https://sputnikportal.rs/20260707/trampova-formula-za-nato-evropa-placa-amerika-komanduje-rusija-olivera-ikodinovic-1201070538.html
Трампова формула за НАТО: Европа плаћа, Америка командује
Трампова формула за НАТО: Европа плаћа, Америка командује
Sputnik Србија
Концепт НАТО 3.0 не значи крај америчког војног ангажмана у Европи, већ промену начина функционисања Алијансе, оцењује шеф руског Центра за проучавање... 07.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-07T22:17+0200
2026-07-07T22:17+0200
2026-07-07T22:17+0200
свет
свет
свет – политика
нато
анкара
владимир зеленски
доналд трамп
русија
русија – политика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/09/1200138613_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_8fb2672b2edc6e766c9e8eb395fd26f5.jpg
То би, како наводи Клинцевич, подразумевало већа издвајања за одбрану и већу куповину америчког оружја од стране европских савезника.Он је тако одговорио на питање да ли ће самит Алијансе у Анкари означити покретање пројекта НАТО 3.0 и шта тај концепт заправо предвиђа.Европске земље су затражиле од САД лиценце за производњу америчког наоружања у Европи, али према речима саговорника, нису добиле приступ најсавременијим америчким технологијама. Уместо тога, понуђена им је производња старијих система и технологија.То значи да Америка жели да задржи контролу над војним технологијама и зависност Европе од америчке војне индустрије.„Пре свега, Европљани су хтели да добију технологије за системе ‘патриот’, како би заштитиле Украјину и себе од могућег сукоба са Русијом који они сами подстичу, али Трамп је рекао: ‘Не, даћу вам старе технологије’, технологије тенкова ‘абрамс’, технологије ракета за системе 'хајмарс' које су застареле, пошто Американци већ стварају нове“, додао је експерт.Самит НАТО-а који се одржава 7. и 8. јула у Анкари могао би бити прекретница у смислу нове поделе рада између САД и европских сила, али тешко да ће ући у историју као место доношења судбоносних одлука о Украјини. Питање приступања Украјине Алијанси неће бити главна тема овог сусрета.„У суштини, за Русију је кључно питање да ли ће Украјина добити средства за 2027. годину. Јасно је да Украјину сада неће примити у НАТО, али питање финансирања постаје све озбиљније, јер земље попут Италије, Француске, па и Пољске почињу да блокирају одлуке. Реч је о око 70 милијарди долара за наредну годину. Иницијатива Марка Рутеа, генералног секретара НАТО-а, да свака земља аутоматски издваја 0,25 одсто свог БДП-а директно за Украјину није се допала многима и нико није желео да за то гласа. Зато ће се тек решавати питање како ће се финансирати украјински конфликт следеће године“, каже Клинцевич.Саговорник Спутњика сматра да Украјина неће остати без подршке Запада, али очекује да ће доћи до значајног смањења помоћи. Према његовој оцени, тај процес је већ започео и огледа се у све већим неслагањима око даљег финансирања и војне подршке.Русија остаје „дугорочна претња“На питање шта очекивати од НАТО самита – раздор савезника или поновно ресетовање односа између САД и Европе – Клинцевич оцењује да се неће догодити ни једно ни друго. Према његовим речима, Алијанса ће наставити да одржава континуитет своје политике.Фокус самита биће, пре свега, на концепту НАТО 3.0, који предвиђа већу улогу Европе у сопственој одбрани. Према том плану, европске државе би требало да преузму већи део одговорности за конвенционалну војну безбедност, док ће Сједињене Државе значајно смањити своје присуство у Европи, усмеравајући пажњу на друге регионе, пре свега на Азијско-пацифички регион. Ипак, има наговештаја да ће САД задржати кључну улогу у области обавештајне подршке и нуклеарног одвраћања.„Не мислим да ће Америка нагло смањити своје оружане снаге у Европи. Могуће је да ће део снага бити премештен у југоисточну Азију, али потпуно повлачење не очекујем. Не верујем да ће САД изаћи из НАТО-а или да ће постати још ближи пријатељи. То ће бити постепен процес који ће се одвијати независно од унутрашњих политичких прилика у САД, односно без обзира на борбу између демократа и републиканаца. Постоје интереси сваке земље који ће се следити без обзира на то ко је у Белој кући. Американци желе да задрже контролу над Европом, желе да сачувају тржиште оружја, желе да задрже доминацију у НАТО-у у погледу система командовања, противваздухопловне одбране и других структура. Мало су шансе да ће то тек тако напустити“, оцењује Клинцевич.