Питање Украјине постало политички токсично за Европу: Француска ударила на хуманитарце
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Суђење које је у Француској покренуто против оснивача хуманитарне организације СОС Донбас, Ане Новикове, искључиво је последица политичке одлуке, јер су знали да ће питање Украјине временом постати много осетљивије и политички токсичније за Европу, оцењује др Грег Симонс, професор новинарства на Међународном универзитету Дафодил у Бангладешу.
Коментаришући одлуку Париза да покрене овај случај, као и да ли је то део шире западне стратегије да се ућуткају они који нуде алтернативну перспективу сукоба у Украјини, др Симонс, политички аналитичар, каже да је ово је наставак ширег покушаја да се искључе сви алтернативни ставови.
"Ако се сетимо почетка Специјалне војне операције, Европска унија је забранила приступ Спутњику, РТ-у и другим руским информативним и медијским каналима на територији ЕУ. Ако ово посматрамо кроз призму тога да ли је у складу са три, рекао бих, орвеловска слогана Европске уније — демократијом, владавином права и поштовањем људских права — јасно је да се не уклапа ни у један од њих. Реч је искључиво о политичкој одлуци, јер су знали да ће питање Украјине временом постати много осетљивије и политички токсичније за Европу због подршке тој ствари. И управо се у том правцу ситуација развија", указује саговорник Спутњика.
Пробни балон
Како претпоставља, овај случај биће својеврстан „пробни балон“.
"Ако се сетимо, не тако давно, Француска је већ послужила као тест када је незаконито привела Павела Дурова, оснивача Телеграма. Дакле, није први пут да се ствара преседан како би се покушао контролисати наратив о Украјини. Сматрам да је ово наставак исте политике. Ако Француска у томе успе, верујем да ће и друге европске земље следити њен пример и рећи: „Имамо преседан — Француска је применила овај модел и био је успешан.“ То је оно што Запад назива „лањфаре“ — коришћење правног система као средства против слободе говора и слободе изражавања", сматра Симонс.
На питање да ли Француска сада прогони не само Русе већ и сопствене грађане који имају другачије ставове о сукобу у Украјини, будући да су француске колеге Ане Новикове, које су заједно са њом радиле у организацији СОС Донбас, такође ухапшене или стављене под судски надзор, Симонс нема дилему.
„Апсолутно. То се може видети широм Европске уније. Заправо, отишли су и даље од самих хапшења. Економске санкције уведене су људима попут Жака Бода, који чак није ни држављанин ЕУ, већ Швајцарске. Санкционисани су и бројни немачки држављани. Дакле, против тих људи користе економску репресију, али и правни систем као средство притиска. То је чин чистог застрашивања како би људи престали да доводе у питање званични наратив. Макрон је очајан. Политички је веома рањив. Хоће ли опстати после наредних избора? Вероватно неће. До сада је постао политичка фигура која је изгубила снагу и кредибилитет. Али овде није реч само о Макрону, већ о ономе што бих назвао евроатлантицизмом — идеологији либерализма усмереној против Русије и вредностима које Русија представља. У том смислу, Русија представља независну геополитичку силу која може бити одржива алтернатива ономе што бих назвао банкротираним системом глобалног западног либерализма“, категоричан је аналитичар.
Француска прати већ постојећи образац
Упитан како процењује ризик да ће и друге европске земље следити пример Француске и почети да кривично гоне активисте и волонтере који се баве хуманитарним радом у Донбасу или изражавају симпатије према његовим становницима, Симонс каже да се то већ дешава:
„У Уједињеном Краљевству се против разних људи примењује Закон о тероризму. У Немачкој, ако истакнете палестинску заставу - можете бити претучени од стране полиције. У том смислу, Француска заправо прати већ постојећи образац”.
Међутим, додаје, овај случај је веома медијски експониран и води се кроз правосудни систем, што га разликује од осталих.
„Британски систем се углавном ослања на уредбе британске владе, нарочито за време Стармера. У Немачкој је реч о, условно речено, неформалној употреби полицијске силе против мирних демонстраната. Али ако овај француски случај буде успешан, успоставиће правни преседан. А ако се то догоди, репресија ће се додатно продубити и водиће ка нечему што је супротно демократији, нарушава владавину права и потпуно обесмишљава идеју поштовања људских права“, указује Симонс.
Сигнал из Париза
На питање да ли је ово суђење сигнал из Париза да је хуманитарни рад у регионима које Запад сматра непријатељским према својој спољној политици практично криминализован, саговорник Спутњика каже да сматра да је реч о кораку у том правцу.
„У супротном, зашто би се од овог случаја правио тако велики и медијски експониран процес? Чини се да се овде покушава успоставити нека врста псеудоправног преседана. Ако погледате Европску конвенцију о људским правима, чије су потписнице многе европске државе, рекао бих да данас не вреди ни папира на којем је написана. Она се отворено и без устручавања крши. Ово је само још један корак даље од онога што бих раније назвао пуким декларативним залагањем за људска права. Сада више нема чак ни тог формалног залагања за поштовање основних права, као што су слобода говора, слобода изражавања и друга темељна демократска и људска права”, закључује др Грег Симонс.
У Паризу ће данас бити одржано судско рочиште у поступку против оснивача хуманитарне организације СОС Донбас Ане Новикове, која се више од шест месеци налази у притвору у Француској, саопштила је повереница за људска права у Русији Јана Лантратова.
Према њеним речима, француске власти држе Новикову у женском затвору на основу пријаве Савеза Украјинаца Француске, коју је Лантратова назвала „потпуно апсурдном дојавом“.
Она је навела да је повод за кривично гоњење искључиво хуманитарна делатност Новикове, која као потпредседница удружења учествује у прикупљању хране, лекова и одеће за становнике Донбаса.
Погледајте и:
