https://sputnikportal.rs/20260808/u-niskom-dunavu-dobro-plivamo-ali-kako-dalje-video-1202101928.html
У ниском Дунаву добро пливамо, али како даље /видео/
У ниском Дунаву добро пливамо, али како даље /видео/
Sputnik Србија
Упркос томе што је водостај Дунава на појединим местима кроз Србију ових дана рекордно низак, енергетска ситуација није тако страшна да би изискивала неке... 08.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-08T09:45+0200
2026-08-08T09:45+0200
2026-08-08T09:45+0200
економија
србија – економија
економија
дунав
енергија спутњика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/06/1202062138_0:290:2730:1826_1920x0_80_0_0_8fdecca0dddfa490402e1f00e42be51d.jpg
На то у емисији Енергија Спутњика упозорава економиста Топлица Спасојевић, који напомиње да смо у овом веку за непуних 26 година имали 11-12 суша. Ова суша није најгора, али јесте тешка због овако ниског нивоа Дунава због чега је на историјском минимуму и производња струје на Ђердапу. Како је предочила министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, хидроцентрала (ХЕ) Ђердап 1 пала је на 20 одсто, а Ђердап 2 на 30 одсто.Рекордно ниско, али струје имаОн, међутим, каже да Дунав изгледа као да се може прегазити на потезу од Бездана до Земуна. Дунав је у Бездану, првој мерној станици на његовом уласку из Мађарске у Србију у четвртак био у минусу 160 сантиметара. То је за који сантиметар боља ситуација него претходних дана, а у Републичком хидрометеоролошком заводу Србије кажу да наредних неколико дана очекују да настави да расте.Спас стиже са падавинама које се очекују у целој Аустрији, пошто су претходно кренуле у појединим деловима Немачке.Оно што је, међутим, било битно протеклих дана, на шта указује и Спасојевић, је да је Дунав од Земуна па до Ђердапа све време био у плусу какав је углавном уобичајен. Тек је опет пао у минус код Прахова, који километар из Ћердапа 2, готово на граници са Румунијом.„Ми од Београда до Ђердапа у принципу нисмо изгубили велику количину воде, зато што штедимо ту воду за неке горе ситуације. Увозимо 10-15 одсто струје, што није тако страшно. Одрживо је. Према информацијама из ЕПС-а, депоније угља су нам пуне од 80 до 100 одсто, што гарантује производњу струје“, објашњава Спасојевић.Термоелектрана (ТЕ) Костолац, са оваквим нивоом Дунава од Београда до Ђердапа, може да функционише без проблема. Ако би се повећала производња у Ђердапу, пао би ниво Дунава, онда би смо, сматра саговорник Спутњика, вероватно морали да искључимо Костолац који за хлађење користи дунавску воду. Он напомиње да је и за рад термоелектрана неопходна вода за њихово хлађење, као што је то случај и са реакторима нуклеарки због чега сада велики проблем имају у Мађарској и Румунији.Сава, потребна за хлађење ТЕ „Никола Тесла“, је, како каже, сасвим пристојна.Са кризама лакше излазимо на крај„Зато мислим да руководство Електропривреде Србије (ЕПС) и министарство енергетике држе ствари под контролом и да упркос ниском водостају, можемо да се одржимо“, оценио је саговорник Енергије Спутњика.Надлежни у Србији сматрају да је код нас ситуација и даље стабилна и да ванредне мере, какве су уведене у Мађарској, нису неопходне, али јесте рационално понашање становништва на које је апеловано да пажљиво троши и струју и воду.Управо због ниског водостаја Дунава Мађарска је била принуђена да угаси седам од осам реактора нуклеарке Пакш, јер нема довољно воде за њихово хлађење. И у Румунији још ради један од два реактора нуклеарке Чернавода, а да би скренули више воде ка њој потребне за хлађење прибегли су минирању стена на обали како би проширили ток. Будимпешта је већ увела ванредне мере како би била избегнута несташице струје и воде.Са кризним ситуацијама, по оцени Спасојевића, пословично лакше илазимо на крај, док се у мирним периодима сувише опустимо, а потребна нам је дугорочна стратегија одрживог енергетског развоја.Други страдају вишеОн сматра да ће се суша горе одразити на пољопривредну производњу, транспорт и туризам него на енергетику.Са пшеницом смо добро прошли, али са кукурузом, сојом, сунцокретом, па и повртарским културама сигурно неће бити тако. Реално је, како каже, очекивати неких 300 до 500 милиона евра губитка, нешто слично као што је било и прошле године која је такође била сушна.Проблем је, наставља он, и речни транспорт јер је знатно ужи плићи пловни део Дунава, па барже могу да понесу тек око 20 одсто терета који су раније првозиле. То је посебно важно и за снабдевање НИС-ове рафинерије, али и за угаљ за термоелектране, јер део оног квалитетније увозимо и углавном нам стиже баржама.Људи вероватно не знају колико је то значајно. У Немачкој су забринути због ниског водостаја Рајне, јер се сировине потребне њиховој индустрији углавном транспортују каналом Рајна-Мајна, па и Дунавом. Спасојевић напомиње да је због ниског водостаја пре неколико година у тој земљи потпуно стао речни транспорт, што је за њих била катастрофа јер су све морали да преусмеравају на скупљу железницу и друмски превоз.Низак водостај Дунава одразиће се и на туризам, сматра овај економиста. До пре две године смо имали око 700 туристичких бродова који иду из Беча преко Будимпеште до Београда. Сад их нема уопште због немогућности пловидбе.Приоритети јасниНа питање где је решење за будућност када је у питању енергетика, јер на њој практично почива сва економија, Спасојевић сматра да наш приоритет треба да буде да максимално искористимо хидропотенцијал који имамо и да што пре кренемо у изградњу две реверзибилне хидроелектране (РХЕ), Бистрица 2 и Ђердап 3.Не само зато што бисмо њих пре изградили него нуклеарку о којој се, такође, прича, него бисмо тако из нашег хидропотенцијала, из обновљивих извора, добили стабилно и сигурно снабдевање струјом.„На тај начин би Србија са ове две реверзибилне електране добила могућност да балансира своју струју, а чак можда и за регион. Када вам падну извори енергије, ви можете да укључите реверзибилну електрану која има воду у језеру. Вода крене одмах, и онда одмах почне производња.И можете у неколико минута да замените солар или ветар који је пао. То отвара онда могућности за даљу изградњу солара и ветропаркова, за шта постоје потенцијали у нашој земљи“, објашњава Спасојевић.Он напомиње да Србија данас из свих извора производи око девет гигават-часова електричне енергије. Уз две нове РХЕ које би могле да дају око три гигават-часа, у припреми је, како кажу у ЕПС-у, још око 10 мегавата из солара. Са свим тим ми бисмо могли не само да обезбедимо своје потребе за струјом, него би то било довољно да балансирамо целу југоисточну Европу, па и више од тога, сматра овај економиста.По оцени Спаојевића, РХЕ Бистрицу 2, о којој се већ дуго прича и постојали су планови, требало је већ да имамо. Недавно су почели ти припремни радови, па се нада да ће њена изградња ускоро и почети. По мишљењу енергетичара на мрежи не би могла да буде пре 2032. године.Он напомиње да је озбиљно почело да се прича и о РХЕ Ђердап 3, за коју је проблем, била сагласност румунске стране, пошто би то требало да буде заједнички посао. Очекује, ипак, да ће и ту бити нађено решење, јер су, како каже, у Румунији мање-више амерички клијенти. Ако инвеститори и извођачи буду америчке фирме онда нећемо имати тај проблем, а приликом недавно званично отвореног стратешког дијалога Србије и САД, помиње се и то, подсећа Спасојевић.Кошта нас ако није зеленоОн указује на јој један разлог зашто би што пре требало да се усмеримо на изградњу ове две РХЕ.„Моје мишљење је да би то требало да буде приоритет, пошто са нуклеарним електранама још постоји дилема да ли су оне зелене или нису, да ли су обновљиви извор, или нису. Са реверзибилним немамо ту дилему, а оне би подржале и солар и ветар. Значи, ми бисмо имали пуно зелене енергије, под условом да решимо и емисију карбон таксе, да дефинишемо регулационо тело које ће да издаје ту папирологију која је важна да се представимо као произвођачи зелене енергије“, истиче саговорник Спутњика.