Западни медији који су имали увид у нацрт декларације самита НАТО-а наводе да је Русија означена као „дугорочна претња евроатлантској безбедности и стабилности“, а да земље НАТО-а намеравају да поново потврде своју „непоколебљиву посвећеност“ члану 5 Северноатлантског уговора о колективној безбедности.„То што нас називају сталном и дугорочном претњом већ је позната чињеница. То је записано у свим документима. За нас то није ништа ново. Главна пажња ће, наравно, бити усмерена на лични сусрет Трампа и Зеленског током самита, као и на разговоре председника Путина и Трампа након тога. Трамп ће сада покушавати да пронађе решење за овај конфликт, али, као што видимо, ескалација само расте - напади су све снажнији и проширује се број циљева. Не мислим, нажалост, да ће се нешто суштински променити“, каже експерт.Када је реч о сусрету Зеленског и Трампа, Клинцевич оцењује да ће Зеленски од америчког председника тражити снажнији притисак на Русију, као и додатне системе противваздухопловне одбране и, могуће, лиценцу за производњу ПВО система и далекосежног оружја у Украјини., о чему се наводно разговарало и током самита Г7.„Трамп је рекао да ће ракете за системе ‘патриот' производити америчке аутомобилске компаније попут ‘Форда’ и ‘Џенерал моторса’. Дакле, Зеленски ће поступати као и до сада - тражиће да се на Русију изврши додатни притисак, верујући да ће тако Русија изгубити на бојном пољу и да ће је тако довести за преговарачки сто под условима Украјине. Али уверен сам да је председник Русије успео да Трампу јасно и адекватно представи реалност на терену“, истиче Клинцевич.Он напомиње да Сједињене Државе и даље остају дубоко укључене у конфликт, указујући истовремено и на различиту реторику америчких званичника. Он напомиње да, иако Трамп говори о могућности преговора и покушају да се дође до решења, поједини амерички званичници, попут потпредседника Џеј Ди Венса, шаљу другачије поруке.„Видимо да се реторика Венса донекле разликује. Американци су и даље прилично дубоко укључени у конфликт. Венс говори о томе да Украјина треба да се концентрише на одбрану и да се тада Русији може нанети још већа штета. Дакле, Америка и даље није неутрална страна, али ништа страшно — Русија је кроз своју историју већ пролазила кроз сличне ситуације и поново ће их превазићи“, истиче Клинцевич.Опасна тендеција - ЕУ се све дубље увлачи у сукоб са РусијомПрема његовим речима, један од главних фактора који сада забрињава европске војне и геополитичке стручњаке јесте процена да политика Европе према Украјини доприноси јачању руске војне моћи и повећава ризик од могућег директног сукоба.„Шта се сада дешава? Под слоганом НАТО-а да ‘помажући Украјини штитимо себе од рата са Русима’, Европљани се све више увлаче у сукоб. Русија, сходно томе, све више реагује и све више улаже у своје оружане снаге и капацитете. Европа ће се, полазећи од те логике, још више увлачити и није искључено да би у неком тренутку Русија могла почети да посматра Европу као учесника конфликта, јер она представља позадинску подршку Украјини за наношење удара по Русији. То је веома опасна тенденција. Постоје две земље које од тога имају корист, јер оне остају снажне и стабилне, а то су Велика Британија и САД. Зато, нажалост, класичним Англосаксонцима одговара почетак конфликта у Европи, јер би они могли поново на томе да зараде, као што је било после Другог светског рата у оквиру Маршаловог плана“, сматра Клинцевич.Он оцењује да је прерано за коначне закључке и да ће даљи ток догађаја показати како ће се ситуација развијати, али указује да између НАТО савезника и даље постоје одређене несугласице.За Сједињене Државе самит НАТО-а у Анкари представља прилику да сагледају у којој мери су савезници испунили обавезе преузете на прошлогодишњем самиту у Хагу, пре свега када је реч о повећању издвајања за одбрану на пет одсто БДП-а до 2035. године, од чега 3,5 одсто за директне војне потребе и 1,5 одсто за заштита критичне инфраструктуре. сајбер-безбедност и слично.Уочи самита, Трамп је поново критиковао европске савезнике, тврдећи да САД сносе највећи терет финансирања НАТО-а, док европске државе, по његовој оцени, не улажу довољно и не пружају адекватну подршку Вашингтону. Због тога је односе унутар Алијансе оценио као неравноправне и поручио да садашњи модел није одржив.Као пример навео је податке о издвајањима за одбрану у 2025. години: САД – 999 милијарди долара, наспрам 90,5 милијарди које издваја Велика Британија, 66,5 милијарди долара Француска, Италија 48,8 милијарди и Пољска 44,3 милијарде долара. Посебно је издвојио Немачку, оценивши да издваја знатно мање.
