https://sputnikportal.rs/20260726/maska-stara-hiljadu-godina-krije-tajne-drevnih-pogrebnih-rituala-1201713595.html
Маска стара хиљаду година крије тајне древних погребних ритуала
Маска стара хиљаду година крије тајне древних погребних ритуала
Sputnik Србија
На први поглед делује као обична дрвена маска, али овај необични предмет стар готово хиљаду година крије фасцинантну причу о древним погребним обичајима народа... 26.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-26T19:00+0200
2026-07-26T19:00+0200
2026-07-26T19:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
маска
перу
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/16/1198431878_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_2936cbd4a9920e37213cb82263e7487e.jpg
Посебну пажњу привлачи чињеница да је украшена правом људском косом и обојена цинобером - отровним црвеним пигментом који садржи живу.Маску су израдили припадници културе Чанкај, која је између 1000. и 1450. године насељавала централну обалу Перуа. Њихов начин сахрањивања био је веома специфичан. Тела покојника пажљиво су умотавали у бројне слојеве тканине, биљних влакана и животињских кожа, заједно са предметима које су сматрали важним за живот после смрти."Лажне главе"Пошто су тела била савијена у фетални положај и потпуно обавијена, често није било могуће препознати где се налази глава. Због тога су Чанкаји на погребне завежљаје понекад причвршћивали дрвене или текстилне "лажне главе", које су служиле као симболично лице покојника и место на којем су потомци одавали пошту својим прецима.Маска која се данас чува у Музеју Волтерс у Балтимору приближно је величине људског лица, али није замишљена као реалистичан портрет. Њене црте су стилизоване - очи имају облик ромба, нос је троугласт, док уста чини једноставан осмех у облику слова "у."Микроскопска анализа спроведена 2017. године показала је да је перика причвршћена за маску готово сигурно направљена од праве људске косе.Једнако занимљив је и начин на који је маска украшена, преносе медије.Обојена је цинобером, минералним пигментом интензивно црвене боје који представља облик живиног сулфида. Иако је реч о отровној супстанци, цинобер је вековима имао важну улогу у погребним ритуалима народа Анда, где је црвена боја симболизовала прочишћење, прелазак у загробни живот и одавање почасти преминулима.Стручњаци верују да маска није била изложена споља, већ додатно умотана у тканине заједно са остатком погребног завежљаја. На то указују трагови отисака текстила сачувани на слоју црвеног пигмента.Иако је култура Чанкај данас далеко мање позната од цивилизације Инка, археолошка истраживања последњих година откривају да је реч о развијеном друштву са изузетним уметничким умећем и сложеним погребним обичајима. Њихова керамика, текстил, тетоваже на мумијама и предмети попут ове маске пружају драгоцен увид у веровања и свакодневни живот народа који је пре више од хиљаду година настањивао обалу Перуа.Погледајте и:
перу
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, маска, перу
наука и технологија, археологија, маска, перу
Маска стара хиљаду година крије тајне древних погребних ритуала
На први поглед делује као обична дрвена маска, али овај необични предмет стар готово хиљаду година крије фасцинантну причу о древним погребним обичајима народа који је живео на подручју данашњег Перуа много пре успона Инка.
Посебну пажњу привлачи чињеница да је украшена правом људском косом и обојена цинобером - отровним црвеним пигментом који садржи живу.
Маску су израдили припадници културе Чанкај, која је између 1000. и 1450. године насељавала централну обалу Перуа. Њихов начин сахрањивања био је веома специфичан. Тела покојника пажљиво су умотавали у бројне слојеве тканине, биљних влакана и животињских кожа, заједно са предметима које су сматрали важним за живот после смрти.
Пошто су тела била савијена у фетални положај и потпуно обавијена, често није било могуће препознати где се налази глава. Због тога су Чанкаји на погребне завежљаје понекад причвршћивали дрвене или текстилне "лажне главе", које су служиле као симболично лице покојника и место на којем су потомци одавали пошту својим прецима.
Маска која се данас чува у Музеју Волтерс у Балтимору приближно је величине људског лица, али није замишљена као реалистичан портрет. Њене црте су стилизоване - очи имају облик ромба, нос је троугласт, док уста чини једноставан осмех у облику слова "у."
Микроскопска анализа спроведена 2017. године показала је да је перика причвршћена за маску готово сигурно направљена од праве људске косе.
Једнако занимљив је и начин на који је маска украшена, преносе медије.
Обојена је цинобером, минералним пигментом интензивно црвене боје који представља облик живиног сулфида. Иако је реч о отровној супстанци, цинобер је вековима имао важну улогу у погребним ритуалима народа Анда, где је црвена боја симболизовала прочишћење, прелазак у загробни живот и одавање почасти преминулима.
Стручњаци верују да маска није била изложена споља, већ додатно умотана у тканине заједно са остатком погребног завежљаја. На то указују трагови отисака текстила сачувани на слоју црвеног пигмента.
Иако је култура Чанкај данас далеко мање позната од цивилизације Инка, археолошка истраживања последњих година откривају да је реч о развијеном друштву са изузетним уметничким умећем и сложеним погребним обичајима. Њихова керамика, текстил, тетоваже на мумијама и предмети попут ове маске пружају драгоцен увид у веровања и свакодневни живот народа који је пре више од хиљаду година настањивао обалу Перуа.
