Хоће ли Срби у Црној Гори пред суд са преводиоцима за српски – по моделу Хрватске
© Sputnik / Марија Савић
Пратите нас
Већином гласова Скупштина Црне Горе изгласала је покретање процедуре за измене Устава везане за Судски и Тужилачки савет и Централну банку, док је питање српског као службеног језика прескочено. Ако не буде уставних измена око употребе језика званично ће у ЕУ ће бити признат црногорски, а остали језици у Црној Гори па и српски неће имати значаја.
Ово за Спутњик каже историчар Богдан Живковић, објашњавајући шта се конкретно, према изгласаном предлогу, мења у Уставу Црне Горе .
Измене у складу са ЕУ захтевима
Како истиче, промене везане за Судски и Тужилачки савет и Централну банку Црне Горе у суштини су исто оно што је својевремено спроведено и у Србији на захтев Европске уније, чиме се у суштини даје већу независност судству како би се уклопило са правилима у ЕУ и то су главне измене у Уставу по овим питањима.
„Оно што се заправо закомпликовало ван тог јасног пута где је Црна Гора близу Европске уније, где европски функционери могу да окупе све црногорске партије и дају им директиву да промене Устав је јасно. Али оно што је било проблематично јесте да ли је било време да се још нешто у том Уставу промени осим онога што је тражила Европска унија. И ту је дошло до спорења између српских страна. Дакле, са једне стране Милан Кнежевић, који представља Демократску народну партију, дакле српску странку коју је у опозицији, сматрао је да је време да се измени и квалификација језика у Уставу. Да се подсетимо, у Уставу Црне Горе стоји да је црногорски службени језик, а да су у службеној употреби српски, босански, албански и хрватски језик. Он је сматрао да је време да се то промени. Његово тумачење је да је за то довољна само двотрећинска већина, јер је то допуна Устава, дакле двотрећинска већина у парламенту. Друга тумачења сматрају да то ипак није тако, већ да је то измена Устава, и да по том члану није довољна само двотрећинска већина, већ да је мора и да 60 одсто свих бирача на референдуму то потврди,“ објашњава Живковић.
Без договора око језика
С друге стране, додаје он, други део српских странака које су у власти, пре свега Андрија Мандић, пошто немају довољну подршку других странака да реше питање промене тог дела Устава о језику и да српски језик постане званични језик Црне Горе, гласале су за ове техничке измене које је тражила Европска унија.
„Нису покретале питање језика, сматрају да није време сада за то и да нема довољно политичке воље за то и рекли су да ће сачекати улазак Црне Горе у Европску унију да се то покрене. То нам поставља два питања: прво је који ће онда бити званични језик Црне Горе у Европској унији - вероватно ће бити црногорски ако Црна Гора уђе у Европску унију. Са друге стране, то поставља веће питање – шта да раде Срби у Црној Гори. Дакле, имамо ту две опције, једну оличава Мандић, а то је - хајде да будемо власт, хајде да утичемо на власт, хајде да запошљавамо наше људе, хајде да утичемо на институције културе, науке, економије… Али то значи многе компромисе, као што је, на пример, овај где се не може изменити чак ни овај део Устава о језику, иако највећи број грађана Црне Горе по последњем попису говори српским језиком. Са друге стране, солуција коју представља Кнежевић то је да се не улази у труле компромисе, да се остане у опозицији, да се чувају неке идентитетске црвене линије, али онда остаје питање да ли она има икакав плод, осим да будете у опозицији и да мислите да сте у праву. То је једна велика дебата а оно што је за нас у Београду највећа вест јесте та подељеност српског политичког корпуса у Црној Гори,“ каже он.
Црногорски језик ће бити признат у ЕУ
Што се тиче употребе језика, српски или црногорски се по новом разликује и по словима, дакле, не може бити исто, а како ће се водити и користити у службеној употреби, Живковић каже да та дилема остаје.
„За сада у суштини мислим да то је само питање како ће именовати у Црној Гори тај језик који користимо. Црногорски језик по њиховим правилима може да се пише и без та два додатна знака тако да је то више политичка ујдурма која нема везе са лингвистиком. Дакле, и даље ће у Црној Гори остати у суштини да ће се тај језик службено пре свега називати црногорским али свако има право да га назове и српским, ако жели. Али оно што је битно заправо и где ће бити једина важност ако Црна Гора уђе у ЕУ што ће званични језик Црне Горе бити црногорски језик и он ће добити међународно признање. Неће бити, дакле, свих ових других језика који се помињу у Уставу Црне Горе да су у оптицају већ само црногорски језик. То је једино што је овде важно. Али са друге стране морамо рећи, и ја лично сам склон тумачењу, да ако ми погледамо Устав Црне Горе, да би се променио језик где је потребно и 60 одсто подршке на референдум, мислим да је то сада тешко оствариво, тако да је питање да ли се уопште сад може нешто учинити по том питању,“ констатује наш саговорник.
Хоће ли Срби с преводиоцем пред суд
Живковић објашњава да, другим речима, ако дође до Уласка Црне горе у ЕУ тешко да ће се тада моћи покренути питање промене Устава по питању српског језика.
Из свега наведеног намеће се закључак да, како ствари стоје, ако Црна Гора уђе у Европску унију са званичним црногорским језиком Срби у Црној Гори који буду имали некаквог посла на суду ће, по свему судећи, морати да имају и преводиоца за српски језик, што је модел већ примењен у Хрватској.
За иницијативу за измене Устава у Скупштини Црне Горе гласала су 74 посланика, док су против била три. Након одлуке о покретању процедуре за промене Устава, за шта је потребна подршка 54 посланика, скупштински Уставни одбор припрема нацрт амандмана, о којем се потом поново гласа.
Након тога следи јавна расправа, која ће трајати најмање месец дана, а тек потом припрема се коначан текст амандмана, о којем Скупштина још једном одлучује.