https://sputnikportal.rs/20260707/ostra-poruka-lavrova-nato-u-militarizacija-do-krajnjih-granica-vodi-u-poraz-1201057614.html
анкара
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
свет, свет – политика, нато, анкара, владимир зеленски, доналд трамп, русија, русија – политика, анализе и мишљења, самит, европска унија (еу), војска и наоружање, специјална војна операција у украјини – вести
свет, свет – политика, нато, анкара, владимир зеленски, доналд трамп, русија, русија – политика, анализе и мишљења, самит, европска унија (еу), војска и наоружање, специјална војна операција у украјини – вести
Трампова формула за НАТО: Европа плаћа, Америка командује
Концепт НАТО 3.0 не значи крај америчког војног ангажмана у Европи, већ промену начина функционисања Алијансе, оцењује шеф руског Центра за проучавање војно-политичких сукоба Андреј Клинцевич. Према његовим речима, Трамп жели да САД задрже контролу и утицај у НАТО-у, али да европске земље преузму већи део финансијског терета за европску безбедност.
То би, како наводи Клинцевич, подразумевало већа издвајања за одбрану и већу куповину америчког оружја од стране европских савезника.
Он је тако одговорио на питање да ли ће
самит Алијансе у Анкари означити покретање пројекта
НАТО 3.0 и шта тај концепт заправо предвиђа.
„Под појмом НАТО 3.0 својевремено се подразумевало да ће НАТО постати глобални играч. То је била стратегија Бајденoвлог тима и демократа, који су желели проширење Алијансе на цео свет. Због тога су формиране снаге за брзо реаговање и слично. Трамп је рекао: ‘Не, та концепција ми не одговара, ја желим да зарађујем новац, зато хајде да се уведе правило да ће се 5 одсто БДП-а трошити на одбрану, а ви ћете куповати америчко оружје’ — скоро хиљаду милиона долара месечно. Трамп се држи те стратегије, јер жели да од тога оствари огроман приход“, објашњава Клинцевич.
Европске земље су затражиле од САД лиценце за производњу америчког наоружања у Европи, али према речима саговорника, нису добиле приступ најсавременијим америчким технологијама. Уместо тога, понуђена им је производња старијих система и технологија.
То значи да Америка жели да задржи контролу над војним технологијама и зависност Европе од америчке војне индустрије.
„Пре свега, Европљани су хтели да добију технологије за системе ‘патриот’, како би заштитиле Украјину и себе од могућег сукоба са Русијом који они сами подстичу, али Трамп је рекао: ‘Не, даћу вам старе технологије’, технологије тенкова ‘абрамс’, технологије ракета за системе 'хајмарс' које су застареле, пошто Американци већ стварају нове“, додао је експерт.
Самит НАТО-а који се одржава 7. и 8. јула у Анкари могао би бити прекретница у смислу нове поделе рада између САД и европских сила, али тешко да ће ући у историју као место доношења судбоносних одлука о Украјини. Питање приступања Украјине Алијанси неће бити главна тема овог сусрета.
