00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Дарко Бајић: Шта смо ми – велики или мали? Србија је у кризи идентитета
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Када ће Србија добити своју базу на Антарктику
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Може ли светска организација спречити да вештачка интелигенција буде оруђе моћних
17:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Tера“
21:20
10 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 24.01.2022
КУЛТУРА
Рубрика која прати културне феномене и догађаје, ствараоце и личности који својим делом креирају савремену културну сцену у земљи и у свету.

Без говора, молим! Оливерин дан после краја – читавог једног света

© Фото : Док анђели спавају/скриншотОливера Катарина
Оливера Катарина - Sputnik Србија, 1920, 25.07.2026
Пратите нас
Један дан после краја света - тако се зове песма коју је композитор Шарл Димон (познат по сарадњи са Едит Пјаф) посветио Оливери Катарини, легендарној глумици која је свет ове недеље напустила у 87. години.
Податак на који је подсетио француски “Фигаро” у тексту – Испраћају на вечни починак српску Брижит Бардо – речити је показатељ онога шта и данас “после краја света” Париз, Олимпија и канска публика мисле о неодољивој Ленче из “Скупљача перја”.
Да Оливера Катарина није само трајна вредност српског филма, како је, у дану њеног одласка потврдио редитељ Радош Бајић, већ и европског, потврђује текст у коме се подсећа да је Оливера имала 27 година када је филм „Скупљачи перја“ редитеља Александра Петровића 1967. године освојио Велику специјалну награду жирија и Награду међународне критике.

Бацала је у несвест

О Оливери, њеним талентима, стасу и гласу, редитељ Емир Кустурица каже за Спутњик да је реч о жени која је била инспирација многима:
“Била је инспирација као тип заносне балканске жене која је стајала између циганске лепоте и лепоте нашег прастарог гена из млађег каменог доба. Оливера је била тај профил глумице која је успевала да нас својим чудним гласом баца у несвест.”
Управо је тај “чудни глас” и јединствена интерпретација ромских песама учинио да лепа Ленче затвори Филмски фестивал у Кану концертом на ком је наступала уз тада велике музичке звезде Нану Мускури и Дајан Ворвик. Тај глас је чак 72 пута пунио и чувену париску Олимпију, а после једног од тих наступа остало је да се приповеда како је Салвадор Дали клечао пред српском дивом. Имала је Оливера и концерт са тада веома популарним Жилбером Бекоом, о чему сведочи њихов заједнички наступ на француској телевизији.
Рођена у Београду 1940. као Оливера Петровић, у два брака узимала је мужевљево презиме да би додавањем имена своје мајке постала Оливера Катарина.

Прво је била Коштана

Студирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у класи професорке Огњенке Милићевић заједно са Петром Краљем, Станиславом Пешић, Миленом Дравић, Бранком Зорић. Позоришну каријеру започела је као студент главном улогом у представи „Коштана“ у Народном позоришту.
Оливера је дебитовала филмом "Добра коб" из 1964. године, а током каријере играла је у десетак домаћих и двадесетак иностраних филмова. За филм „Гоја" награђена је на филмским фестивалима у Москви и Венецији. Ипак, улога каријере била је у филму „Скупљачи перја“ Александра Саше Петровића из 1967.
Глумила је у филмовима Пурише Ђорђевића, Миће Поповића, Соје Јовановић, Ђорђа Кадијевића, као и у филмовима Ђанфранка Паролинија, Алберта Латуаде, Мајкла Армстронга,Конрада Вулфа…
Уметничка каријера Оливере Катарине трајала је више од шест деценија. У њу је, поред глумачких успеха и певачке популарности остало упамћено и Оливерино “учесвовање” у слетању на Месец.

Глас до Месеца

Наиме, успех мисије Аполо и Нила Армстронга који је ходао по Месецу у Југославији је испраћен са две песме – једна од њих била је „Химна човеку“, наменски писана за емитовање поводом спуштања на Месец, а у интерпретацији Оливере Катарине.
Ова изузетна уметница опробала се и у књижевности збирком песама “Бели бадњаци” и мемоарском прозом “Аристократско стопало".
У једном од ретких појављивања у јавности, гостујући на телевизији, на питање како жели да буде сахрањена одсечно је рекла: “Без говора, молим” и потом додала: “Мој ће син већ наћи неко мирно место где ће ме посећивати.”
Данас, после свих сломљених и срца и чаша ( није то само чинио Бели Бора, био је то чест гест у кафанама, уз песму “Ђелем, Ђелем), после славе коју је донела земљи и земљацима, велика и јединствена звезда српске уметности дочекала је заслужени мир.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала