https://sputnikportal.rs/20260720/nuklearna-groznica-trese-baltik--ni-velika-britanija-ni-francuska-ne-mogu-da-pomognu-olivera-ikodinovic-1201505500.html

Нуклеарна грозница тресе Балтик – ни Велика Британија, ни Француска не могу да помогну

Нуклеарна грозница тресе Балтик – ни Велика Британија, ни Француска не могу да помогну

Sputnik Србија

Распоређивање нуклеарног оружја и јачање војног присуства НАТО-а у близини руских граница не повећава безбедност малих европских држава, већ их претвара у... 20.07.2026, Sputnik Србија

2026-07-20T22:24+0200

2026-07-20T22:24+0200

2026-07-21T07:41+0200

русија

русија

русија – политика

русија – војска и наоружање

анализе и мишљења

свет

свет – политика

војска и наоружање

нуклеарно оружје

нуклеарни напад

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/0e/1131577905_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_d386567e7b3ed1453cd3f7bf4ac44b11.jpg

Лидери Летоније, Литваније и Естоније изразили су спремност да размотре могућност размештања нуклеарног оружја на територији својих држава. Литванија је отишла корак даље и разматра измену устава како би се уклонила одредба која тренутно забрањује присуство нуклеарног оружја у земљи.„Можемо цитирати Дмитрија Медведева, заменика председника Савета безбедности Русије, који је отприлике рекао овако: ‘Сада ће се на мапи циљева за руски нуклеарни удар појавити и те земље’. Сви они то раде заједно, усаглашено. Може се говорити о томе да се формирао неки северозападни блок НАТО-а, којим незванично руководи Велика Британија. Финска је прва усвојила закон којим се дозвољава да се на њеној територији може распоредити нуклеарно оружје“, наводи Светов.Он подсећа да су се Финска и балтичке државе претходно једна за другом повукле из Конвенције о забрани противпешадијских мина. Према његовим речима, то су учиниле како би створиле могућност за минирање границе са Русијом. Исти процес се одвија и када је реч о нуклеарном оружју — прво је Финска направила корак у том правцу, а затим су исте намере показале и друге балтичке државе.Данас су Француска и Велика Британија једине европске чланице НАТО-а које поседују нуклеарно оружје. Француска има потпуно независан нуклеарни систем, док се британски арсенал у великој мери ослања на америчке ракете „трајдент“.Француска располаже са око 290 нуклеарних бојевих глава које се могу лансирати са подморница и из авиона, док се британски нуклеарни арсенал процењује на око 225 бојевих глава. Од тог броја, према појединим проценама, око 150 се сматра оперативно расположивим.Пентагон у Европи има на располагању око 100 атомских бомби типа Б-61. Америчко нуклеарно оружје је распоређено у шест европских земаља и то у Италији, Немачкој, Белгији, Холандији, Турској и Великој Британији.„Американци су, на пример, у базама у Европи распоредили своје нуклеарно оружје, а тамо су распоређени и њихови авиони. То је огроман и сложен систем. Укључено је много људи, различитих технологија и опреме. Трошкови су веома велики. Зато овај корак Финске и балтичких држава има пре свега демонстративни карактер. Они поручују: ‘Русија је наш непријатељ, ми смо спремни за борбу са тим непријатељем’ и рачунају на то да би друге државе употребиле своје нуклеарно оружје. То је корак ка уништењу ових држава. Ако, не дај Боже, избије нуклеарни рат, тих држава једноставно неће бити. Престаће да постоје“, упозорава Светов.Вера у НАТО могла би скупо да кошта балтичке земљеСветов напомиње да су балтичке државе мале по површини и да, иако поседују системе противваздухопловне одбране, сматра да они не би били довољни за заштиту од руских хиперсоничних система. Као пример наводи Кијев, тврдећи да интензивирање сукоба доводи до све већег разарања његове војне инфраструктуре, уз оцену да су балтички градови знатно мањи и рањивији од украјинске престонице и да би последице евентуалног сукоба на њиховој територији биле још озбиљније.„Све су то кораци за које они сматрају да ће ојачати њихову безбедност, а у стварности то представља нову претњу постојању тих држава“, истиче Светов.Занимљиво је да значајан део становника Литваније подржава могућност размештања нуклеарног оружја НАТО савезника на територији земље зато што „земља већ живи у стању оружаног сукоба“.Мартовска анкета је показала да би такву идеју подржало 40 одсто испитаника, док се са том идејом „углавном не слаже“ 13 одсто грађана и још 15 одсто њих категорички одбацује ту идеју.Светов оцењује да се мишљење грађана често не узима у обзир приликом доношења кључних политичких одлука. Као пример наводи улазак Финске у НАТО, који је реализован без одржавања референдума, већ одлуком Парламента.Иако део становништва подржава могућност размештања нуклеарног оружја на својој територији, Светов сматра да су политичке елите успеле да убеде грађане да би такав потез заправо допринео већој безбедности. Он, међутим, оцењује да је такво уверење погрешно и да би ова политика, уместо веће сигурности, могла да донесе додатне ризике за њихове државе.Према његовим речима, размештање нуклеарног оружја на територији балтичких земаља могло би довести до тога да оне постану потенцијална прва линија нуклеарног сукоба.„У суштини, они се враћају улози коју су ове државе имале између Првог и Другог светског рата. Тада су их називали ‘лимитрофним државама’ тј. онима које се налазе у пограничном подручју. Сматрало се да ће удар бити нанесен прво на њих, ако би Совјетски Савез одлучио да ратује са Европом, а затим би се рат проширио“, каже Светов.Он појашњава да појам „лимитрофи“ означава државе које се налазе између великих сила и имају улогу својеврсне тампон-зоне. Према његовом тумачењу, такве државе формално су независне, али се у пракси налазе на првој линији могућег сукоба и треба да представљају простор који раздваја супротстављене стране.„Та улога је између два светска рата била намењена Летонији, Литванији, Естонији, Пољској и Финској. Сада они поново својевољно преузимају ту улогу“, додао је експерт.Светов објашњава да лидери балтичких држава, Пољске и Финске подржавају могућност јачања нуклеарног присуства јер, како наводи, верују да ће им подршка великих сила пружити неопходну заштиту и сматрају да без таквих безбедносних гаранција не могу да опстану. Он тврди да је целокупна политика тих држава и њихових елита заснована „на вери“, коју у овом случају описује као ирационалну категорију.„Они верују у Члан 5 Повеље НАТО, који каже да ако једна земља буде нападнута, остале ће јој притећи у помоћ, иако то не значи да ће аутоматски реаговати и помоћи, али то им није важно. Они верују да ако се појави претња, рецимо, Виљнусу да ће Сједињене Државе бити спремне да жртвују Вашингтон да би заштитиле Виљнус, а Вашингтон добро зна да ће, ако покушају да нападну Русију док бране Литванију, руске нуклеарне ракете узвратити ударом на Вашингтон или Њујорк. Мислите ли да ће се Американци одлучити на тај корак? Никада то неће учинити!“, сматра саговорник Спутњика.Светов оцењује да Британија на речима показује одлучност и спремност да подржи савезнике, али сматра да би Лондон у стварности био опрезан у доношењу таквих одлука и избегао директно мешање у сукоб са Русијом, јер Москва има на располагању системе „посејдон“ који су у стању да потопе Велику Британију.„Ти људи који су на челу балтичких држава, као и Финске и Пољске не желе да уче историју. Пре Другог светског рата Француска и Енглеска су имале обавезу да штите Чешку и шта су урадиле? Да ли су је заштитиле? Нису. Пољској су дата иста обећања и како се то завршило? Исто. Британија је више пута обећавала да ће помоћи овим земљама, али та помоћ никада није стигла. Онда је одбила да је пружи, јер није у њеном интересу. Али, они и даље у то верују“, каже Светов.Нуклеарни Балтик – легитимна мета МосквеСветов оцењује да су политичке елите Летоније, Литваније, Естоније, Финске и Пољске себе доживљавале као мање вредне Европљане због чега већ дуго теже да буду прихваћене као равноправне са великим европским државама. Иако никада нису стекле такав политички утицај и тежину, оне верују да данас имају исти статус и могућност да доносе одлуке као водеће европске силе.Светов истиче да Русија располаже највећим нуклеарним арсеналом на свету и да, заједно са Сједињеним Државама, одређује нуклеарни глобални поредак, додајући да се нуклеарни потенцијали Велике Британије и Француске не могу мерити са руским и америчким.Он наводи да се балтичке државе и Финска уздају у такозвани „нуклеарни кишобран“ НАТО-а, али сматра да стварну контролу над нуклеарним оружјем имају само државе које га поседују и саме доносе одлуку о његовој употреби.Чак и ако би нуклеарно оружје било распоређено на територији Финске или у балтичким земљама одлуку о његовој употреби доносила би држава којој то оружје припада, а не финске власти.„Ако разместе на њиховој територији нуклеарно оружје хоће ли фински председник издати наређење за употребу нуклеарног оружја? Ту одлуку ће донети други. То је као када Зеленски запомаже: „Спреман сам да се борим против Русије, али дајте ми ракете, дајте ми оружје“. Русија ни од кога не тражи оружје - сама га производи и сама са њим ратује, док Украјину неко други мора да снабдева. Ако неко други престане да испоручује оружје Украјини, шта ће онда радити?“, закључио је Светов.У сваком случају, ако се нуклеарно оружје појави на Балтику оно ће неизбежно постати легитимна мета руских оружаних снага.

https://sputnikportal.rs/20260717/poker-sa-nuklearnim-ulogom---evropa-na-korak-od-opasne-eskalacije-rusija-olivera-ikodinovic-1201404079.html

балтичке земље

2026

Вести

sr_RS

русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, свет – политика, војска и наоружање, нуклеарно оружје, нуклеарни напад, нуклеарни штит, балтичке земље, нато