„У суштини, за Русију је кључно питање да ли ће Украјина добити средства за 2027. годину. Јасно је да Украјину сада неће примити у НАТО, али питање финансирања постаје све озбиљније, јер земље попут Италије, Француске, па и Пољске почињу да блокирају одлуке. Реч је о око 70 милијарди долара за наредну годину. Иницијатива Марка Рутеа, генералног секретара НАТО-а, да свака земља аутоматски издваја 0,25 одсто свог БДП-а директно за Украјину није се допала многима и нико није желео да за то гласа. Зато ће се тек решавати питање како ће се финансирати украјински конфликт следеће године“, каже Клинцевич.
Саговорник Спутњика сматра да Украјина неће остати без подршке Запада, али очекује да ће доћи до значајног смањења помоћи. Према његовој оцени, тај процес је већ започео и огледа се у све већим неслагањима око даљег финансирања и војне подршке.
Русија остаје „дугорочна претња“
На питање шта очекивати од НАТО самита – раздор савезника или поновно ресетовање односа између САД и Европе – Клинцевич оцењује да се неће догодити ни једно ни друго. Према његовим речима, Алијанса ће наставити да одржава континуитет своје политике.
Фокус самита биће, пре свега, на концепту НАТО 3.0, који предвиђа већу улогу Европе у сопственој одбрани. Према том плану, европске државе би требало да преузму већи део одговорности за конвенционалну војну безбедност, док ће Сједињене Државе значајно смањити своје присуство у Европи, усмеравајући пажњу на друге регионе, пре свега на Азијско-пацифички регион. Ипак, има наговештаја да ће САД задржати кључну улогу у области обавештајне подршке и нуклеарног одвраћања.
„Не мислим да ће Америка нагло смањити своје оружане снаге у Европи. Могуће је да ће део снага бити премештен у југоисточну Азију, али потпуно повлачење не очекујем. Не верујем да ће САД изаћи из НАТО-а или да ће постати још ближи пријатељи. То ће бити постепен процес који ће се одвијати независно од унутрашњих политичких прилика у САД, односно без обзира на борбу између демократа и републиканаца. Постоје интереси сваке земље који ће се следити без обзира на то ко је у Белој кући. Американци желе да задрже контролу над Европом, желе да сачувају тржиште оружја, желе да задрже доминацију у НАТО-у у погледу система командовања, противваздухопловне одбране и других структура. Мало су шансе да ће то тек тако напустити“, оцењује Клинцевич.
Западни медији који су имали увид у нацрт декларације самита НАТО-а наводе да је Русија означена као „дугорочна претња евроатлантској безбедности и стабилности“, а да земље НАТО-а намеравају да поново потврде своју „непоколебљиву посвећеност“ члану 5 Северноатлантског уговора о колективној безбедности.
„То што нас називају сталном и дугорочном претњом већ је позната чињеница. То је записано у свим документима. За нас то није ништа ново. Главна пажња ће, наравно, бити усмерена на лични сусрет Трампа и Зеленског током самита, као и на разговоре председника Путина и Трампа након тога. Трамп ће сада покушавати да пронађе решење за овај конфликт, али, као што видимо, ескалација само расте - напади су све снажнији и проширује се број циљева. Не мислим, нажалост, да ће се нешто суштински променити“, каже експерт.
Када је реч о сусрету Зеленског и Трампа, Клинцевич оцењује да ће Зеленски од америчког председника тражити снажнији притисак на Русију, као и додатне системе противваздухопловне одбране и, могуће, лиценцу за производњу ПВО система и далекосежног оружја у Украјини., о чему се наводно разговарало и током самита Г7.
„Трамп је рекао да ће ракете за системе ‘патриот' производити америчке аутомобилске компаније попут ‘Форда’ и ‘Џенерал моторса’. Дакле, Зеленски ће поступати као и до сада - тражиће да се на Русију изврши додатни притисак, верујући да ће тако Русија изгубити на бојном пољу и да ће је тако довести за
преговарачки сто под условима Украјине. Али уверен сам да је
председник Русије успео да Трампу јасно и адекватно представи
реалност на терену“, истиче Клинцевич.
