https://sputnikportal.rs/20260808/sta-se-dogodilo-2015-godine-svet-je-krenuo-unazad-1202134701.html
Шта се догодило 2015. године? Свет је кренуо уназад
Шта се догодило 2015. године? Свет је кренуо уназад
Sputnik Србија
Агенда УН за одрживи развој до 2030. године, коју је Генерална скупштина УН усвојила 2015. године, обухвата 17 глобалних циљева, познатих као Циљеви одрживог... 08.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-08T20:00+0200
2026-08-08T20:00+0200
2026-08-08T20:00+0200
свет
свет – политика
сзо
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/08/1202135239_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_ebad6de3d9473a9c1b1d6d43f2213c7c.jpg
Један од 17 циљева је „универзална здравствена заштита“ — идеја да сви људи могу да добију медицинске услуге које су им потребне, а да притом не буду изложени финансијским тешкоћама које би их довеле у егзистенцијално тежак положај.Колико се напредује у том правцу може се проценити на основу података представљених у публикацији Светске здравствене организације „Праћење универзалне здравствене заштите: глобални извештај о праћењу за 2025. годину“, пише РТ.СЗО користи два сложена показатеља, од којих је сваки састављен од великог броја мањих индикатора.Први је Индекс обухвата здравственим услугама (SCI). Он обједињује податке из четири области здравствене заштите: здравља мајки и деце, заразних болести, незаразних болести и обима и доступности медицинских услуга.Други је Индекс финансијског оптерећења (FHI), који показује удео становништва чији директни трошкови здравствене заштите из кућног буџета — без трошкова покривених осигурањем или државним финансирањем — премашују 40% укупног буџета домаћинства.Шта се променило после 2015. године?Извештај СЗО открива занимљив парадокс такозваног „одрживог развоја“.Ако је у периоду 2000–2015. на глобалном нивоу забележен напредак у оба показатеља, онда у „ери SDG-а“, како извештај назива период после 2015. године, долази до стагнације, а на неким местима чак и до погоршања.Од 2015. до 2023. године напредак у оба показатеља забележен је у мање од четири од десет земаља — свега 38 одсто.У огромној већини земаља или нема повећања доступности медицинских услуга, или нема смањења њихове цене, која је за велики број људи неприуштива. А у осам одсто земаља оба показатеља показују негативан тренд.При томе треба имати у виду да је пад Индекса финансијског оптерећења приказан у новом извештају добијен и изменом методологије која се користи за његово израчунавање.Насупрот томе, претходни глобални извештај о праћењу универзалне здравствене заштите из 2023. године бележио је сталан раст учесталости катастрофалних издатака за здравствену заштиту код пацијената који нису били покривени осигурањем. Тада се под „катастрофалним“ издацима подразумевало трошење више од 25 одсто буџета домаћинства.4,6 милијарди људи без основних здравствених услугаСЗО наводи да је 2023. године широм света 4,6 милијарди људи, односно чак 57 одсто човечанства, било без приступа основним здравственим услугама. Истовремено, 2,1 милијарда људи доживела је финансијске тешкоће због трошкова здравствене заштите.Кроз ревидиране показатеље и прилично неодређене формулације, СЗО настоји да прикаже напредак ка универзално доступној здравственој заштити.Треба имати у виду да и националне статистичке службе, чије податке СЗО прикупља, настоје да реше исти проблем. Ипак, упркос позитивним бојама којима су графикони представљени, негативни трендови су прилично јасно видљиви.У Азији је раст обима медицинских услуга углавном само номиналан, док је у Европи и Америци, где је већ био достигнут највећи обим медицинских услуга, током последњих десет година забележен пад.Када је реч о финансијском оптерећењу пацијената, статистичке измене су биле довољне да се негативан тренд претвори у одсуство позитивног кретања — односно у оно што аутори извештаја називају „стабилношћу“.Управо таква „стабилност“ забележена је у Европи, Америци и источном Медитерану.У југоисточној Азији, која настоји да постане ново језгро светског система глобалног капитализма, нема чак ни такве „стабилности“. Тамо се, чак и након свих прерачунавања, јасно види повећање финансијског оптерећења пацијената приликом плаћања медицинских услуга.Да ли је циљ за 2030. годину уопште достижан?Као резултат свега тога, иако аутори извештаја то не кажу директно, „универзална здравствена заштита“ до 2030. године делује потпуно нереално.Много реалнији сценарио је, напротив, смањивање доступности медицинских услуга. Постоји, међутим, још једна важна ствар.Раније су анализирани и други извештаји УН и њихових организација — попут *Извештаја УН о стању светских градова 2026*, посвећеног глобалној кризи приступачности становања, као и „UNESCO-овог Глобалног извештаја о праћењу образовања 2026“, посвећеног кретањима у образовању деце.И у тим областима појављује се слична слика: прелазак глобалног тренда са позитивног на негативан отприлике 2015. године. Дакле, управо у време када је Генерална скупштина УН усвојила обновљену Агенду одрживог развоја.И зато се намеће питање: Шта се тачно догодило човечанству и његовом „одрживом развоју“ после 2015. године? То је питање на које тек треба да одговоримо.У међувремену, вреди размислити о томе од чега се заправо састоји друштвено благостање и који су услови неопходни да би се оно постигло.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – политика, сзо
Шта се догодило 2015. године? Свет је кренуо уназад
Агенда УН за одрживи развој до 2030. године, коју је Генерална скупштина УН усвојила 2015. године, обухвата 17 глобалних циљева, познатих као Циљеви одрживог развоја (SDG). Шта заправо пише у извештају Светске здравствене организације — ако га пажљиво прочитате?
Један од 17 циљева је „универзална здравствена заштита“ — идеја да сви људи могу да добију медицинске услуге које су им потребне, а да притом не буду изложени финансијским тешкоћама које би их довеле у егзистенцијално тежак положај.
Колико се напредује у том правцу може се проценити на основу података представљених у публикацији Светске здравствене организације „Праћење универзалне здравствене заштите: глобални извештај о праћењу за 2025. годину“,
пише РТ.
СЗО користи два сложена показатеља, од којих је сваки састављен од великог броја мањих индикатора.
Први је Индекс обухвата здравственим услугама (SCI). Он обједињује податке из четири области здравствене заштите: здравља мајки и деце, заразних болести, незаразних болести и обима и доступности медицинских услуга.
Други је Индекс финансијског оптерећења (FHI), који показује удео становништва чији директни трошкови здравствене заштите из кућног буџета — без трошкова покривених осигурањем или државним финансирањем — премашују 40% укупног буџета домаћинства.
Шта се променило после 2015. године?
Извештај СЗО открива занимљив парадокс такозваног „одрживог развоја“.
Ако је у периоду 2000–2015. на глобалном нивоу забележен напредак у оба показатеља, онда у „ери SDG-а“, како извештај назива период после 2015. године, долази до стагнације, а на неким местима чак и до погоршања.
Од 2015. до 2023. године напредак у оба показатеља забележен је у мање од четири од десет земаља — свега 38 одсто.
У огромној већини земаља или нема повећања доступности медицинских услуга, или нема смањења њихове цене, која је за велики број људи неприуштива. А у осам одсто земаља оба показатеља показују негативан тренд.
При томе треба имати у виду да је пад Индекса финансијског оптерећења приказан у новом извештају добијен и изменом методологије која се користи за његово израчунавање.
Насупрот томе, претходни глобални извештај о праћењу универзалне здравствене заштите из 2023. године бележио је сталан раст учесталости катастрофалних издатака за здравствену заштиту код пацијената који нису били покривени осигурањем. Тада се под „катастрофалним“ издацима подразумевало трошење више од 25 одсто буџета домаћинства.
4,6 милијарди људи без основних здравствених услуга
СЗО наводи да је 2023. године широм света 4,6 милијарди људи, односно чак 57 одсто човечанства, било без приступа основним здравственим услугама. Истовремено, 2,1 милијарда људи доживела је финансијске тешкоће због трошкова здравствене заштите.
Кроз ревидиране показатеље и прилично неодређене формулације, СЗО настоји да прикаже напредак ка универзално доступној здравственој заштити.
Треба имати у виду да и националне статистичке службе, чије податке СЗО прикупља, настоје да реше исти проблем. Ипак, упркос позитивним бојама којима су графикони представљени, негативни трендови су прилично јасно видљиви.
У Азији је раст обима медицинских услуга углавном само номиналан, док је у Европи и Америци, где је већ био достигнут највећи обим медицинских услуга, током последњих десет година забележен пад.
Када је реч о финансијском оптерећењу пацијената, статистичке измене су биле довољне да се негативан тренд претвори у одсуство позитивног кретања — односно у оно што аутори извештаја називају „стабилношћу“.
Управо таква „стабилност“ забележена је у Европи, Америци и источном Медитерану.
У југоисточној Азији, која настоји да постане ново језгро светског система глобалног капитализма, нема чак ни такве „стабилности“. Тамо се, чак и након свих прерачунавања, јасно види повећање финансијског оптерећења пацијената приликом плаћања медицинских услуга.
Да ли је циљ за 2030. годину уопште достижан?
Као резултат свега тога, иако аутори извештаја то не кажу директно, „универзална здравствена заштита“ до 2030. године делује потпуно нереално.
Много реалнији сценарио је, напротив, смањивање доступности медицинских услуга. Постоји, међутим, још једна важна ствар.
Раније су анализирани и други извештаји УН и њихових организација — попут *Извештаја УН о стању светских градова 2026*, посвећеног глобалној кризи приступачности становања, као и „UNESCO-овог Глобалног извештаја о праћењу образовања 2026“, посвећеног кретањима у образовању деце.
И у тим областима појављује се слична слика: прелазак глобалног тренда са позитивног на негативан отприлике 2015. године. Дакле, управо у време када је Генерална скупштина УН усвојила обновљену Агенду одрживог развоја.
И зато се намеће питање: Шта се тачно догодило човечанству и његовом „одрживом развоју“ после 2015. године? То је питање на које тек треба да одговоримо.
У међувремену, вреди размислити о томе од чега се заправо састоји друштвено благостање и који су услови неопходни да би се оно постигло.
