаризације и тако даље. Међутим, мора се узети у обзир реалност на терену“, истиче Олејник.Он сматра да би сваки украјински лидер који би пристао на мировни споразум који подразумева прихватање садашњег стања на терену платио високу политичку цену. Према његовом мишљењу, таква одлука неизбежно би отворила питање оправданости рата и великих људских жртава, због чега тврди да Зеленски не би могао да задржи политичку подршку, с обзиром на то да је сукоб могао бити окончан много раније политичким договором.Због тога сматра да је Зеленском у интересу да рат потраје, јер му ратно стање омогућава да опстане на власти.„Смисао Зеленског је једноставан – ратовати и ескалирати тензије са Белорусијом због само једног циља - одржати своју власт у оквирима рата, јер губитком председничке функције губи најважнију компоненту – личну безбедност“, истакао је Олејник.Он оцењује да би потписивање мировног споразума и укидање ратног стања довели до нестабилности у тој земљи, јер би би у случају отварања граница дошло до масовног одласка људи из земље из страха од неизвесности.Међутим, у случају успостављања мира Запад би настојао да спроведе свој план обнове Украјине, у оквиру којег би се захтевало да Украјини буде дато око 300 милијарди евра из замрзнутих руских средстава. На ту суму би били закључени уговори са страним компанијама које би на томе зарадиле, каже Олејеник.„Међутим, Русија никада неће пристати да потпише такав мировни споразум и фактички преда тих 300 милијарди. Друго, нико неће дати новац за обнову из буџета европских земаља. Погледајте историју Југославије - ко је шта дао?! Погледајте, историју Ирака и видећемо да се за рат увек нађу паре, али за мирни развој и обнову — ниједна копејка“, указао је Олејник.Он износи сценарио да би због празне државне касе дошло до урушавања социјалног система, укључујући и немогућност исплате пензија. То би, по његовом мишљењу, изазвало масовно незадовољство и побуне, као и унутрашња превирања, обрачуне и сукобе између различитих група, укључујући учеснике рата, локалне власти итд.Украјина би, закључује Олејник, ушла у нову фазу — грађански рат.У таквом сценарију, по његовом мишљењу, Запад би био приморан да интервенише и уведе трупе ради стабилизације ситуације, док би Русија то сматрала неприхватљивим, јер би то означило ширење НАТО-а.„Онда ће Запад затражити да Русија и Белорусија пошаљу своју војску у Украјину. Знате ли зашто? Зато што на украјинској територији постоји пет нуклеарних електрана и ако те банде почну да дивљају и изгуби се контрола, Европа и Америка ће бити у великом проблему, јер би то могао бити нови Чернобиљ. А кад ситуација достигне врхунац, онда ће грађани Украјине тражити и од Русије и од Белорусије: ‘Браћо, узмите нас себи’, јер нас је Запад искористио и оставио на цедилу. Западу Украјина не треба као просперитетна земља, већ као средство за борбу против Русије“, истиче Олејник.Спор око територија, руског језика и цркве и даље нерешивОдговарајући на питање колико је тешко ускладити захтеве Кијева и Москве за преговарачким столом и да ли је компромис уопште могућ, Олејник каже да се на томе ради, али да су позиције зараћених страна „дијаметрално супротне“.Према његовим речима, Путин је предложио да основа за будуће преговоре буду договори из Истанбула из 2022. године, док би се експерти накнадно бавили преосталим питањима, укључујући и денацификацију и друге спорне теме. Истиче да тек када се пронађу решења за спорне теме, политички лидери би могли да се састану и потпишу евентуални споразум.Међутим, он сматра да у овом тренутку не постоји конкретна основа за директан разговор највиших званичника, јер су позиције Кијева и Москве потпуно удаљене.„Где су се ставови приближили? Да ли Русија признаје да Запорошка, Херсонска, Доњецка и Луганска област и Крим припадају Украјини, како стоји у украјинском Уставу? Не. А да ли Украјина признаје да су то територије Русије, како стоји у руском Уставу? Такође не. Признање је неопходно, јер ако сте спровели демаркацију границе то је бар нека врста правне гаранције да нећете поново започети рат. Тиме признајете да ова територија није ваша, да сте је изгубили. Требало је да је чувате док је била ваша, а не сада да лијете крокодилске сузе“, констатује Олејник.