Он напомиње да Сједињене Државе и даље остају дубоко укључене у конфликт, указујући истовремено и на различиту реторику америчких званичника. Он напомиње да, иако Трамп говори о могућности преговора и покушају да се дође до решења, поједини амерички званичници, попут потпредседника Џеј Ди Венса, шаљу другачије поруке.
„Видимо да се реторика Венса донекле разликује. Американци су и даље прилично дубоко укључени у конфликт. Венс говори о томе да Украјина треба да се концентрише на одбрану и да се тада Русији може нанети још већа штета. Дакле, Америка и даље није неутрална страна, али ништа страшно — Русија је кроз своју историју већ пролазила кроз сличне ситуације и поново ће их превазићи“, истиче Клинцевич.
Опасна тендеција - ЕУ се све дубље увлачи у сукоб са Русијом
Према његовим речима, један од главних фактора који сада забрињава европске војне и геополитичке стручњаке јесте процена да политика Европе према Украјини доприноси јачању руске војне моћи и повећава ризик од могућег директног сукоба.
„Шта се сада дешава? Под слоганом НАТО-а да ‘помажући Украјини штитимо себе од рата са Русима’, Европљани се све више увлаче у сукоб. Русија, сходно томе, све више реагује и све више улаже у своје оружане снаге и капацитете. Европа ће се, полазећи од те логике, још више увлачити и није искључено да би у неком тренутку Русија могла почети да посматра Европу као учесника конфликта, јер она представља позадинску подршку Украјини за наношење удара по Русији. То је веома опасна тенденција. Постоје две земље које од тога имају корист, јер оне остају снажне и стабилне, а то су Велика Британија и САД. Зато, нажалост, класичним Англосаксонцима одговара почетак конфликта у Европи, јер би они могли поново на томе да зараде, као што је било после Другог светског рата у оквиру Маршаловог плана“, сматра Клинцевич.
Он оцењује да је прерано за коначне закључке и да ће даљи ток догађаја показати како ће се ситуација развијати, али указује да између НАТО савезника и даље постоје одређене несугласице.
„Видели смо да је Зеленски имао очигледну жељу да увуче Белорусију у конфликт. Чини се да је та опасност за сада прошла и видећемо како ће се даље ситуација одвијати. Такође видимо да унутар НАТО-а није све мирно. Видимо озбиљне сукобе са Пољском и видимо да бројне друге земље нису спремне да плаћају Украјини. Само једна Италија је свој јавни дуг повећала на преко 3 билиона евра. То је више од 130 одсто њеног БДП-а. То показује да је та земља веома близу банкротству. Ако су ове године могли да узму 17 милијарди дуга и проследе их Украјини, следеће године ће то бити много теже, а најтеже ће бити објаснити сопственим грађанима зашто треба да плаћају за такву политику“, закључио је Клинцевич.
За Сједињене Државе самит НАТО-а у Анкари представља прилику да сагледају у којој мери су савезници испунили обавезе преузете на прошлогодишњем самиту у Хагу, пре свега када је реч о повећању издвајања за одбрану на пет одсто БДП-а до 2035. године, од чега 3,5 одсто за директне војне потребе и 1,5 одсто за заштита критичне инфраструктуре. сајбер-безбедност и слично.
Уочи самита, Трамп је поново критиковао европске савезнике, тврдећи да САД сносе највећи терет финансирања НАТО-а, док европске државе, по његовој оцени, не улажу довољно и не пружају адекватну подршку Вашингтону. Због тога је односе унутар Алијансе оценио као неравноправне и поручио да садашњи модел није одржив.
Као пример навео је податке о издвајањима за одбрану у 2025. години: САД – 999 милијарди долара, наспрам 90,5 милијарди које издваја Велика Британија, 66,5 милијарди долара Француска, Италија 48,8 милијарди и Пољска 44,3 милијарде долара. Посебно је издвојио Немачку, оценивши да издваја знатно мање.
