https://sputnikportal.rs/20260808/pet-kilometara-koji-menjaju-svet-rusija-gradi-kapiju-ka-severnoj-koreji-olivera-ikodinovic-1202006655.html

Пет километара који мењају свет: Русија гради капију ка Северној Кореји

Пет километара који мењају свет: Русија гради капију ка Северној Кореји

Sputnik Србија

Изградња првог друмског моста између Русије и Северне Кореје за Москву представља више од инфраструктурног пројекта – економску капију ка Истоку и симбол... 08.08.2026, Sputnik Србија

2026-08-08T22:00+0200

2026-08-08T22:00+0200

2026-08-08T22:00+0200

русија

русија

русија – политика

русија – економија

анализе и мишљења

свет

северна кореја

мост

свет – политика

свет – економија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/05/1202034046_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_c179cb15ccc2f56548fd845bb5ebf7a8.jpg

Док званична Москва очекује да ће отварање новог коридора повећати узајамну трговину, оптимизовати логистику, ојачати културне везе и претворити погранична подручја у динамично развијајућа економска чворишта, западни медији преносе наводе украјинских аналитичара, који закључују да је „стварни разлог изградње моста продубљивање војне сарадње и пребацивање војног терета, оружја и севернокорејских војника за рат са Украјином“.Украјински експерти оцењују да би нови друмски коридор могао да отежа сателитско праћење транспорта између Русије и Северне Кореје, јер камиони, за разлику од возова, нису ограничени железничком инфраструктуром и могу да користе разгранату путну мрежу. Због тога сматрају да би друмска веза могла да омогући тајни превоз људства и терета и прикривање дела транспорта од западних обавештајних служби.Маслов напомиње да је пројекат изградње моста првобитно замишљен као економски, али не искључује могућност ширења војне сарадње Москве и Пјонгјанга у условима све већих притисака Запада, подсећајући истовремено да две земље имају Споразум о свеобухватном стратешком партнерству у широком спектру области, који између осталог предвиђа и пружање међусобне помоћи у случају агресије на једну од земаља. То значи ако се извши агресија на једног савезника, онда други има право да му помогне.На питање зашто Украјина и њени западни савезници са забринутошћу прате пројекат изградње моста, иако се он гради хиљадама километара далеко од украјинског фронта, Маслов одговара да то произлази из страха од продубљивања сарадње Москве и Пјонгјанга, пре свега у војно-техничкој сфери.То, међутим, показује и двоструке стандарде Кијева и Запада – док више од 50 савезничких земаља различитим каналима снабдева Украјину оружјем, истовремено се оспорава право Русије да развија војну сарадњу са својим партнерима.Маслов поручује да Русија има право да самостално бира партнере и развија односе са земљама које сматра важним за своје економске, политичке и безбедносне интересе.„То је разумљиво, јер кијевски режим, у целини гледано, у потпуности зависи од спољне помоћи. Не ради се само о војној, већ и о хуманитарној и другим облицима подршке. Русија се, с друге стране, налази у положају који није зависан од других држава. На Западу и даље постоји концепт према којем је украјински сукоб у суштини прокси рат НАТО-а против Русије, па ако Русија прошири војну сарадњу и војне испоруке са Северном Корејом то би могло значајно да промени однос снага. Није реч – претпоставимо - само о испоруци севернокорејског наоружања Русији, већ и о могућности да руске технологије, на пример технологије противваздухопловне одбране, буду пренете Северној Кореји. То би значајно ојачало овај блок. Можда управо сада европске земље схвате да својом политиком доприносе приближавању светског рата“, истиче Маслов.Од почетка рата у Украјини, Русија и Северна Кореја – две земље које су на удару снажних западних санкција - значајно су ојачале војно-политичку сарадњу. Њихов савез потврђен је и на бојишту – севернокорејски војници учествовали су и у одбијању украјинске инвазије и ослобађању руске Курске области, где су показали висок ниво обучености и борбене способности.Мали мост - велике могућностиГраница Русије и Северне Кореје дуга је свега 17 километара и представља најкраћу копнену границу Русије. Две земље раздваја река Туман, преко које је до сада постојао само један стални транспортни прелаз – железнички мост „Дружбa“, изграђен 1959. године. Осим практичног значаја, овај мост има и посебан симболички значај, јер га севернокорејски лидер Ким Џонг Ун користи приликом посета Русији, где стиже својим оклопним возом.Нови друмски мост преко реке Туман, који се гради око 400 метара низводно од постојећег моста „Дружба“, повезаће руски Хасан у Приморском крају са севернокорејским Туманганом и отвориће ново поглавље у развоју саобраћајних и економских веза две земље.Са мање од 500 становника, погранично место Хасан на Далеком истоку, добило је стратешки значај јер је једино руско насеље на краткој граници са Северном Корејом.Укупна дужина мостовског прелаза биће готово пет километара, док ће сам мост бити дуг око један километар.Ширина моста биће седам метара, са две саобраћајне траке. Са руске стране гради се и нови гранични прелаз „Хасан“, који би, према плану, требало да омогући пролаз за око 300 возила и 2.850 људи дневно.