Он напомиње да ми производимо око 30 одсто зелене енергије, али она није призната од стране Европске уније и све нам се рачуна као црна, прљава енергија зато што нисмо верификовали регулационо тело које ће да даје такву сагласност.То је постао посебан проблем од како је 1. јануара ове године дефинисано пет индустрија које морају да плаћају таксу од 70 до 100 евра по мегават-часу утрошене енергије, ако није зелена. Ове године се евидентира, а од следеће године наплаћује.Све је, како каже, повезано. Та енергетска структура је тако и постављена у Европској унији да вас тера ка обновљивим изворима енергије, што даље од фосилних горива.У којој мери ће, међутим, то бити и изводљиво, питање је, каже Спасојевић, коме се, каже, чини да ће они да преиспитују ту своју политику у склопу ситуације у Украјини, недостатку енергетских ресурса из Русије и ових нових догађања и затварања Ормуског мореуза и недостатка 20 одсто гаса и нафте који су долазили одатле.Складишта у ЕУ никада нису била празнија пред зиму, сада су, напомиње он, на око 50 одсто и питање је одакле ће да их напуне, а ранијих година су резервоари били на 80-90 провцената.Два стубаСпасојевић нема дилему шта даље:„Ја мислим да Србија треба да настави инвестирање, као што је урадила у путну привреду. Тако следећи велики замајац треба да буде инвестирање у енергетску инфраструктуру, и то што приватно, што ЕПС, што држава. Можда дати акценат на ЕПС, јер у овом моменту је мало задужен и може да се задужи и да направи све те објекте који ће се по садашњој цени струје отплатити за пет до 10 година. То је фантастично и све вам остане. И имате енергетску безбедност, која је данас посебна прича“.Друго у шта треба инвестирати су заливни системи, јер, како упозорава, заливамо тек око седам одсто обрадивих површина. Ту треба консултовати науку како то урадити на најбољи начин када имамо све чешће сушне године, са мало падавина. Енергетика и пољопривреда, струја и храна су два стуба одрживости једне нације, истакао је Спасојевић у емисији Енергија Спутњика.
дунав
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
србија – економија, економија, дунав, енергија спутњика, анализе и мишљења
србија – економија, економија, дунав, енергија спутњика, анализе и мишљења
На то у емисији Енергија Спутњика упозорава економиста Топлица Спасојевић, који напомиње да смо у овом веку за непуних 26 година имали 11-12 суша. Ова суша није најгора, али јесте тешка због овако ниског нивоа Дунава због чега је на историјском минимуму и производња струје на Ђердапу. Како је предочила министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, хидроцентрала (ХЕ) Ђердап 1 пала је на 20 одсто, а Ђердап 2 на 30 одсто.
Рекордно ниско, али струје има
Он, међутим, каже да Дунав изгледа као да се може прегазити на потезу од Бездана до Земуна. Дунав је у Бездану, првој мерној станици на његовом уласку из Мађарске у Србију у четвртак био у минусу 160 сантиметара. То је за који сантиметар боља ситуација него претходних дана, а у Републичком хидрометеоролошком заводу Србије кажу да наредних неколико дана очекују да настави да расте.
Спас стиже са падавинама које се очекују у целој Аустрији, пошто су претходно кренуле у појединим деловима Немачке.
Оно што је, међутим, било битно протеклих дана, на шта указује и Спасојевић, је да је Дунав од Земуна па до Ђердапа све време био у плусу какав је углавном уобичајен. Тек је опет пао у минус код Прахова, који километар из Ћердапа 2, готово на граници са Румунијом.
„Ми од Београда до Ђердапа у принципу нисмо изгубили велику количину воде, зато што штедимо ту воду за неке горе ситуације. Увозимо 10-15 одсто струје, што није тако страшно. Одрживо је. Према информацијама из ЕПС-а, депоније угља су нам пуне од 80 до 100 одсто, што гарантује производњу струје“, објашњава Спасојевић.
Термоелектрана (ТЕ) Костолац, са оваквим нивоом Дунава од Београда до Ђердапа, може да функционише без проблема. Ако би се повећала производња у Ђердапу, пао би ниво Дунава, онда би смо, сматра саговорник Спутњика, вероватно морали да искључимо Костолац који за хлађење користи дунавску воду. Он напомиње да је и за рад термоелектрана неопходна вода за њихово хлађење, као што је то случај и са реакторима нуклеарки због чега сада велики проблем имају у Мађарској и Румунији.
Сава, потребна за хлађење ТЕ „Никола Тесла“, је, како каже, сасвим пристојна.
Са кризама лакше излазимо на крај
„Зато мислим да руководство Електропривреде Србије (ЕПС) и министарство енергетике држе ствари под контролом и да упркос ниском водостају, можемо да се одржимо“, оценио је саговорник Енергије Спутњика.
Надлежни у Србији сматрају да је код нас ситуација и даље стабилна и да ванредне мере, какве су уведене у Мађарској, нису неопходне, али јесте рационално понашање становништва на које је апеловано да пажљиво троши и струју и воду.
Управо због ниског водостаја Дунава Мађарска је била принуђена да угаси седам од осам реактора нуклеарке Пакш, јер нема довољно воде за њихово хлађење. И у Румунији још ради један од два реактора нуклеарке Чернавода, а да би скренули више воде ка њој потребне за хлађење прибегли су минирању стена на обали како би проширили ток. Будимпешта је већ увела ванредне мере како би била избегнута несташице струје и воде.
Са кризним ситуацијама, по оцени Спасојевића, пословично лакше илазимо на крај, док се у мирним периодима сувише опустимо, а потребна нам је дугорочна стратегија одрживог енергетског развоја.
Он сматра да ће се суша горе одразити на пољопривредну производњу, транспорт и туризам него на енергетику.
Са пшеницом смо добро прошли, али са кукурузом, сојом, сунцокретом, па и повртарским културама сигурно неће бити тако. Реално је, како каже, очекивати неких 300 до 500 милиона евра губитка, нешто слично као што је било и прошле године која је такође била сушна.
Проблем је, наставља он, и речни транспорт јер је знатно ужи плићи пловни део Дунава, па барже могу да понесу тек око 20 одсто терета који су раније првозиле. То је посебно важно и за снабдевање НИС-ове рафинерије, али и за угаљ за термоелектране, јер део оног квалитетније увозимо и углавном нам стиже баржама.
Људи вероватно не знају колико је то значајно. У Немачкој су забринути због ниског водостаја Рајне, јер се сировине потребне њиховој индустрији углавном транспортују каналом Рајна-Мајна, па и Дунавом. Спасојевић напомиње да је због ниског водостаја пре неколико година у тој земљи потпуно стао речни транспорт, што је за њих била катастрофа јер су све морали да преусмеравају на скупљу железницу и друмски превоз.
Низак водостај Дунава одразиће се и на туризам, сматра овај економиста. До пре две године смо имали око 700 туристичких бродова који иду из Беча преко Будимпеште до Београда. Сад их нема уопште због немогућности пловидбе.
На питање где је решење за будућност када је у питању енергетика, јер на њој практично почива сва економија, Спасојевић сматра да наш приоритет треба да буде да максимално искористимо хидропотенцијал који имамо и да што пре кренемо у изградњу две реверзибилне хидроелектране (РХЕ), Бистрица 2 и Ђердап 3.
Не само зато што бисмо њих пре изградили него нуклеарку о којој се, такође, прича, него бисмо тако из нашег хидропотенцијала, из обновљивих извора, добили стабилно и сигурно снабдевање струјом.
„На тај начин би Србија са ове две реверзибилне електране добила могућност да балансира своју струју, а чак можда и за регион. Када вам падну извори енергије, ви можете да укључите реверзибилну електрану која има воду у језеру. Вода крене одмах, и онда одмах почне производња.И можете у неколико минута да замените солар или ветар који је пао. То отвара онда могућности за даљу изградњу солара и ветропаркова, за шта постоје потенцијали у нашој земљи“, објашњава Спасојевић.
