https://sputnikportal.rs/20260726/zapad-srlja-u-daleko-dublju-krizu--konstrukcija-bi-mogla-da-im-se-srusi-video-1201706916.html
Запад срља у далеко дубљу кризу — конструкција би могла да им се сруши /видео/
Запад срља у далеко дубљу кризу — конструкција би могла да им се сруши /видео/
Sputnik Србија
Порази су, у контексту историјских циклуса дугог трајања, некада кориснији од победа. Мотивација пораженог да преиспитује, истражује, анализира и схвати... 26.07.2026, Sputnik Србија
2026-07-26T18:00+0200
2026-07-26T18:00+0200
2026-07-26T18:00+0200
свет
свет
свет – политика
русија
коментари и аналитика
емисија „пророк“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/03/1188516390_0:138:3065:1862_1920x0_80_0_0_d8139964e47846932598acdddede5818.jpg
Први уче на својим грешкама, из пораза извлаче поуке, док се други уљуљкавају наплаћујући победу, мислећи да ће постављени алгоритам трајати бесконачно.Хладни рат завршен је пре скоро четири деценије, али је зато хладноратовска логика опстала. Када западни политичари говоре о новом хладном рату, они се заправо само надовезују на матрицу која код њих никада није реконструисана.Свака архитектура почиње на неким темељима, а конструкција новог светског једнополарног поретка је крајем осамдесетих година подизана управо на хладноратовским темељима, то јесте на логици хладног рата. Нормативни поредак хладноратовског света утврђен је 1945. године и није промењен 1989. године. Поред нормативног поретка, што је можда и још важније, постојала је и хладноратовска политичка култура.Контекстуализација релације „ми и они“ базирана на парадигми политички Запад и остатак света преживела је рушење Берлинског зида. Та парадигма укључивала је тезу о борби добра против зла, што је аутоматски значило да зло остаје са друге стране, у незападном делу. Теза о Русији као злу против којег се мора борити долази из непромењеног нормативног поретка и из окриља такве политичке културе.Хладноратовска логика још живиИз тог разлога, када политичке елите најважнијих европских држава разматрају могућност нове милитаризације и увођења рата против Русије у наредну фазу, такав приступ долази из опстале хладноратовске логике. Зато се оружани сукоб у Украјини доживљава као цивилизацијски рат, сукоб у ком се једноставно мора победити, по било коју цену.Међутим, овакав приступ представља и опасно самозаваравање, пројектовање будућих потеза са погрешне полазне основе. Јер, од осамдесетих година двадесетог века околности су значајно промењене. До те мере значајно промењене да су и тешко упоредиве. Нормативни поредак установљен 1945. године данас је превазиђен, много тога треба трансформисати, нешто и потпуно занемарити. Када је реч о политичкој култури, у незападном делу света, апсолутно ништа се више не сагледава кроз хладноратовску релацију „ми и они“.Политички Запад више не разуме остатак света, а одговор глобалне већине је да се онда са тим политичким Западом и не може рационално разговарати. Ако нема елементарне сагласности о томе шта је добро, а шта зло у међународном окружењу, онда је врло тешко опослити било какав договор.Самозаваравање због тога води у самоизолацију, а то баш и није најбоља позиција за вођење цивилизацијског рата. Ту ни милитаризација не може много помоћи. Једноставно, ослањајући се на стару хланоратовску логику у новим околоностима ни ратни циљеви не могу бити правилно дефинисани. Наплаћивање хладноратовске победе трајало је четврт века, али тако постављени алгоритам није могао трајати вечно. Било је неопходно мењати и нормативни поредак и политичку културу. То се није десило.Европа већ плаћа високу цену промашаја у стратешким проценама и уљуљкавања да ће се на хладноратовској логици остваривати стална корист науштрб других. Још више је забрињавајуће да су у том погледу ништа не мења.Нови промашајНапротив, најавама милитаризације и увођења рата против Русије у наредну фазу праве се нови промашаји у проценама и индукује далеко дубља криза од постојеће.За решавање кризе и спречавање даље дестабилизације најпре је нужно да се хладноратовска победа заборави, односно сагледава као историјска категорија. Уколико се то не учини, велика је вероватноћа да ће се целокупна конструкција срушити. Када већ није било реконструкције, уследиће тотална деконструкција.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет, свет – политика, русија, коментари и аналитика, емисија „пророк“
свет, свет – политика, русија, коментари и аналитика, емисија „пророк“
Запад срља у далеко дубљу кризу — конструкција би могла да им се сруши /видео/
Порази су, у контексту историјских циклуса дугог трајања, некада кориснији од победа. Мотивација пораженог да преиспитује, истражује, анализира и схвати, обично премашује заинтересованост победника да еволуира и прилагођава се новим околностима.
Први уче на својим грешкама, из пораза извлаче поуке, док се други уљуљкавају наплаћујући победу, мислећи да ће постављени алгоритам трајати бесконачно.
Хладни рат завршен је пре скоро четири деценије, али је зато хладноратовска логика опстала. Када западни политичари говоре о новом хладном рату, они се заправо само надовезују на матрицу која код њих никада није реконструисана.
Свака архитектура почиње на неким темељима, а конструкција новог светског једнополарног поретка је крајем осамдесетих година подизана управо на хладноратовским темељима, то јесте на логици хладног рата. Нормативни поредак хладноратовског света утврђен је 1945. године и није промењен 1989. године. Поред нормативног поретка, што је можда и још важније, постојала је и хладноратовска политичка култура.
Контекстуализација релације „ми и они“ базирана на парадигми политички Запад и остатак света преживела је рушење Берлинског зида. Та парадигма укључивала је тезу о борби добра против зла, што је аутоматски значило да зло остаје са друге стране, у незападном делу. Теза о Русији као злу против којег се мора борити долази из непромењеног нормативног поретка и из окриља такве политичке културе.
Хладноратовска логика још живи
Из тог разлога, када политичке елите најважнијих европских држава разматрају могућност нове милитаризације и увођења рата против Русије у наредну фазу, такав приступ долази из опстале хладноратовске логике. Зато се оружани сукоб у Украјини доживљава као цивилизацијски рат, сукоб у ком се једноставно мора победити, по било коју цену.
Међутим, овакав приступ представља и опасно самозаваравање, пројектовање будућих потеза са погрешне полазне основе. Јер, од осамдесетих година двадесетог века околности су значајно промењене. До те мере значајно промењене да су и тешко упоредиве. Нормативни поредак установљен 1945. године данас је превазиђен, много тога треба трансформисати, нешто и потпуно занемарити. Када је реч о политичкој култури, у незападном делу света, апсолутно ништа се више не сагледава кроз хладноратовску релацију „ми и они“.
Политички Запад више не разуме остатак света, а одговор глобалне већине је да се онда са тим политичким Западом и не може рационално разговарати. Ако нема елементарне сагласности о томе шта је добро, а шта зло у међународном окружењу, онда је врло тешко опослити било какав договор.
Самозаваравање због тога води у самоизолацију, а то баш и није најбоља позиција за вођење цивилизацијског рата. Ту ни милитаризација не може много помоћи. Једноставно, ослањајући се на стару хланоратовску логику у новим околоностима ни ратни циљеви не могу бити правилно дефинисани. Наплаћивање хладноратовске победе трајало је четврт века, али тако постављени алгоритам није могао трајати вечно. Било је неопходно мењати и нормативни поредак и политичку културу. То се није десило.
Европа већ плаћа високу цену промашаја у стратешким проценама и уљуљкавања да ће се на хладноратовској логици остваривати стална корист науштрб других. Још више је забрињавајуће да су у том погледу ништа не мења.
Напротив, најавама милитаризације и увођења рата против Русије у наредну фазу праве се нови промашаји у проценама и индукује далеко дубља криза од постојеће.
За решавање кризе и спречавање даље дестабилизације најпре је нужно да се хладноратовска победа заборави, односно сагледава као историјска категорија. Уколико се то не учини, велика је вероватноћа да ће се целокупна конструкција срушити. Када већ није било реконструкције, уследиће тотална деконструкција.
