https://sputnikportal.rs/20260719/kacusa-je-sejala-strah-pre-85-godina-prvi-put-zagrmela-legenda-drugog-svetskog-rata-1201358225.html
„Каћуша“ је сејала страх: Пре 85 година први пут загрмела легенда Другог светског рата
„Каћуша“ је сејала страх: Пре 85 година први пут загрмела легенда Другог светског рата
Sputnik Србија
На данашњи дан, пре 85 година, Црвена армија је први пут употребила вишецевне ракетне бацаче БМ-13 „Каћуша“. У близини железничке станице Орша, на територији... 19.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-19T10:46+0200
2026-07-19T10:46+0200
2026-07-19T10:46+0200
русија
русија – војска и наоружање
каћуша
ракетни системи
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/17/1152949513_0:260:3127:2018_1920x0_80_0_0_1da57117767e46fd1628da5048a3fa99.jpg
Ново оружје, које ће касније постати један од најпрепознатљивијих симбола победе у Великом отаџбинском рату, званично је уведено у наоружање мање од месец дана раније – 21. јуна 1941. године. Само дан уочи почетка рата, Црвена армија је усвојила ракетни артиљеријски систем БМ-13, који је убрзо добио назив „Каћуша“ – име које је истовремено звучало нежно, али је на бојишту изазивало страх.Како је настала „Каћуша“Историја „Каћуше“ почела је у Реактивном научноистраживачком институту, где је тридесетих година прошлог века група инжењера, предвођена Иваном Клејменовом и Георгијем Лангемаком, радила на стварању реактивних пројектила за авијацију. Управо су они конструисали чувене ракете РС-82 и РС-132.Међутим, обојица конструктора постали су жртве Стаљинових репресија 1938. године и били су стрељани. Њихов рад наставили су истакнути совјетски стручњаци Андреј Костиков, Иван Гвај, Василиј Аборенков и Александар Гвазав. Задатак је био да у изузетно кратком року прилагоде авионске ракете за копнену употребу, чиме је створен мобилни и разорни систем вишецевне ракетне артиљерије.Кључна новина „Каћуше“ била је постављање лансирних шина са 16 ракетних пројектила калибра 132 милиметра на шасију камиона ЗИС-6, што је систему обезбедило велику покретљивост. Салва је испаљивана за свега седам до десет секунди, са дометом до 8,5 километара, а њена разорна моћ била је упоредива са ватром читавог артиљеријског дивизиона.Разорна моћ „Стаљинових оргуља“Немци су овај систем прозвали „Стаљинове оргуље“, јер су звук испаљивања ракета и лансирне шине подсећали на црквене оргуље. Поред огромне разорне моћи, „Каћуша“ је имала и снажан психолошки ефекат – њене салве су изазивале панику код немачких јединица и они су из тог разлога напуштали положаје.Иако је БМ-13 званично уведена у наоружање 21. јуна 1941. године, своје ватрено крштење имала је већ 14. јула код Орше. Експериментална батерија од седам лансера, којом је командовао капетан Иван Фљоров, нанела је разоран удар немачкој војној техници и прелазу преко реке Оршице.Због великог значаја, „Каћуша“ је била строго чувана војна тајна, а посадама је наређено да униште систем ако постоји опасност да падне у руке непријатеља. Фљоров је погинуо у октобру 1941. године, уништивши сопствени лансер како би спречио да технологија буде заплењена, а касније је постхумно одликован звањем Хероја Совјетског Савеза.Од првих месеци рата производња је нагло повећана. Ракетни лансери постављани су на шасије совјетских камиона ГАЗ-АА и ЗИС-151, америчких „студебекера“, британских „остина“, као и на оклопне возове, па чак и тенкове.У међувремену су направљене и нове модификације система: БМ-8 са 24 до 48 вођица за ракете калибра 82 милиметра, БМ-31-12 са 12 вођица за тешке ракете калибра 300 милиметара, као и чувене „Андрјуше“ – једноставне лансирне рампе од дрвених носача које су постављане директно на земљу.Од 1941. до 1944. године совјетска индустрија, радећи на граници својих могућности, произвела је више од 30.000 лансера БМ-13 и њихових модификација. До краја рата Црвена армија располагала је са седам гардијских минобацачких армија, 11 засебних корпуса, седам засебних дивизија и 114 засебних бригада ракетне артиљерије.Ракетна артиљерија показала се као изузетно ефикасно оружје за елиминисање противничке војске, као и уништавање тенкова и утврђених положаја, нарочито приликом пробоја добро утврђених одбрамбених положаја.„Каћуше“ су одиграле значајну улогу у совјетској контраофанзиви код Стаљинграда и у Курској бици, где су њихове интензивне салве заустављале немачке тенковске нападе. Коришћене су и током завршне операције за ослобођење Берлина 1945. године, када су дејствовале по утврђеним положајима и барикадама у самом граду.О називу возилаПорекло назива „Каћуша“ ни данас није сасвим разјашњено и постоји неколико верзија. Према најпознатијој, војници су ново оружје повезали са популарном песмом „Каћуша“, коју су 1938. године написали Матвеј Блантер и Михаил Исаковски. По другој верзији, назив је настао због слова „К“ које се налазило на пројектилима произведеним у фабрици „Коминтерн“, док неки извори наводе да су радници у фабрици тако незванично називали саму лансирну установу. Без обзира на право порекло, име „Каћуша“ убрзо је постало симбол једног од најпознатијих совјетских оружја из Другог светског рата.Данас БМ-13 заузима почасно место на постаментима у градовима-херојима и на спомен-обележјима широм Европе. Аутентични примерци овог легендарног возила чувају се у Државном музеју оружја у Тули, Централном музеју Оружаних снага у Москви и Музеју победе на Поклоној гори. Спомен-обележје обележава место испаљивања првог плотуна код Орше, а у Рјазању ради музеј посвећен ракетној артиљерији.Ипак, наслеђе твораца „Каћуше” живи и даље: савремени руски вишецевни ракетни системи – „торнадо Г” и „торнадо С” сматрају се наследницима легендарне БМ-13, која је пре 85 година својом првом салвом ушла у историју као један од најпознатијих симбола совјетске ракетне артиљерије.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20221117/ruska-vojska-dobila-partiju-novih-visecevnih-raketnih-bacaca-tornado-g-i-tornado-s-1146203177.html
https://sputnikportal.rs/20250506/oruzje-pobede-bm13-kacusa--majka-raketne-artiljerije---1185472851.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија – војска и наоружање, каћуша, ракетни системи
русија – војска и наоружање, каћуша, ракетни системи
„Каћуша“ је сејала страх: Пре 85 година први пут загрмела легенда Другог светског рата
На данашњи дан, пре 85 година, Црвена армија је први пут употребила вишецевне ракетне бацаче БМ-13 „Каћуша“. У близини железничке станице Орша, на територији данашње Белорусије, батерија под командом капетана Ивана Фљорова уништила је снажном салвом немачку војну технику концентрисану на железничком чворишту.
Ново оружје, које ће касније постати један од најпрепознатљивијих симбола победе у Великом отаџбинском рату, званично је уведено у наоружање мање од месец дана раније – 21. јуна 1941. године. Само дан уочи почетка рата, Црвена армија је усвојила ракетни артиљеријски систем БМ-13, који је убрзо добио назив „Каћуша“ – име које је истовремено звучало нежно, али је на бојишту изазивало страх.
Историја „Каћуше“ почела је у Реактивном научноистраживачком институту, где је тридесетих година прошлог века група инжењера, предвођена Иваном Клејменовом и Георгијем Лангемаком, радила на стварању реактивних пројектила за авијацију. Управо су они конструисали чувене ракете РС-82 и РС-132.
Међутим, обојица конструктора постали су жртве Стаљинових репресија 1938. године и били су стрељани. Њихов рад наставили су истакнути совјетски стручњаци Андреј Костиков, Иван Гвај, Василиј Аборенков и Александар Гвазав. Задатак је био да у изузетно кратком року прилагоде авионске ракете за копнену употребу, чиме је створен мобилни и разорни систем вишецевне ракетне артиљерије.
