Фијаско Берлина и Париза: Велико признање Европе да ову „игру“ против Русије не могу да издрже
© Sputnik / Владимир Сергејев
Пратите нас
Најновији, 21. пакет санкција против Русије испоставља се као прескуп за Европу, која, остављена сама, нема економске снаге да их издржи. Ово посебно важи за Француску и Немачку, чије елите неће моћи да их преживе ни политички.
Било би очекивано да предводници „коалиције вољних“ немају никаквих резерви на увођење 21. пакета антируских санкција. Међутим, Француска и Немачка припадају групи од шест земаља због којих усвајање овог, последњег пакета, не тече глатко, како је из Брисела најављивано.
Француска и Немачка, подсећамо, заједно са Великом Британијом, припадају предводницима „коалиције вољних“, која окупља државе које се спремају за рат против Русије. Француски председник Емануел Макрон, заједно са бившим британским премијером Киром Стармером оснивач је ове коалиције, којој се непосредно потом, као главни логистички и финансијски ослонац, придружила и Немачка. Пре само десетак дана, Јелисејским пољима марширали су ешалони европских војски спремних да такорећи одмах крену на источни фронт.
Противљење санкцијама диктирају унутрашњи проблеми
Ипак, када је дошло до тога да се усвоји нови пакет антируских санкција, и Париз и Берлин исказали су резерве. Формални разлози изгледају готово безазлено. Немачка тражи укидање забране увоза руске рибе како би заштитили своју прерађивачку индустрију, а Француска захтева ублажавање предложене забране ЕУ виза за руско војно особље, односно за оне који су учествовали у специјалној војној операцији.
Међутим, ако се загребе испод површине, стварни разлози говоре о много дубљој кризи изазваној неразумним понашањем европских политичких елита.
Душан Достанић из Института за европске студије, јаз у ЕУ поводом антируских санкција тумачи унутрашње-политичким приликама у Немачкој и Француској, драстичним опадањем популарности главних политичких актера и њихових влада. Немачки канцелар Фридрих Мерц губи подршку чак и у оном политичком миљеу који се може сматрати његовим – тако је у мају извиждан на 104. Данима католика. Његовом политиком нико није задовољан.
„Од обећаних економских реформи ништа се није десило, тако да то једино може да се тумачи из угла компликоване привредне ситуације у којој се Немачка налази. Нема друге него да попушта, јер би даља привредна оптерећења била велики проблем за садашњу владу, која је и овако на минимуму поверења“, наглашава Достанић
Када би се ствари рационално сагледавале, из угла интереса чланица ЕУ, а посебно Немачке, од почетка је јасно да политика званичног Берлина није била у складу са њеним националним и економским интересима, истиче Достанић.
„Из те перспективе посматрано, све што је до сада рађено, било је погрешно, тако да би се могло очекивати да 21. санкција не ступи на снагу, односно да дође до неког одвајања. Међутим, с обзиром на реторику која је тамо изражена, с обзиром да се, уместо онога што је политика интереса или реална политика, води политика која је заснована на идеологији, долази се до тога да, без обзира на цену, та идеолошка политика мора да се остварује. Постоје те снаге које су, без обзира на то што то није у немачком интересу, решене да иду у политику даљег продубљивања конфликта“, истиче Достанић.
Санкције се Европи враћају као бумеранг
Француска и Немачка имају приговоре на нови пакет санкција зато што их схватају као удар на европску економију, објашњава новинар и некадашњи дописник „Политике“ из Москве, Слободан Самарџија.
Прекид сарадње са Русијом, као највећом земљом на свету могућ је до одређених граница. Када се те границе пређу, штета по онога ко прекида односе постаје превелика.
„Све што се дешава у вези са санкцијама испоставља се као прескупо за Европу и да Европа без Америке, остављена сама за себе, не може да издржи тако нешто, јер Европа се претворила искључиво у потрошача – нема изворе енергената, нема нову радну снагу. Једноставно, Европа је довела себе у ситуацију да не може саму себе да одржава. И због тога сваке санкције које покушава да уведе имају повратни утицај и ударају на Европу“, каже Самарџија.
Друго, Европа је схватила да ће Русија на крају остварити циљеве због које је покренула специјалну операцију у Украјини и да ће на концу доћи до разрачунавања са онима који су помагали Украјину, односно, директно се укључили у сукоб на страни кијевског режима. То ће сигурно бити толико болно да Европа то неће моћи да поднесе, додаје Самарџија.
Европске државе схватају да им се рат који преко Украјине воде против Русије више не исплати.
„То су најбоље видели Немци, тако што им је пала производња и направила велику катастрофу, видели су и Французи, исто тако. Видели су то и Енглези, али они нису чланица Уније. Чланице Уније покушавају нешто, али цела Европа трпи од тих санкција и није ни чудо што су многе земље одлучиле да им се не прикључе“, објашњава наш саговорник.
То што предводници „коалиције вољних“ имају приговоре на нови пакет антируских санкција говори да је ова коалиција створена на силу и да се ради о пројекту бриселске бирократије који је покушао да окупи европске државе у заједнички фронт против Русије. Међутим, испоставило се да велики број земаља не жели да се петља са тиме, јер су схватиле да Европа више није јединствени систем какав је некада био, већ се ради о државама са различитим интересима, закључује Самарџија.
Тешко до сагласности о санкцијама
И док балтичке државе буквално реже на своје савезнике, оптужујући их за „себичност“, а званични Брисел „изражава дубоко разочарање“ због застоја у ствари која је требало да тече глатко, као пука формалност, тешко је рећи да ли ће сагласност око новог пакета антируских санкција уопште бити постигнута.
Грчка тражи изузеће са своје компаније које превозе милионе тона утечњеног руског гаса бродовима специјално направљеним за пловидбу леденим океанима; Аустрија инсистира на одмрзавању око две милијарде евра руских средстава како би се компензовали губици њихове Рајфајзен банке, а Португалија се придружила Немачкој у захтеву за укидањем забране увоза руске рибе. Бугарска је, пак, искористила право вета да са листе санкционисаних особа уклони руског патријарха, господина Кирила и Вагита Алекперова, шефа Лукоила.
Испада да све већи број европских престоница почиње да отворено сумња у ефективност даљег европског економског рата против Русије и све теже својим грађанима оправдава штету коју трпе њихове националне економије.
Погледајте и:
