https://sputnikportal.rs/20260720/kako-je-jedna-generacija-pokorila-evropu-i-svet-sport-fudbal-svetsko-prvenstvo-mundijal-2026-spanija-1201523246.html
Како је једна генерација покорила Европу и свет
Како је једна генерација покорила Европу и свет
Sputnik Србија
Када је Луис де ла Фуенте 2015. године са селекцијом Шпаније освојио Европско првенство за играче до 19 година, мало ко је могао да претпостави да се тада... 20.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-20T21:02+0200
2026-07-20T21:02+0200
2026-07-20T21:02+0200
мундијал 2026
сп 2026 – скенер
спорт
фудбал
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/14/1201523089_0:0:3009:1694_1920x0_80_0_0_e51c1f190101eb9acb6ade23c74b8834.jpg
Једанаест година касније, исти човек подигао је и пехар намењен светском шампиону, а пут до тог успеха представља један од најбољих примера како стрпљив рад са младим категоријама може да изгради шампионски национални тим.Освајањем Светског првенства 2026. године, Де ла Фуенте је постао први шпански селектор који је освојио сва четири велика финала која је водио. Након европске титуле са омладинцима 2015. године, уследило је злато на Европском првенству за младе репрезентације 2019, затим титула првака Европе са сениорима 2024. године, да би круна читавог процеса стигла светском титулом две године касније.Оно што овај успех чини посебним није само број освојених трофеја, већ чињеница да се из генерације у генерацију јасно може пратити континуитет. Док су многе репрезентације пролазиле кроз потпуне смене генерација, Шпанија је постепено уводила нове играче, задржавајући језгро екипе које је годинама сазревало под вођством истог селектора.Најбољи пример те стабилности је Микел Мерино. Везиста Арсенала једини је фудбалер који је наступио у сва четири финала која је Де ла Фуенте освојио. Од талентованог омладинца, преко лидера младе репрезентације, до једног од најпоузданијих играча сениорског тима, Мерино је практично постао симбол једног дугорочног пројекта који је из године у годину доносио резултате.Одмах иза њега налази се група играча која је била окосница највећих успеха модерне Шпаније. Дани Олмо, Родри, Микел Ојарсабал и Фабијан Руис играли су у три од четири освојена финала, представљајући мост између омладинског и сениорског фудбала. Управо су они носили игру репрезентације и на Европском првенству 2024. и на Светском првенству 2026, доказујући да шампионске екипе не настају преко ноћи, већ се граде годинама.Занимљиво је погледати и како се мењала стартна поставa кроз четири велика финала. У првој генерацији, коју су предводили Борха Мајорал, Марко Асенсио, Родри и Дани Себаљос, већ су се назирали играчи који ће касније постати носиоци највећих успеха. Неколико година касније, у тиму су већ били Ојарсабал, Фабијан Руис, Дани Олмо и Марк Рока, док је европска титула 2024. донела потпуну зрелост те генерације уз експлозију Ламина Јамала, Ника Вилијамса, Кукуреље и Унаија Симона. На Светском првенству 2026. појавила су се и нова имена попут Пауа Кубарсија и Алекса Баене, али је костур тима остао готово непромењен.Управо је то највећа вредност Де ла Фуентеовог рада. Ниједан успех није био случајан нити изолован. Сваки наредни трофеј представљао је логичан наставак претходног, а играчи који су као тинејџери учили његове принципе временом су постали лидери најбоље репрезентације света.У ери у којој национални тимови често траже брза решења и селекторе мењају после једног неуспеха, Шпанија је показала да се стрпљење исплати. Де ла Фуенте није створио само шампионски тим – створио је систем у којем су омладинске селекције постале темељ сениорске репрезентације.Зато четири пехара освојена у размаку од једанаест година нису само статистички податак. Они представљају доказ да континуитет, поверење у сопствени рад и јасна визија могу да донесу резултат који ће се дуго памтити. Шпанија данас није светски шампион само зато што је победила у финалу, већ зато што је годинама корак по корак градила генерацију која је знала како се стиже до самог врха.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
сп 2026 – скенер, спорт, фудбал
сп 2026 – скенер, спорт, фудбал
Како је једна генерација покорила Европу и свет
Када је Луис де ла Фуенте 2015. године са селекцијом Шпаније освојио Европско првенство за играче до 19 година, мало ко је могао да претпостави да се тада заправо рађа генерација која ће наредну деценију обележити светски фудбал.
Једанаест година касније, исти човек подигао је и пехар намењен светском шампиону, а пут до тог успеха представља један од најбољих примера како стрпљив рад са младим категоријама може да изгради шампионски национални тим.
Освајањем Светског првенства 2026. године, Де ла Фуенте је постао први шпански селектор који је освојио сва четири велика финала која је водио.
Након европске титуле са омладинцима 2015. године, уследило је злато на Европском првенству за младе репрезентације 2019, затим титула првака Европе са сениорима 2024. године, да би круна читавог процеса стигла светском титулом две године касније.
Оно што овај успех чини посебним није само број освојених трофеја, већ чињеница да се из генерације у генерацију јасно може пратити континуитет.
Док су многе репрезентације пролазиле кроз потпуне смене генерација, Шпанија је постепено уводила нове играче, задржавајући језгро екипе које је годинама сазревало под вођством истог селектора.
Најбољи пример те стабилности је Микел Мерино. Везиста Арсенала једини је фудбалер који је наступио у сва четири финала која је Де ла Фуенте освојио.
Од талентованог омладинца, преко лидера младе репрезентације, до једног од најпоузданијих играча сениорског тима, Мерино је практично постао симбол једног дугорочног пројекта који је из године у годину доносио резултате.
Одмах иза њега налази се група играча која је била окосница највећих успеха модерне Шпаније. Дани Олмо, Родри, Микел Ојарсабал и Фабијан Руис играли су у три од четири освојена финала, представљајући мост између омладинског и сениорског фудбала.
Управо су они носили игру репрезентације и на Европском првенству 2024. и на Светском првенству 2026, доказујући да шампионске екипе не настају преко ноћи, већ се граде годинама.
Занимљиво је погледати и како се мењала стартна поставa кроз четири велика финала. У првој генерацији, коју су предводили Борха Мајорал, Марко Асенсио, Родри и Дани Себаљос, већ су се назирали играчи који ће касније постати носиоци највећих успеха.
Неколико година касније, у тиму су већ били Ојарсабал, Фабијан Руис, Дани Олмо и Марк Рока, док је европска титула 2024. донела потпуну зрелост те генерације уз експлозију Ламина Јамала, Ника Вилијамса, Кукуреље и Унаија Симона.
На Светском првенству 2026. појавила су се и нова имена попут Пауа Кубарсија и Алекса Баене, али је костур тима остао готово непромењен.
Управо је то највећа вредност Де ла Фуентеовог рада. Ниједан успех није био случајан нити изолован. Сваки наредни трофеј представљао је логичан наставак претходног, а играчи који су као тинејџери учили његове принципе временом су постали лидери најбоље репрезентације света.
У ери у којој национални тимови често траже брза решења и селекторе мењају после једног неуспеха, Шпанија је показала да се стрпљење исплати. Де ла Фуенте није створио само шампионски тим – створио је систем у којем су омладинске селекције постале темељ сениорске репрезентације.
Зато четири пехара освојена у размаку од једанаест година нису само статистички податак. Они представљају доказ да континуитет, поверење у сопствени рад и јасна визија могу да донесу резултат који ће се дуго памтити.
Шпанија данас није светски шампион само зато што је победила у финалу, већ зато што је годинама корак по корак градила генерацију која је знала како се стиже до самог врха.