Споразум о реализацији новог пројекта потписан је 2024. године током Путинове посете Северној Кореји, иако се идеја о изградњи моста појавила много раније.Изградња моста и неопходне инфраструктуре коштаће, према проценама, око 100 милиона долара, а према наводима западних медија на сателитским снимцима се види да се подижу и велики складишни и царински објекти, паркинзи за теретна возила и хелидром.„Пре свега, пројекат је разматран још одавно, али изгледа да су тек сада страни медији сазнали да ће бити реализован. У почетку се није говорило о превозу војне опреме, већ пре свега о ширењу трговине и снабдевања. Данашње стање Северне Кореје тешко се може назвати нормалним, јер је земља која се понаша сасвим коректно и достојанствено изолована од остатка света. У том контексту, Русија и Кина су два велика партнера која сарађују са Северном Корејом“, каже експерт.Маслов указује да Северна Кореја већ има развијене саобраћајне везе са Кином, док слична инфраструктура са Русијом до сада није постојала. Због тога овај пројекат, пре свега, види као корак ка проширењу трговине и економске сарадње две земље.„Скренуо бих пажњу на чињеницу да на североистоку Кине постоји читав низ путева који повезују Северну Кореју са Кином, али сличне мостове и прелазе са Русијом Северна Кореја нема. Зато ће се, пре свега, радити на јачању и проширивању трговине. Колико схватам, Русија, формално не излазећи из режима санкција, проширује своје трговинске односе са Северном Корејом. Реч је, између осталог, о угљу који је стандардни извозни производ Северне Кореје. Са руске стране то су прехрамбени производи, технологије чији извоз није забрањен и слично. Постоји велики број области у којима две земље могу да тргују“, наводи Маслов.Маслов оцењује да би нова саобраћајна веза могла да допринесе не само развоју трговине и логистике, већ и туризму. Он подсећа да је Северна Кореја већ дуго популарна дестинација међу кинеским туристима, a могла би постати и атрактивна дестинација за Русе.„Тамо су развијене туристичке руте, а изграђено је и неколико туристичких зона које не могу рећи да су луксузне, али су веома комфорне. Током посета високих руских званичника Северној Кореји, корејски званичници су представљали те зоне, које су веома лепо уређене и налазе се на обали мора. Имајући у виду да Европа све више ограничава могућности руских држављана за добијање виза, логично је што се туристички ток већ преусмерио ка Кини, а убудуће и ка Северној Кореји. Самим тим, европске земље ће губити приходе“, истиче експерт.Могућ тројни савез са КиномМаслов сматра да би нова веза могла да реши и део логистичких изазова и олакша снабдевање опремом у обе земље. То би у будућности могло да отвори простор за оснивање заједничких предузећа у Русији и Северној Кореји, посебно у области производње различите индустријске опреме – од аутомобила до машина и разних алата.Он напомиње да идеја о економском повезивању руског Хасана и севернокорејског Тумангана није нова – о овом пројекту се говори још од деведесетих година прошлог века. Према његовим речима, данашња сарадња Русије и Северне Кореје део је ширег процеса окретања Москве ка Азији и јачања веза са партнерима на Истоку.„Тада је главно питање било да ли је економски оправдан. Данас се показало да економска оправданост постоји. Што би се рекло - срећа у несрећи. Не искључујем ни могућност да се овом пројекту касније придружи и Кина. Тада бисмо могли да створимо један од најмоћнијих, највећих економских и технолошких кластера на Далеком истоку. Али, ово су управо последице руске оријентације ка азијским земљама“, оцењује експерт.Говорећи о сигналу који Москва овим пројектом шаље, Маслов оцењује да Русија показује да има партнере ван Европе и да није у позицији пасивног ишчекивања, већ да активно гради нови политички и економски простор.Маслов оцењује да чињеница да Русија и Северна Кореја, упркос строгим међународним санкцијама, настављају да развијају сарадњу показује да политика изолације није успела. Према његовим речима, Москва истовремено наставља да гради односе са новим партнерима и проширује сарадњу ван западног блока.„Када говорe о изолацији Русије, треба имати у виду да је реч о изолацији од стране ограничене групе држава. Томе у прилог иде чињеница да је Русија недавно организовала форум са земљама АСЕАН-а у Казању, да се припрема форум Русија–Африка, као и да се повећава учешће великих страних компанија на Источном економском форуму у Владивостоку који се одржава у септембру, а уз то се проширује сарадња са Северном Корејом и реализују нови пројекти са Кином, све то показује да Русија једноставно бира другачији правац развоја“, закључио је експерт.

https://sputnikportal.rs/20240619/moze-li-severnokorejska-vojska-da-brani-donbas-od-nato-olivera-ikodinovic-1173866715.html

северна кореја

украјина

2026

Вести

sr_RS

русија, русија – политика, русија – економија, анализе и мишљења, свет, северна кореја, мост, свет – политика, свет – економија, украјина, запад, санкције, војни савез, оружје, војска и наоружање