Црква пркоса: Православна светиња коју чува – српски ратник
Црква пркоса: Православна светиња коју чува – српски ратник
Sputnik Србија
На главном тргу престоног града српског деспота - Смедерева, сместила се црква пркоса - православна светиња изграђена од белог венчанског мермера крај које... 08.08.2026, Sputnik Србија
На главном тргу престоног града српског деспота - Смедерева, сместила се црква пркоса - православна светиња изграђена од белог венчанског мермера крај које, већ читав век, стражари српски војник.
Храм Светог великомученика Георгија у Смедереву саграђен у периоду од 1850-1854. године на Великој пијаци, на месту где се раније налазила старија богомоља посвећена истом свецу.
Изградња храма поверена је једном од најчувенијих црквених градитеља Балкана у 19. веку Андрији Дамјанову из Велеса који је светињу зидао по нешто измењеном плану архитекте Јана Неволе
Освећење храма извршио је београдски митрополит Петар Јовановић. Тада је црква добила на поклон и шест великих звона, која су нажалост скинута и однешена (највероватније претпољена) од стране Аустроугара
Веште руке неимара, изградиле су велелепну грађевину од белог мермера, која је представљала понос, не само Смедерева, већ и целог српског народа, дајући му наду у скоро ослобођење од османске власти
Сасвим је сигурно да се у оно време, трг на коме је изграђена " као на длану" могао видети са Смедеревске и да је турској посади у њој настањеној, црква изграђена од белог мермера "бола "очи. Својом грандиозношћу и лепотом, високи звоник православне светиње просто је пркосио Османлијама
Попут многих српских светиња, и храм посвећен великомученику Георгију је делио судбину народа. Престоница деспота Ђурђа нашла се почетком Великог рата на мети аустроугарске тешке артиљерије. Октобра 1915. године, три дана без прекида, бомбрадована је варош и Смедеревска тврђава
Због оштећења које је храм у ратним годинама претрпео, две деценије касније донета је одлука о његовој комплентној реконструкцији. Тада је црква добила садашњи монументални изглед.
Према наводима тадашње штампе (лист Време од 13. 12. 1936. године) за радове на обнови цркве "утрошено је преко милион и шест стотина хиљада динара", прецизирајући да је "живопис коштао 300.000 динара а мермерни олтар преко 500.000 динара"
Импозантност храма видљива је чим у њега закорачите. Свод цркве, попут руку неког џина, држи шест витких и елегантних, али снажних стубова обложених сиво зеленканстим вештачким мермером
Током обнове урађен је и иконостас, па је уместо старог дрвеног иконостаса страдог у ратном вихору, постављен нови, израђен у византијском стилу од белог венчанског мермера.
Црквени одбор смедеревске цркве донео је одлуку да израду живописа у унутрашњости цркве, (по објављеном конкурсу) уступи руском академском сликару Андреју Васиљевичу Биценку
Изнад улаза у припрати осликана је историјска композиција „Пренос моштију св. Луке у Смедерево ". Руски уметник је претставио моменат када су 1453. године мошти св. Луке стигле пред смедеревски град како би српској престоници обезбедиле божји благослов у одбрани од турских освајања
Према народном предању, деспот Ђурађ Бранковић је након пада Цариграда, од турског султана откупио мошти за 30.000 дуката. Мошти су се неко време налазиле у дворској капели у Смедеревској тврђави, да би, услед опасности од османских напада, биле пренешене у Рим.
Детаљ једне од композиција. Руски академски фрескописац Андреј Биценко је поред Храма Светог великомученика Георгија у Смедереву осликавао и многе друге цркве у Србији, попут црква Ружица и црква Вазнесења Господњег у Београду.
Јавности је мало познато да се код Смедерева 9 новембра 1914. године одиграла битка (Позната као Смедеревски бој 1914.) у којој су храбри српски ратници (већином трећепозивци) поразили бројчано надмоћније аустроугарске трупе, заробивши између 1800 и 2000 аустроугарских војника.
Упркос томе што је победа извојевана на Митровдан остала у сенци славних битака из 1914. године, српски војник и данас, попут будног чувара на главном градском тргу испред православне светиње стражари
И баш као што је, када је изграђена била светоник вере, наде и пркоса око кога се српски народ сабирао, тако и данас 172. године касније, велелепна светиња на градском тргу представља душу Смедерева
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