Кључна новина „Каћуше“ била је постављање лансирних шина са 16 ракетних пројектила калибра 132 милиметра на шасију камиона ЗИС-6, што је систему обезбедило велику покретљивост.
Салва је испаљивана за свега седам до десет секунди, са дометом до 8,5 километара, а њена разорна моћ била је упоредива са ватром читавог артиљеријског дивизиона.
Разорна моћ „Стаљинових оргуља“
Немци су овај систем прозвали „Стаљинове оргуље“, јер су звук испаљивања ракета и лансирне шине подсећали на црквене оргуље. Поред огромне разорне моћи, „Каћуша“ је имала и снажан психолошки ефекат – њене салве су изазивале панику код немачких јединица и они су из тог разлога напуштали положаје.
Иако је БМ-13 званично уведена у наоружање 21. јуна 1941. године, своје ватрено крштење имала је већ 14. јула код Орше. Експериментална батерија од седам лансера, којом је командовао капетан Иван Фљоров, нанела је разоран удар немачкој војној техници и прелазу преко реке Оршице.
Због великог значаја, „Каћуша“ је била строго чувана војна тајна, а посадама је наређено да униште систем ако постоји опасност да падне у руке непријатеља. Фљоров је погинуо у октобру 1941. године, уништивши сопствени лансер како би спречио да технологија буде заплењена, а касније је постхумно одликован звањем Хероја Совјетског Савеза.
Од првих месеци рата производња је нагло повећана. Ракетни лансери постављани су на шасије совјетских камиона ГАЗ-АА и ЗИС-151, америчких „студебекера“, британских „остина“, као и на оклопне возове, па чак и тенкове.
У међувремену су направљене и нове модификације система: БМ-8 са 24 до 48 вођица за ракете калибра 82 милиметра, БМ-31-12 са 12 вођица за тешке ракете калибра 300 милиметара, као и чувене „Андрјуше“ – једноставне лансирне рампе од дрвених носача које су постављане директно на земљу.
Од 1941. до 1944. године совјетска индустрија, радећи на граници својих могућности, произвела је више од 30.000 лансера БМ-13 и њихових модификација. До краја рата Црвена армија располагала је са седам гардијских минобацачких армија, 11 засебних корпуса, седам засебних дивизија и 114 засебних бригада ракетне артиљерије.
Ракетна артиљерија показала се као изузетно ефикасно оружје за елиминисање противничке војске, као и уништавање тенкова и утврђених положаја, нарочито приликом пробоја добро утврђених одбрамбених положаја.
„Каћуше“ су одиграле значајну улогу у совјетској контраофанзиви код Стаљинграда и у Курској бици, где су њихове интензивне салве заустављале немачке тенковске нападе. Коришћене су и током завршне операције за ослобођење Берлина 1945. године, када су дејствовале по утврђеним положајима и барикадама у самом граду.
Порекло назива „Каћуша“ ни данас није сасвим разјашњено и постоји неколико верзија. Према најпознатијој, војници су ново оружје повезали са популарном песмом „Каћуша“, коју су 1938. године написали Матвеј Блантер и Михаил Исаковски. По другој верзији, назив је настао због слова „К“ које се налазило на пројектилима произведеним у фабрици „Коминтерн“, док неки извори наводе да су радници у фабрици тако незванично називали саму лансирну установу. Без обзира на право порекло, име „Каћуша“ убрзо је постало симбол једног од најпознатијих совјетских оружја из Другог светског рата.
Данас БМ-13 заузима почасно место на постаментима у градовима-херојима и на спомен-обележјима широм Европе. Аутентични примерци овог легендарног возила чувају се у Државном музеју оружја у Тули, Централном музеју Оружаних снага у Москви и Музеју победе на Поклоној гори. Спомен-обележје обележава место испаљивања првог плотуна код Орше, а у Рјазању ради музеј посвећен ракетној артиљерији.
Ипак, наслеђе твораца „Каћуше” живи и даље: савремени руски вишецевни ракетни системи – „торнадо Г” и „торнадо С” сматрају се наследницима легендарне БМ-13, која је пре 85 година својом првом салвом ушла у историју као један од најпознатијих симбола совјетске ракетне артиљерије.