Он напомиње да Србија данас из свих извора производи око девет гигават-часова електричне енергије. Уз две нове РХЕ које би могле да дају око три гигават-часа, у припреми је, како кажу у ЕПС-у, још око 10 мегавата из солара. Са свим тим ми бисмо могли не само да обезбедимо своје потребе за струјом, него би то било довољно да балансирамо целу југоисточну Европу, па и више од тога, сматра овај економиста.
По оцени Спаојевића, РХЕ Бистрицу 2, о којој се већ дуго прича и постојали су планови, требало је већ да имамо. Недавно су почели ти припремни радови, па се нада да ће њена изградња ускоро и почети. По мишљењу енергетичара на мрежи не би могла да буде пре 2032. године.
Он напомиње да је озбиљно почело да се прича и о РХЕ Ђердап 3, за коју је проблем, била сагласност румунске стране, пошто би то требало да буде заједнички посао. Очекује, ипак, да ће и ту бити нађено решење, јер су, како каже, у Румунији мање-више амерички клијенти. Ако инвеститори и извођачи буду америчке фирме онда нећемо имати тај проблем, а приликом недавно званично отвореног стратешког дијалога Србије и САД, помиње се и то, подсећа Спасојевић.
Кошта нас ако није зелено
Он указује на јој један разлог зашто би што пре требало да се усмеримо на изградњу ове две РХЕ.
„Моје мишљење је да би то требало да буде приоритет, пошто са нуклеарним електранама још постоји дилема да ли су оне зелене или нису, да ли су обновљиви извор, или нису. Са реверзибилним немамо ту дилему, а оне би подржале и солар и ветар. Значи, ми бисмо имали пуно зелене енергије, под условом да решимо и емисију карбон таксе, да дефинишемо регулационо тело које ће да издаје ту папирологију која је важна да се представимо као произвођачи зелене енергије“, истиче саговорник Спутњика.
Он напомиње да ми производимо око 30 одсто зелене енергије, али она није призната од стране Европске уније и све нам се рачуна као црна, прљава енергија зато што нисмо верификовали регулационо тело које ће да даје такву сагласност.
То је постао посебан проблем од како је 1. јануара ове године дефинисано пет индустрија које морају да плаћају таксу од 70 до 100 евра по мегават-часу утрошене енергије, ако није зелена. Ове године се евидентира, а од следеће године наплаћује.
Све је, како каже, повезано. Та енергетска структура је тако и постављена у Европској унији да вас тера ка обновљивим изворима енергије, што даље од фосилних горива.
У којој мери ће, међутим, то бити и изводљиво, питање је, каже Спасојевић, коме се, каже, чини да ће они да преиспитују ту своју политику у склопу ситуације у Украјини, недостатку енергетских ресурса из Русије и ових нових догађања и затварања Ормуског мореуза и недостатка 20 одсто гаса и нафте који су долазили одатле.
Складишта у ЕУ никада нису била празнија пред зиму, сада су, напомиње он, на око 50 одсто и питање је одакле ће да их напуне, а ранијих година су резервоари били на 80-90 провцената.
Спасојевић нема дилему шта даље:
„Ја мислим да Србија треба да настави инвестирање, као што је урадила у путну привреду. Тако следећи велики замајац треба да буде инвестирање у енергетску инфраструктуру, и то што приватно, што ЕПС, што држава. Можда дати акценат на ЕПС, јер у овом моменту је мало задужен и може да се задужи и да направи све те објекте који ће се по садашњој цени струје отплатити за пет до 10 година. То је фантастично и све вам остане. И имате енергетску безбедност, која је данас посебна прича“.
Друго у шта треба инвестирати су заливни системи, јер, како упозорава, заливамо тек око седам одсто обрадивих површина. Ту треба консултовати науку како то урадити на најбољи начин када имамо све чешће сушне године, са мало падавина. Енергетика и пољопривреда, струја и храна су два стуба одрживости једне нације, истакао је Спасојевић у емисији Енергија Спутњика.
