Ово је до сада најопаснији план Берлина: Хитлеров сан који застрашује чак и Француску и Британију
21:16 20.07.2026 (Освежено: 22:22 20.07.2026)
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Немачке нуклеарне амбиције нису нове. Постојале су и у време Хладног рата, али савезници, пре свега Америка, Велика Британија и Француска, никада нису били претерано вољни да дозволе да се таква жеља Берлина реализује. Данас се многи такође противе овој идеји, али Немачка свакако поседује техничке могућности да направи атомску бомбу.
Овако војни аналитичар и новинар РТ Балкан Андреј Млакар коментарише намеру немачких власти да добију директан приступ нуклеарном оружју.
У саопштењу Спољне обавештајне службе Русије наводи се да војни стручњаци НАТО-а сматрају да је Берлин у стању да самостално, у року од једног до три месеца, произведе потребну количину фисионог материјала, а да у року до годину дана конструише функционалну нуклеарну експлозивну направу, без спровођења нуклеарне пробе. То, кажу, изазива посебну забринутост имајући у виду богату милитаристичку прошлост Немачке и планове канцелара Мерца да поново претвори немачку војску у најјачу у Европи.
Старе жеље
Млакар подсећа да ова тема није нова, односно да идеја о немачком нуклеарном наоружању траје већ дуже време.
Берлин већ извесно време има амбицију да развија сопствено нуклеарно оружје. Пре годину дана говорило се о могућности да се такво оружје, у неком сценарију, обезбеди за Кијев. Данас се не спомиње Кијев, већ се говори о томе да би правили нуклеарно оружје намењено пре свега одбрани Немачке и њихових потреба, каже Млакар за Спутњик.
Проблеми у савезничком рају
Наш саговорник каже да је кључно питање то како би Велика Британија и Француска прихватиле да Немачка поново постане нуклеарна сила, имајући у виду историјско искуство из два светска рата.
Чак је и тад Хитлер тежио томе да направи атомску бомбу. Због тога је покушавао да обезбеди тешку воду из Норвешке, па је Велика Британија морала да изводи бомбардерске активности, односно да бомбардује постројења на северу Скандинавије, одакле је Хитлер планирао да поред тешке воде добије и уранијум. Срећом, тај програм је врло брзо замро и потпуно је елиминисан.
Уколико би данашња Немачка постала нуклеарна сила, додаје Млакар, то би представљало озбиљан безбедносни проблем. Као држава која располаже нуклеарним оружјем, добила би и нову политичку тежину и амбиције да кроз претњу нуклеарног наоружања врши одређене уцене и притиске.
Велики проблем је неслагање унутар НАТО-а. Нису све чланице спремне да прихвате да се Немачка придружи клубу нуклеарних сила. Пре свега се мисли на Велику Британију и Француску која је, ако изузмемо Сједињене Државе, једина земља НАТО-а у Европи која располаже сопственим нуклеарним арсеналом.
Технички је могуће
Наш саговорник каже да, технички гледано, Немачка има капацитете за овакав програм. Према доступним информацијама, од око тридесет научних институција чак три института већ раде на пројектима из области нуклеарне фисије и нуклеарне фузије. То, објашњава Млакар, указује да Немачка има и знање и техничке могућности да релативно брзо развије атомску бомбу. По појединим проценама, за почетак таквог процеса било би потребно од месец до три месеца, док би његово комплетирање могло да траје око годину дана.
Питање је, наравно, да ли би се радило о тактичком или стратешком нуклеарном наоружању. Истовремено, Немачка набавља крстареће ракете „Томахавк“, које, у одређеним верзијама, могу бити носиоци нуклеарних бојевих глава. У том контексту, овакве амбиције Берлина многи посматрају као веома опасне и крајње критичне.
Уколико би Немачка располагала оваквим системима, добила би могућност да дејствује на великим удаљеностима, до 2500 километара, што убраја Русију и Белорусију међу мете и угрожава руске интересе. То би Москва свакако сматрала озбиљним безбедносним изазовом.
Немачка амбиција за изградњу атомске бомбе створиће неслогу на Западу, а повећаће претњу коју представља Берлин који се све више окреће војној индустрији и припремама за рат. Што се тиче економског дела, у Немачкој су се појавиле расправе око дечјих додатака и социјалних издатака. Немачка министарка за породицу говорила је о потреби вршења значајних уштеда, уз образложење једног посланика да се у склопу таквог коалиционог договора преусмере све финансије на ратну производњу, а науштрб немачке деце и немачких породица.
Немачка атомска бомба само би повећала свеукупни ризик по безбедност Европе, па и читавог света и та држава никако не сме добити нуклеарно наоружање, закључује Млакар.
Погледајте и:
