https://sputnikportal.rs/20260725/bez-govora-molim-oliverin-dan-posle-kraja--citavog-jednog-sveta-1201661823.html
Без говора, молим! Оливерин дан после краја – читавог једног света
Без говора, молим! Оливерин дан после краја – читавог једног света
Sputnik Србија
Један дан после краја света - тако се зове песма коју је композитор Шарл Димон (познат по сарадњи са Едит Пјаф) посветио Оливери Катарини, легендарној глумици... 25.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-25T11:09+0200
2026-07-25T11:09+0200
2026-07-25T11:09+0200
култура
култура
оливера катарина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/18/1201661666_0:0:1281:720_1920x0_80_0_0_14fd98fe4fe445cc9ea9b11a21e8fc28.jpg
Податак на који је подсетио француски “Фигаро” у тексту – Испраћају на вечни починак српску Брижит Бардо – речити је показатељ онога шта и данас “после краја света” Париз, Олимпија и канска публика мисле о неодољивој Ленче из “Скупљача перја”.Да Оливера Катарина није само трајна вредност српског филма, како је, у дану њеног одласка потврдио редитељ Радош Бајић, већ и европског, потврђује текст у коме се подсећа да је Оливера имала 27 година када је филм „Скупљачи перја“ редитеља Александра Петровића 1967. године освојио Велику специјалну награду жирија и Награду међународне критике.Бацала је у несвестО Оливери, њеним талентима, стасу и гласу, редитељ Емир Кустурица каже за Спутњик да је реч о жени која је била инспирација многима:Управо је тај “чудни глас” и јединствена интерпретација ромских песама учинио да лепа Ленче затвори Филмски фестивал у Кану концертом на ком је наступала уз тада велике музичке звезде Нану Мускури и Дајан Ворвик. Тај глас је чак 72 пута пунио и чувену париску Олимпију, а после једног од тих наступа остало је да се приповеда како је Салвадор Дали клечао пред српском дивом. Имала је Оливера и концерт са тада веома популарним Жилбером Бекоом, о чему сведочи њихов заједнички наступ на француској телевизији.Рођена у Београду 1940. као Оливера Петровић, у два брака узимала је мужевљево презиме да би додавањем имена своје мајке постала Оливера Катарина.Прво је била КоштанаСтудирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у класи професорке Огњенке Милићевић заједно са Петром Краљем, Станиславом Пешић, Миленом Дравић, Бранком Зорић. Позоришну каријеру започела је као студент главном улогом у представи „Коштана“ у Народном позоришту.Оливера је дебитовала филмом "Добра коб" из 1964. године, а током каријере играла је у десетак домаћих и двадесетак иностраних филмова. За филм „Гоја" награђена је на филмским фестивалима у Москви и Венецији. Ипак, улога каријере била је у филму „Скупљачи перја“ Александра Саше Петровића из 1967.Глумила је у филмовима Пурише Ђорђевића, Миће Поповића, Соје Јовановић, Ђорђа Кадијевића, као и у филмовима Ђанфранка Паролинија, Алберта Латуаде, Мајкла Армстронга,Конрада Вулфа…Уметничка каријера Оливере Катарине трајала је више од шест деценија. У њу је, поред глумачких успеха и певачке популарности остало упамћено и Оливерино “учесвовање” у слетању на Месец.Глас до МесецаНаиме, успех мисије Аполо и Нила Армстронга који је ходао по Месецу у Југославији је испраћен са две песме – једна од њих била је „Химна човеку“, наменски писана за емитовање поводом спуштања на Месец, а у интерпретацији Оливере Катарине.Ова изузетна уметница опробала се и у књижевности збирком песама “Бели бадњаци” и мемоарском прозом “Аристократско стопало".У једном од ретких појављивања у јавности, гостујући на телевизији, на питање како жели да буде сахрањена одсечно је рекла: “Без говора, молим” и потом додала: “Мој ће син већ наћи неко мирно место где ће ме посећивати.”Данас, после свих сломљених и срца и чаша ( није то само чинио Бели Бора, био је то чест гест у кафанама, уз песму “Ђелем, Ђелем), после славе коју је донела земљи и земљацима, велика и јединствена звезда српске уметности дочекала је заслужени мир.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/18/1201661666_95:0:1055:720_1920x0_80_0_0_fb666a3b868319778641b9ed46704758.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Дејана Вуковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
култура, оливера катарина
култура, оливера катарина
Без говора, молим! Оливерин дан после краја – читавог једног света
Један дан после краја света - тако се зове песма коју је композитор Шарл Димон (познат по сарадњи са Едит Пјаф) посветио Оливери Катарини, легендарној глумици која је свет ове недеље напустила у 87. години.
Податак на који је подсетио француски “Фигаро” у тексту – Испраћају на вечни починак српску Брижит Бардо – речити је показатељ онога шта и данас “после краја света” Париз, Олимпија и канска публика мисле о неодољивој Ленче из “Скупљача перја”.
Да Оливера Катарина није само трајна вредност српског филма, како је, у дану њеног одласка потврдио редитељ Радош Бајић, већ и европског, потврђује текст у коме се подсећа да је Оливера имала 27 година када је филм „Скупљачи перја“ редитеља Александра Петровића 1967. године освојио Велику специјалну награду жирија и Награду међународне критике.
О Оливери, њеним талентима, стасу и гласу, редитељ Емир Кустурица каже за Спутњик да је реч о жени која је била инспирација многима:
“Била је инспирација као тип заносне балканске жене која је стајала између циганске лепоте и лепоте нашег прастарог гена из млађег каменог доба. Оливера је била тај профил глумице која је успевала да нас својим чудним гласом баца у несвест.”
Управо је тај “чудни глас” и јединствена интерпретација ромских песама учинио да лепа Ленче затвори Филмски фестивал у Кану концертом на ком је наступала уз тада велике музичке звезде Нану Мускури и Дајан Ворвик. Тај глас је чак 72 пута пунио и чувену париску Олимпију, а после једног од тих наступа остало је да се приповеда како је Салвадор Дали клечао пред српском дивом. Имала је Оливера и концерт са тада веома популарним Жилбером Бекоом, о чему сведочи њихов заједнички наступ на француској телевизији.
Рођена у Београду 1940. као Оливера Петровић, у два брака узимала је мужевљево презиме да би додавањем имена своје мајке постала Оливера Катарина.
Студирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у класи професорке Огњенке Милићевић заједно са Петром Краљем, Станиславом Пешић, Миленом Дравић, Бранком Зорић. Позоришну каријеру започела је као студент главном улогом у представи „Коштана“ у Народном позоришту.
Оливера је дебитовала филмом "Добра коб" из 1964. године, а током каријере играла је у десетак домаћих и двадесетак иностраних филмова. За филм „Гоја" награђена је на филмским фестивалима у Москви и Венецији. Ипак, улога каријере била је у филму „Скупљачи перја“ Александра Саше Петровића из 1967.
Глумила је у филмовима Пурише Ђорђевића, Миће Поповића, Соје Јовановић, Ђорђа Кадијевића, као и у филмовима Ђанфранка Паролинија, Алберта Латуаде, Мајкла Армстронга,Конрада Вулфа…
Уметничка каријера Оливере Катарине трајала је више од шест деценија. У њу је, поред глумачких успеха и певачке популарности остало упамћено и Оливерино “учесвовање” у слетању на Месец.
Наиме, успех мисије Аполо и Нила Армстронга који је ходао по Месецу у Југославији је испраћен са две песме – једна од њих била је „Химна човеку“, наменски писана за емитовање поводом спуштања на Месец, а у интерпретацији Оливере Катарине.
Ова изузетна уметница опробала се и у књижевности збирком песама “Бели бадњаци” и мемоарском прозом “Аристократско стопало".
У једном од ретких појављивања у јавности, гостујући на телевизији, на питање како жели да буде сахрањена одсечно је рекла: “Без говора, молим” и потом додала: “Мој ће син већ наћи неко мирно место где ће ме посећивати.”
Данас, после свих сломљених и срца и чаша ( није то само чинио Бели Бора, био је то чест гест у кафанама, уз песму “Ђелем, Ђелем), после славе коју је донела земљи и земљацима, велика и јединствена звезда српске уметности дочекала је заслужени мир.