Олејник тврди да су међу кључним препрекама за постизање мировног споразума питања статуса руског језика, положаја православне цркве у Украјини која се, како каже, 12 година суочава са прогонима, као и питање враћања одузетих храмова, денацификација и демилитаризација Украјине. Подсећа да се у истанбулским преговорима из 2022. године помињало смањење украјинске војске на око 200.000 војника, док „мировни план“ Зеленског предвиђа 800.000 војника, што, како оцењује, показује колико су ставови две стране и даље удаљени.Мобилизација без контроле – систем у расулуГоворећи о томе како би резултати последње анкете могли да утичу на морал украјинске војске, Олејник оцењује да таква испитивања јавног мњења немају пресудан значај, јер, како додаје, војници не гледају социолошка истраживања, већ „сами виде шта се дешава у војсци“.У том контексту, као пример наводи 425. јуришни пук, познат и као „Скала“, за који тврди да је постао симбол злостављања унутар јединице и страдања регрута.Он се позива на изјаву украјинског омбудсмана Дмитра Лубинца, наводећи пример особе која је мобилисана упркос озбиљним здравственим проблемима, укључујући ХИВ, хепатитис и сифилис, што, како тврди, указује на озбиљне пропусте у систему мобилизације и третману људи.Према његовим речима, тај човек је током контроле јединице затечен у кухињи, а иако је упозоравао да због здравственог стања не може да обавља одређене задатке, на то, како наводи, нико није реаговао. Он то описује као пример „безумља“ и ширег хаоса у систему.Закључује да овакви случајеви показују дубоко расуло у држави и друштву, где се, по његовом мишљењу, мешају злоупотребе и страдање обичних људи, те да је само питање времена када ће такво стање довести до озбиљних последица.На питање када би, по његовом мишљењу, могао да наступи мир, Олејник одговара да је то могуће једино након капитулације једне од зараћених страна, уз оцену да ће Украјина на крају бити принуђена да капитулира.
https://sputnikportal.rs/20260623/zaostrava-se-ovo-je-nova-faza-rata-zapada-protiv-rusije-ceka-se-jos-samo-povod-za---veliko-zlo-olivera-ikodinovic-1200615270.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/0b/1193583269_181:0:1441:945_1920x0_80_0_0_b8341fcff792407ab9a9558eb0707563.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, нато, европска унија (еу), украјина, специјална војна операција у украјини – вести, владимир зеленски
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, нато, европска унија (еу), украјина, специјална војна операција у украјини – вести, владимир зеленски
Он је тако прокоментерисао резултате украјинске анкете која показује да се две трећине Украјинаца – чак 66 одсто њих - залаже се за што скорији почетак преговора о решавању сукоба са Русијом. Мање од четвртине анкетираних Украјинаца сматра да преговоре не треба започињати, док 11 одсто нема став о овом питању.
Олејник сматра да се наставку рата противи далеко више Украјинаца него што то показују анкете. Као аргумент наводи да велики број људи – 80 одсто њих - одбија да учествује у анкетама, па зато званична социолошка истраживања не одражавају у потпуности право расположење.
„Да су они заиста за Зеленског и за рат зашто то онда не би отворено рекли?! Ипак, они се држе непопуларног става да треба преговарати и завршити рат. И зато мислим да је за преговоре око 80 одсто Украјинаца. Није случајно што Зеленски, чак и док спроводи терористичке акције говори: ‘Хајде да завршимо рат’. Он узима у обзир расположење народа. Дакле, у друштву је сазрео захтев да се рат заврши, а то значи да ће, ако буде избора, приоритет имати онај кандидат који каже: 'Спреман сам да потпишем мировни споразум под одређеним условима’, јер прича ‘ја сам за мир у целом свету' не пролази“, уверен је Олејник.
Он подсећа да
Русија инсистира на конкретним условима, пре свега територијалним. По његовом мишљењу, без дефинисања и прихватања нових граница, прекида сукоба и признања Крима, Запорошке, Херсонске, Луганске и Доњецке области као дела Русије,
Украјина не може да рачуна на улазак у НАТО и
ЕУ.
„Ако границе нису јасно одређене онда се поставља питање – које би тачно територије НАТО у том случају бранио у име Украјине. Крим? То би значило директан сукоб са Русијом. Зато је размуљиво што друштво има такав став, јер људи су уморни од бесмислених циљева које је поставио Зеленски — границе из 1991. године, прича о томе да ће ‘питикафу на Криму’ и сличних будалаштина, a уз то имамо пооштравање мобилизације и уништавање економије, од које не знам ништа је остало. Зато је јасно да у друштву постоји захтев о завршетку рата. Ако буду избори – гласаће за било кога, осим за Зеленског. То је сигурно“, истиче Олејник.
Наш саговорник тврди да се ситуација у украјинском друштву погоршава због све већих губитака, жртава и економских проблема, што по његовом мишљењу може довести до ширег незадовољства и побуна, јер кад „крв прокључа“ све је могуће.
Он сматра да у таквом сценарију ни полиција ни друге безбедносне структуре не би остале лојалне власти, јер су, како тврди, и саме део истог друштва, погођеног ратом, мобилизацијом, економским тешкоћама и све већим незадовољством.
Поед тога, због раста цена и пореза, као и општег пада стандарда, он закључује да се систем налази у стању у којем постаје све теже одржати његову стабилност.
После рата следи колапс у Украјини
На питање колико је реално очекивати да ће притисак јавног мњења утицати на политичке одлуке и став Зеленског, и да ли би промена политичког руководства у Украјини могла да убрза почетак преговора, Олејник каже да су преговори тешко могући јер су услови и ставови Русије и Украјине за сада непомирљиви.
„Русија је јасно рекла да је спремна да настави разговоре на основу договора из Истанбула, из 2022. године. Тај документ је чак био и парафиран, а била су обухваћена питања руског језика у Украјини, православља, демилитаризације и тако даље. Међутим, мора се узети у обзир реалност на терену“, истиче Олејник.
Он сматра да би сваки украјински лидер који би пристао на мировни споразум који подразумева прихватање садашњег стања на терену платио високу политичку цену. Према његовом мишљењу, таква одлука неизбежно би отворила питање оправданости рата и великих људских жртава, због чега тврди да Зеленски не би могао да задржи политичку подршку, с обзиром на то да је сукоб могао бити окончан много раније политичким договором.
Због тога сматра да је Зеленском у интересу да рат потраје, јер му ратно стање омогућава да опстане на власти.
„Смисао Зеленског је једноставан – ратовати и ескалирати тензије са Белорусијом због само једног циља - одржати своју власт у оквирима рата, јер губитком председничке функције губи најважнију компоненту – личну безбедност“, истакао је Олејник.
Он оцењује да би
потписивање мировног споразума и
укидање ратног стања довели до нестабилности у тој земљи, јер би би у случају отварања граница дошло до масовног одласка људи из земље из страха од неизвесности.
Међутим, у случају успостављања мира Запад би настојао да спроведе свој план обнове Украјине, у оквиру којег би се захтевало да Украјини буде дато око 300 милијарди евра из замрзнутих руских средстава. На ту суму би били закључени уговори са страним компанијама које би на томе зарадиле, каже Олејеник.
„Међутим, Русија никада неће пристати да потпише такав мировни споразум и фактички преда тих 300 милијарди. Друго, нико неће дати новац за обнову из буџета европских земаља. Погледајте историју Југославије - ко је шта дао?! Погледајте, историју Ирака и видећемо да се за рат увек нађу паре, али за мирни развој и обнову — ниједна копејка“, указао је Олејник.
Он износи сценарио да би због празне државне касе дошло до урушавања социјалног система, укључујући и немогућност исплате пензија. То би, по његовом мишљењу, изазвало масовно незадовољство и побуне, као и унутрашња превирања, обрачуне и сукобе између различитих група, укључујући учеснике рата, локалне власти итд.
Украјина би, закључује Олејник, ушла у нову фазу — грађански рат.
У таквом сценарију, по његовом мишљењу, Запад би био приморан да интервенише и уведе трупе ради стабилизације ситуације, док би Русија то сматрала неприхватљивим, јер би то означило ширење НАТО-а.
„Онда ће Запад затражити да Русија и Белорусија пошаљу своју војску у Украјину. Знате ли зашто? Зато што на украјинској територији постоји пет нуклеарних електрана и ако те банде почну да дивљају и изгуби се контрола, Европа и Америка ће бити у великом проблему, јер би то могао бити нови Чернобиљ. А кад ситуација достигне врхунац, онда ће грађани Украјине тражити и од Русије и од Белорусије: ‘Браћо, узмите нас себи’, јер нас је Запад искористио и оставио на цедилу. Западу Украјина не треба као просперитетна земља, већ као средство за борбу против Русије“, истиче Олејник.
Спор око територија, руског језика и цркве и даље нерешив
Одговарајући на питање колико је тешко ускладити захтеве Кијева и Москве за преговарачким столом и да ли је компромис уопште могућ, Олејник каже да се на томе ради, али да су позиције зараћених страна „дијаметрално супротне“.
Према његовим речима, Путин је предложио да основа за будуће преговоре буду договори из Истанбула из 2022. године, док би се експерти накнадно бавили преосталим питањима, укључујући и денацификацију и друге спорне теме. Истиче да тек када се пронађу решења за спорне теме, политички лидери би могли да се састану и потпишу евентуални споразум.
Међутим, он сматра да у овом тренутку не постоји конкретна основа за директан разговор највиших званичника, јер су позиције Кијева и Москве потпуно удаљене.
„Где су се ставови приближили? Да ли Русија признаје да Запорошка, Херсонска, Доњецка и Луганска област и Крим припадају Украјини, како стоји у украјинском Уставу? Не. А да ли Украјина признаје да су то територије Русије, како стоји у руском Уставу? Такође не. Признање је неопходно, јер ако сте спровели демаркацију границе то је бар нека врста правне гаранције да нећете поново започети рат. Тиме признајете да ова територија није ваша, да сте је изгубили. Требало је да је чувате док је била ваша, а не сада да лијете крокодилске сузе“, констатује Олејник.
Олејник тврди да су међу кључним препрекама за постизање мировног споразума
питања статуса руског језика, положаја православне цркве у Украјини која се, како каже, 12 година суочава са прогонима, као и питање враћања одузетих храмова,
денацификација и демилитаризација Украјине. Подсећа да се у истанбулским преговорима из 2022. године помињало смањење украјинске војске на око 200.000 војника, док „мировни план“ Зеленског предвиђа
800.000 војника, што, како оцењује, показује колико су ставови две стране и даље удаљени.
Мобилизација без контроле – систем у расулу
Говорећи о томе како би резултати последње анкете могли да утичу на морал украјинске војске, Олејник оцењује да таква испитивања јавног мњења немају пресудан значај, јер, како додаје, војници не гледају социолошка истраживања, већ „сами виде шта се дешава у војсци“.
У том контексту, као пример наводи 425. јуришни пук, познат и као „Скала“, за који тврди да је постао симбол злостављања унутар јединице и страдања регрута.
„Узмите тај пук ‘Скала’, где је читав периметар центра за обуку био миниран... Убијено је 27 људи. Над војницима се врши злостављање, иживљавају се, вуку их квадовима везане за ноге, туку их, пребијају. Ужасне ствари се дешавају. О томе говоре сами Украјинци. Они све то виде“, каже Олејник.
Он се позива на изјаву украјинског омбудсмана Дмитра Лубинца, наводећи пример особе која је мобилисана упркос озбиљним здравственим проблемима, укључујући ХИВ, хепатитис и сифилис, што, како тврди, указује на озбиљне пропусте у систему мобилизације и третману људи.
Према његовим речима, тај човек је током контроле јединице затечен у кухињи, а иако је упозоравао да због здравственог стања не може да обавља одређене задатке, на то, како наводи, нико није реаговао. Он то описује као пример „безумља“ и ширег хаоса у систему.
Закључује да овакви случајеви показују дубоко расуло у држави и друштву, где се, по његовом мишљењу, мешају злоупотребе и страдање обичних људи, те да је само питање времена када ће такво стање довести до озбиљних последица.
На питање када би, по његовом мишљењу, могао да наступи мир, Олејник одговара да је то могуће једино након капитулације једне од зараћених страна, уз оцену да ће Украјина на крају бити принуђена да капитулира.