https://sputnikportal.rs/20260712/korupcija-u-eu--tema-na-kojoj-se-gube-izbori-video-1201180120.html

Корупција у ЕУ — тема на којој се губе избори /видео/

Корупција у ЕУ — тема на којој се губе избори /видео/

Sputnik Србија

Петер Мађар је победио на парламентарним изборима у Мађарској практично без разрађеног програма. Говорио је искључиво о корупцији, а тим смером наставио и... 12.07.2026, Sputnik Србија

2026-07-12T18:10+0200

2026-07-12T18:10+0200

2026-07-12T18:10+0200

свет

свет

свет – политика

европска унија (еу)

коментари и аналитика

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111926/82/1119268263_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_0506787a52756ad3ff17fef27bdfece3.jpg

Седам дана након избора у Мађарској гласало се у Бугарској, на убедљиву победу Румена Радева утицало је потенцирање питања корупције. Нешто раније, током изборних процеса у Чешкој и Словачкој опет се расправљало о корупцији, као и у Пољској отварањем питања злоупотреба владајуће већине приликом измена правосудних и медијских закона. У Хрватској корупција и злоупотребе постају „дневна тема“ у текућим надгорњавањима, као и у Румунији.Све наведене државе су чланице ЕУ, а у процесу приступања нашироко се говорило како управо евроинтеграције требају послужити уређењу институционалног апарата, већој транспарентности и самим тим – сузбијању корупције.Зашто се онда у политичким системима чланица ЕУ појављује феномен да је тема на којој се добијају и губе избори – корупција? Због чега су се новопримљене источноевропске државе у овој ствари фактички вратиле на „полазну тачку“ од пре четврт века? Одакле овакав тренд?Промена идеолошке парадигмеОбјашњење се, у великој мери, налази у промени идеолошке парадигме на којој су засноване евроинтеграције, а унутар које је артикулисан сасвим нови начин управљања политичким процесима. Са једне стране, транзиција од либерализма ка неолиберализму узроковала је разарање националних или државних институција, дерегулацијом свега и свачега створен је „брисани простор“ који је попуњаван некритичким усвајањем „бриселских регулатива“. При томе, те регулативе најразличитијег карактера писане су унутар бирократског апарата који нико није бирао, над којим је немогуће успоставити делотворан систем контроле.У том погледу ЕУ све више личи на најсветлије дане совјетске управе. Укотвљавање неолибералних вредности имало је предност над стварањем функционалног државног система, па су зато у државама чланицама фаворизоване идеолошки кооперативне политичке структуре. Могућност да такве политичке структуре прибегавају злоупотребама није претерано забрињавало креаторе новог поретка све док су државне власти служиле сврси и разграђивале историјске наративе и традиционалне вредности. Уосталом, и такво разграђивање било је утемељено на злоупотребама, пошто је већина грађана по правилу остајала привржена историјским наративима и традиционалним вредностима. Манипулације постају саставни део политичког живота, дешавају се свакодневно, па се и остале врсте злоупотреба природно настављају на њих.Успостављање корпорократијеСа друге стране, популаризацију дерегулације и ширење неолибералне парадигме активно подстичу корпорације, са крајњим циљем да се у десуверенизованим државама успостави корпоратократија. Корпорације интересује зарада, па се према томе калибрирају и државне институције.Како је још давно приметио Ален Бадју, ова „трка за профитом“ и „диктатура капитала“ разорила је друштва, не само политичке системе. Он још додаје: „Сва моћ је у рукама мале групе олигарха коју опслужују банкари и политичари. Такав систем ствара свет без правде и будућности“.Заправо, у одређеној мери понавља се процес са почетка двадесетог века, а једна од последица тог процеса били су раст утицаја социјализма и потоње револуције. Социјалисти су тада тражили једнакост у друштву и еманципацију. Са корпоратократијом нема ни једног ни другог. Односно, ако је корупција у било ком појавном облику повољна за успостављање и учвршћивање корпоратократије, онда ће се она и укорењивати, попримати најразличитије могуће форме.Системски проблемТренутно, тренд се најлакше уочава у источноевропским државама ЕУ, мада га никако не треба географски омеђити само на тај део Европе. Такође, не треба очекивати ни да се овај тренд ускоро промени. Напротив, вероватно ће постајати још израженији. Политичари се мењају брзо, а идеолошке парадигме на којима систем почива споро. Рушење националних држава и народних традиција организован је процес који траје већ деценијама, није га једноставно зауставити или заменити. Последица тог процеса је појава феномена свеобухватних злоупотреба.Уколико је пример Мађарске некако сам за себе, пошто Виктор Орбан свакако није био неолиберал (мада је покушао да се супротстави мултинационалним корпорацијама стварањем мађарских, што је напослетку ипак резултирало њиховим утицајем на политички систем), онда се у другим случајевима то боље уочава. Корупција постаје системски проблем, а не текућа нелагода. И слаба је утеха што је има и у другим деловима света, што је било увек и свуда. Јер, као системски проблем настао због остваривања (погрешних) идеолошких постулата и уз асистенцију (сурових) корпорација, тежак је за искорењивање. Самим тим и променама политичара неће се уочавати експресни резултати на овом плану. Узроци тренда су другачији, по политички систем и друштво много опаснији.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, европска унија (еу), коментари и аналитика, емисија „пророк“