https://sputnikportal.rs/20260801/neonaciste-u-ukrajini-sve-cesce-zamenjuju-kriminalci-rusija-olivera-ikodinovic-1201891995.html

Неонацисте у Украјини све чешће замењују криминалци

Неонацисте у Украјини све чешће замењују криминалци

Sputnik Србија

Од идеолошких ратника са Запада до колумбијских бораца које, према тврдњама руског експерта Алексеја Анпилогова, прате интереси нарко-картела – украјински... 01.08.2026, Sputnik Србија

2026-08-01T18:30+0200

2026-08-01T18:30+0200

2026-08-01T18:30+0200

специјална операција у украјини

специјална војна операција у украјини – вести

русија

русија – политика

анализе и мишљења

свет

свет – политика

оружане снаге украјине

страни плаћеници

колумбија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/16/1201600414_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_25b385be6d4eff07f97f4ad2fd739d21.jpg

Западни плаћеници, међу којима су били десничари, неофашисти и неонацисти напуштају украјинско ратиште јер је рат постао много опаснији и мање исплатив, a њихово место све више заузимају борци из Латинске Америке, које покрећу економски мотиви и у чијем ангажовању интерес виде и моћне криминалне мреже.Анпилогов је тако прокоментарисао наводе према којима укупан број страних плаћеника у украјинским оружаним снагама тренутно износи око 16.500 људи, међу којима је највише Колумбијаца. Према речима извора из руских безбедносних структура, састав страног контингента се драстично променио, јер су западни плаћеници — Британци, Немци, Канађани и Американци — масовно напустили Украјину крајем прошле године. Процењује се да Колумбијци сада чине готово половину укупног страног контингента, са више од 7.000 припадника.Разлог за то су трошкови ангажовања Европљана и Американаца, јер су Латиноамериканци плаћени неколико пута мање и знатно их је лакше користити као потрошну робу. Истовремено, заробљени Колумбијци се готово једногласно жале да се услови који су им обећавани приликом регрутовања драстично разликују од стварности.Анпилогов, међутим, оцењује да западни плаћеници одлазе из Украјине јер су се променили услови - ризик од погибије је велики, новчане накнаде су мање, а рат се показао много опаснијим него што су очекивали.Управо због тога, према његовим речима, велики број страних плаћеника прикључивао се формацијама са израженим националистичким идеолошким профилом, попут 3. јуришне бригаде Андрија Билецког и јединицама које у прави план увек стављају неонацистичку идеологију украјинског национализма.Поред тога, додаје Анпилогов, до прошле године, исплате страним борцима у украјинским оружаним снагама биле су прилично „издашне“, што је представљало један од важних мотива за њихов долазак.Међутим, са смањењем средстава намењених директним новчаним исплатама, тај финансијски подстицај је ослабио. Иако је Украјини одобрен велики кредит од 90 милијарди евра, саговорник тврди да значајан део тог новца не иде директно за потребе војске, већ за европску војну индустрију.„Од тих 90 милијарди, око 60 милијарди ће током две године бити потрошено унутар Европске унијe, a преосталих 30 милијарди није довољно ни за потребе украјинске војске... Зато је тај финансијски мотив за западне плаћенике нагло нестао или је ослабио“, каже Анпилогов.Према његовим речима, кључни разлог одласка западних плаћеника из Украјине је и то што су многи схватили да украјинско ратиште није место за лаку зараду, већ сукоб у којем плаћеници гину.„Пошто плаћеник пре свега жели да заради новац, а не да погине — јер нико заправо не иде у рат са жељом да умре — западни плаћеници су почели да траже много мирнија места за живот и рад, на пример да обезбеђују неке гасоводе на Блиском истоку. То се показало лакшим него ратовати против индустријски веома снажног противника, какав су у овом случају руске оружане снаге. И управо је то главни разлог одлива западних плаћеника“, наводи Анпилогов.Нарко-картели су заинтересовани за употребу дроноваКада је реч о Колумбијцима, Анпилогов њихов долазак у Украјину повезује пре свега са економским и безбедносним приликама у самој Колумбији. Он указује да је реч о земљи са великим социјалним проблемима и дуготрајним унутрашњим сукобима, где већ деценијама постоје различите оружане групе које се сукобљавају са државним снагама.Додатни фактор представља повезаност појединих оружаних структура са нарко-картелима, који су заинтересовани за савремена искуства из украјинског рата, посебно у области нових начина ратовања и употребе технологија.Због тога, како тврди саговорник, део колумбијских бораца не одлази у Украјину самоиницијативно, већ их поједине криминалне структуре шаљу у „радну мисију“ ради стицања војног искуства.Дакле, комбинација више фактора — тешка економска ситуација, вишедеценијски унутрашњи сукоби, као и интереси криминалних структура — довела је до тога да управо Колумбија постане главни извор онога што назива „топовским месом“ у украјинском сукобу, истиче експерт.„Поред тога, Украјина врши регрутовање у Латинској Америци чак и преко званичних амбасада, што је у суштини забрањено. Али Украјина, разумљиво, не обраћа пажњу на таква ограничења. Украјинска страна користи чак и дипломатску службу како би ангажовала плаћенике из Латинске Америке“, додао је експерт.Постоји још једна класична шема регрутовања плаћеника – потенцијални кандидати се најпре контактирају путем друштвених мрежа, најчешће преко „Тиктока“, где им се нуде наводни послови у грађевинарству у Уједињеним Арапским Емиратима са зарадом од око 1.000 долара месечно. Након тога их контактира украјинска војна обавештајна служба и понуди им „привлачнију“ суму – 5.000 долара и наводно ангажовање без ризика по живот. Међутим, по доласку у Украјину схватају да су стварне исплате знатно ниже од обећаних – свега 500 долара и ту се суочавају са омаловажавањима, тешким условима и лошим односом Украјинаца према њима.Рођаци Колумбијаца који су, према њиховим тврдњама, преваром регрутовани у украјинске оружане снаге, раније су организовали протесте у Боготи тражећи од украјинских власти исплату одштете. Истовремено су од колумбијских институција затражили да реагују и спрече даље регрутовање држављана Колумбије за учешће у рату у Украјини.Одговарајући на питање ко су ти људи — да ли су то „Тикток-борци“ или искусни ратници, ветерани са других ратишта — Анпилогов наводи да је ситуација у Колумбији специфична.„У Колумбији су људи често - чак и они који нису директно повезани са оружаним групама – приморани да држе оружје у рукама и да знају да га користе. Њихова земља је деценијама бојно поље између герилских група и владиних снага. Тај тихи грађански рат ми готово никада не видимо на екранима, али он траје. Он се повремено смирује током неких званичних примирја која се склапају на високом нивоу, али се на терену опет све наставља. Зато су Колумбијци тражени - управо због тога што су непретенциозни, не траже много, а умеју да рукују оружјем“, наводи експерт.Поред тога, саговорник додаје и да се део колумбијских бораца шаље у Украјину и ради стицања конкретних војних искустава која би касније могла да буду примењена. Посебно издваја област употребе дронова, за коју, како тврди, постоји велико интересовање нарко-картела.„Нарко-картели су озбиљно заинтересовани управо за дронове, како за транспортне због кријумчарења и пребацивања забрањених супстанци преко јужноамеричких граница, тако и за њихову употребу у сукобима са снагама безбедности. Прошле године је, на пример, оборен хеликоптер колумбијског Ратног ваздухопловства управо дроном, у области где су деловали нарко-картели. То је сада већ стварност. Реч је о реалности рата у Латинској Америци“, оцењује експерт.Како би Русија могла да одреагујеАнпилогов такође оцењује да ангажовање страних плаћеника указује на проблем са недостатком људства у Оружаним снагама Украјине. Он истиче да је странац у војсци увек „изнуђено решење“, јер га је потребно уклопити у систем командовања и заједничког деловања на бојном пољу.Чак и када је реч о искусном борцу или стручњаку, ангажовање странаца обично долази у ситуацији када држава нема довољно сопствених војника или официра за одређене задатке, додао је он.„Треба имати у виду да украјинска војска има проблем са недостатком људства практично већ од краја 2023. године, када је пропала контраофанзива и када је постало јасно да нема резерве. Резерве су морале да се формирају практично у ходу, што је аутоматски скратило време за обуку људства. То је хронична болест Оружаних снага Украјине која не нестаје, већ се временом све више погоршава“, оцењује Анпилогов.На питање ко сноси одговорност ако страни плаћеници почине ратне злочине - да ли је то држава која их је ангажовала, држава њиховог порекла или је то искључиво индивидуална кривична одговорност – Анпилогов каже:„Ниједан ратни злочин не дешава сам по себи. Увек постоје или наређења која га омогућавају или наређења која га забрањују. Пре свега, статус плаћеника не потпада под међународне конвенције, укључујући Женевску конвенцију. У Украјини су они управо плаћеници, јер добијају веће накнаде од оних који се боре на страни Украјине као део редовних структура. То је најважнија ствар. Ако плаћеник добија исто као и национални војник — као што је, на пример, случај у руској армији, где је уговор за страног држављанина потпуно исти као и за руског војника — онда нема додатних исплата само због тога што је странац. Али у Украјини те додатне исплате постоје. Као последица тога, ти људи заиста имају статус плаћеника и на њих се не примењују све одредбе конвенција и наравно суди им се за злочине“.Према његовим речима, чињеница да страни плаћеник можда нема исти правни статус као припадник регуларне војске не значи да делује потпуно самостално.Када је реч о улози Колумбије, саговорник наводи да би, уколико се утврди да се са њене територије организује регрутовање страних бораца, то могло да отвори питање њене неутралности на основу Хашких конвенција из 1997. године. Према његовим речима, државе које нису директно укључене у сукоб треба да забрањују активности усмерене на организовано ангажовање плаћеника за стране ратове.„Према правилима тих конвенција, Колумбија обавезна је да сузбије било какве акције, у овом случају, украјинске стране усмерене на циљано регрутовање таквих плаћеника на њеној територији. Ниједна од ових акција украјинске амбасаде или других дипломатских мисија није смела да се изводи на територији Колумбије или других латиноамеричких земаља. То јест, дипломатске мисије не би требало да се користе за такве активности. Међутим, пошто се такве активности дешавају, Колумбија сноси одређени степен одговорности. Русија због тога може Колумбију прогласити за непријатељску земљу и то би био тек први корак“, истиче Анпилогов.Он додаје да би у том случају могле да уследе политичке и дипломатске последице, међу којима су и обимна ограничења и санкције.„Не мислим да ћемо објавити рат Колумбији због овога, али значајно погоршање односа са Русијом је сасвим могуће“, закључио је руски експерт.

https://sputnikportal.rs/20260729/kijev-objavio-rat-iranu---sledi-osveta-rusija-olivera-ikodinovic-1201813514.html

колумбија

2026

Вести

sr_RS

специјална војна операција у украјини – вести, русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, свет – политика, оружане снаге украјине, страни плаћеници, колумбија, запад, специјална војна операција у украјини – уживо