https://sputnikportal.rs/20260708/istrazivanje-pokazalo-da-rode-u-evropi-sve-vise-zavise-od-hrane-na-deponijama-sto-nosi-rizike-1201109968.html
Истраживање показало да роде у Европи све више зависе од хране на депонијама, што носи ризике
Истраживање показало да роде у Европи све више зависе од хране на депонијама, што носи ризике
Sputnik Србија
Беле роде у Европи све чешће се хране на депонијама, где лакше долазе до хране, али у новим истраживањима се упозорава да таква исхрана може да има негативне... 08.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-08T20:52+0200
2026-07-08T20:52+0200
2026-07-08T20:52+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/08/1174599158_0:0:3113:1751_1920x0_80_0_0_56bfeee6a11959147281bb2cf83dfd38.jpg
Студија, представљена на конференцији Друштва за експерименталну биологију у Фиренци, показала је да роде које се хране на депонијама имају већу телесну масу и веће енергетске резерве од птица које се ослањају на природне изворе хране.Истраживачи су навели да им то омогућава да троше мање енергије на потрагу за храном и више времена посвете размножавању. Међутим, научници су код младих рода које се хране на депонијама уочили и знаке оштећења ДНК већ у првим недељама живота.Птице су на депонијама изложене пластици, стаклу, металима и другим загађивачима, што изазива забринутост због дугорочних последица по њихово здравље.Истраживање је спроведено у Пољској, где су роде током последње деценије почеле све више да користе депоније као извор хране.Научници упозоравају и да оваква исхрана може да мења миграционе навике птица, као што је већ забележено код популација на Иберијском полуострву, где су неке роде потпуно или делимично престале да мигрирају.Стручњаци су истакли да је утицај депонија сложен: иако додатни извори хране могу да допринесу опоравку популација које су некада биле у опадању, дугорочни здравствени ефекти и промене у понашању врста још нису довољно истражени.Додатну забринутост изазива и постепено затварање отворених депонија широм Европе у оквиру нових политика управљања отпадом, што би могло да утиче на бројност и успешност размножавања рода које су се навикле на овакав начин исхране.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/08/1174599158_0:0:2731:2048_1920x0_80_0_0_14e1109a60331eadcc3a2cb6c6578218.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Истраживање показало да роде у Европи све више зависе од хране на депонијама, што носи ризике
Беле роде у Европи све чешће се хране на депонијама, где лакше долазе до хране, али у новим истраживањима се упозорава да таква исхрана може да има негативне последице по њихово здравље.
Студија, представљена на конференцији Друштва за експерименталну биологију у Фиренци, показала је да роде које се хране на депонијама имају већу телесну масу и веће енергетске резерве од птица које се ослањају на природне изворе хране.
Истраживачи су навели да им то омогућава да троше мање енергије на потрагу за храном и више времена посвете размножавању. Међутим, научници су код младих рода које се хране на депонијама уочили и знаке оштећења ДНК већ у првим недељама живота.
Птице су на депонијама изложене пластици, стаклу, металима и другим загађивачима, што изазива забринутост због дугорочних последица по њихово здравље.
Истраживање је спроведено у Пољској, где су роде током последње деценије почеле све више да користе депоније као извор хране.
Научници упозоравају и да оваква исхрана може да мења миграционе навике птица, као што је већ забележено код популација на Иберијском полуострву, где су неке роде потпуно или делимично престале да мигрирају.
Стручњаци су истакли да је утицај депонија сложен: иако додатни извори хране могу да допринесу опоравку популација које су некада биле у опадању, дугорочни здравствени ефекти и промене у понашању врста још нису довољно истражени.
Додатну забринутост изазива и постепено затварање отворених депонија широм Европе у оквиру нових политика управљања отпадом, што би могло да утиче на бројност и успешност размножавања рода које су се навикле на овакав начин исхране.