https://sputnikportal.rs/20260809/istorijski-trenutak-prva-zena-na-celu-vazduhoplovnog-saveza-srbije-video-1202115717.html
Историјски тренутак: Прва жена на челу Ваздухопловног савеза Србије /видео/
Историјски тренутак: Прва жена на челу Ваздухопловног савеза Србије /видео/
Sputnik Србија
Избор Радмиле Тонковић за председницу Ваздухопловног савеза Србије представља историјски тренутак за домаћу авијацију. После више од три деценије рада у војном... 09.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-09T19:45+0200
2026-08-09T19:45+0200
2026-08-09T19:45+0200
србија
србија
србија – друштво
војна авијација
жена пилот
ваздухопловство
ратно ваздухопловство
спутњик интервју
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/07/1202104641_0:206:3009:1899_1920x0_80_0_0_e588cdc92a343abd562517ed8d6b6aeb.jpg
Када говори о избору за председницу Ваздухопловног савеза Србије, Радмила Тонковић не користи реч функција. Много важнијом сматра дужност, јер, како каже, она подразумева одговорност према људима који су указали поверење, према ваздухопловцима и према држави коју представља.После више деценија проведених у војној и цивилној авијацији, међу пилотима, падобранцима, једриличарима и ваздухопловним стручњацима, није очекивала да ће управо она постати прва жена на челу Савеза. Сматрала је да је професионални пут заокружила радом у Команди Ратног ваздухопловства, бројним књигама и истраживањима историје српске авијације. Међутим, избор је, како каже, доживела као нову обавезу, а не као признање.Највећим успехом не сматра чињеницу да је прва жена на тој дужности, већ то што је изабрана једногласно, без противкандидата. У томе види потврду да су колеге препознале дугогодишњи рад и спремност да интересе ваздухопловства стави испред личних амбиција.Европско првенство у параглајдингу као потврда да Србија може многоЗавршетком Европског првенства у параглајдингу одржаног у околини Ниша, почело је ново поглавље за наш савез. Организовано под окриљем Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ), окупило је најбоље пилоте Европе, али је истовремено представљало и својеврсни испит за организаторе.Првенство је одржано на Сврљишким планинама, одакле су пилоти полетали, док су циљне тачке биле седамдесетак километара даље, у околини Лесковца. Организација таквог такмичења захтевала свакодневно праћење метеоролошких услова, координацију великог броја људи и прецизну логистику.За Тонковићеву је било важно да током свих дана првенства буде заједно са такмичарима – и на полетишту и на циљу. Како каже, управо тада се најбоље видело колико пилотима значи подршка људи који воде Савез.Титулу европског првака освојио је Владимир Бачанин, један од најбољих српских параглајдера, испред Предрага Дудића, док је треће место припало такмичару из Аустралије. Добри резултати домаћих пилота, међутим, представљали су само један део успеха. Исто толико важно било је и оно што се догађало иза кулиса такмичења.Представници ФАИ-а, који су током првенства процењивали организацију, услове летења и способност домаћина да организују догађај, дали су Србији поверење да 2027. године буде домаћин Светског првенства у параглајдингу.За Тонковићеву то представља признање читавој земљи.Ниш као место где је почела историја српске авијацијеТо што је Европско првенство одржано управо у Нишу и то што ће на истом месту бити организовано светско првенство, сматра Тонковићева, има много дубљи значај од самих природних услова за летење.Падине и ваздушне струје овог краја међу најбољима су за параглајдинг у Србији, али Ниш заузима посебно место и у историји домаћег ваздухопловства.Управо је овде 1912. године формирано српско војно ваздухопловство, једно од најстаријих на свету. Та чињеница, сматра она, мора бити саставни део сваке међународне манифестације која се организује у Србији.Због тога је представницима Међународне ваздухопловне федерације, који су боравили у Нишу, поклонила своју књигу посвећену Тадији Сондермајеру, једном од најзначајнијих пионира српске авијације и некадашњем потпредседнику ФАИ-а.Реакције гостију биле су, каже, изненађујуће. Многи од њих први пут су чули да је човек са ових простора још између два светска рата обављао једну од најважнијих функција у међународној ваздухопловној организацији и да Србија има традицију која сеже до самих почетака светске авијације.Историја као предност, а не теретЗа Радмилу Тонковић ваздухопловство није само спорт нити техничка дисциплина. Оно је део националне историје и идентитета, због чега сматра да Србија мора много више да говори о људима који су стварали њену авијацију.Посебно место у том наслеђу заузима Тадија Сондермајер, пилот, инжењер, један од оснивача домаће цивилне авијације и потпредседник Међународне ваздухопловне федерације од 1934. до 1941. године. Тонковићева подсећа да са простора Балкана нико после њега није обављао тако високу функцију у ФАИ-у.Управо зато сматра да је важно да страни гости, осим природних лепота Србије и успешне организације такмичења, упознају и историју земље у коју долазе.По њеном мишљењу, међународне спортске манифестације представљају идеалну прилику да Србија свету покаже много више од доброг домаћинства.Светско првенство у дроновима доказ организационих могућности СрбијеЕвропско првенство у параглајдингу није било једино велико ваздухопловно такмичење које је овог лета организовано у Србији. Непосредно пре њега у Белој Цркви одржано је и Светско првенство у тркама дронова, које је окупило 55 такмичара из 21 државе са готово свих меридијана.Према речима Радмиле Тонковић, управо овакви догађаји показују да домаће ваздухопловство располаже људима способним да организују и најсложенија међународна такмичења, иако о њима јавност често зна веома мало.Посебан утисак на њу оставила је сама природа такмичења. Летови дронова одвијали су се великом брзином кроз посебно постављену металну конструкцију, а победу је однео десетогодишњи такмичар из Кине.Посебне похвале упутила је организатору Владимиру Пилићу, оцењујући да је првенство организовано на највишем светском нивоу, од саме инфраструктуре до представљања свих земаља учесница.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
србија, србија – друштво, војна авијација, жена пилот, ваздухопловство, ратно ваздухопловство, спутњик интервју
србија, србија – друштво, војна авијација, жена пилот, ваздухопловство, ратно ваздухопловство, спутњик интервју
Историјски тренутак: Прва жена на челу Ваздухопловног савеза Србије /видео/
Избор Радмиле Тонковић за председницу Ваздухопловног савеза Србије представља историјски тренутак за домаћу авијацију. После више од три деценије рада у војном и цивилном ваздухопловству, на чело Савеза долази са јасном поруком – очување традиције, развој спортског летења и представљање Србије као земље богате ваздухопловне историје.
Када говори о избору за председницу Ваздухопловног савеза Србије, Радмила Тонковић не користи реч функција. Много важнијом сматра дужност, јер, како каже, она подразумева одговорност према људима који су указали поверење, према ваздухопловцима и према држави коју представља.
После више деценија проведених у војној и цивилној авијацији, међу пилотима, падобранцима, једриличарима и ваздухопловним стручњацима, није очекивала да ће управо она постати прва жена на челу Савеза. Сматрала је да је професионални пут заокружила радом у Команди Ратног ваздухопловства, бројним књигама и истраживањима историје српске авијације. Међутим, избор је, како каже, доживела као нову обавезу, а не као признање.
Највећим успехом не сматра чињеницу да је прва жена на тој дужности, већ то што је изабрана једногласно, без противкандидата. У томе види потврду да су колеге препознале дугогодишњи рад и спремност да интересе ваздухопловства стави испред личних амбиција.
Европско првенство у параглајдингу као потврда да Србија може много
Завршетком Европског првенства у параглајдингу одржаног у околини Ниша, почело је ново поглавље за наш савез. Организовано под окриљем Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ), окупило је најбоље пилоте Европе, али је истовремено представљало и својеврсни испит за организаторе.
Првенство је одржано на Сврљишким планинама, одакле су пилоти полетали, док су циљне тачке биле седамдесетак километара даље, у околини Лесковца. Организација таквог такмичења захтевала свакодневно праћење метеоролошких услова, координацију великог броја људи и прецизну логистику.
За Тонковићеву је било важно да током свих дана првенства буде заједно са такмичарима – и на полетишту и на циљу. Како каже, управо тада се најбоље видело колико пилотима значи подршка људи који воде Савез.
Титулу европског првака освојио је Владимир Бачанин, један од најбољих српских параглајдера, испред Предрага Дудића, док је треће место припало такмичару из Аустралије. Добри резултати домаћих пилота, међутим, представљали су само један део успеха. Исто толико важно било је и оно што се догађало иза кулиса такмичења.
Представници ФАИ-а, који су током првенства процењивали организацију, услове летења и способност домаћина да организују догађај, дали су Србији поверење да 2027. године буде домаћин Светског првенства у параглајдингу.
За Тонковићеву то представља признање читавој земљи.
„Таква одлука не доноси се због једног човека нити због једног првенства. Она показује да је Србија препозната као озбиљан партнер који може да организује највећа светска ваздухопловна такмичења“, оцењује председница Савеза.
Ниш као место где је почела историја српске авијације
То што је Европско првенство одржано управо у Нишу и то што ће на истом месту бити организовано светско првенство, сматра Тонковићева, има много дубљи значај од самих природних услова за летење.
Падине и ваздушне струје овог краја међу најбољима су за параглајдинг у Србији, али Ниш заузима посебно место и у историји домаћег ваздухопловства.
Управо је овде 1912. године формирано српско војно ваздухопловство, једно од најстаријих на свету. Та чињеница, сматра она, мора бити саставни део сваке међународне манифестације која се организује у Србији.
Због тога је представницима Међународне ваздухопловне федерације, који су боравили у Нишу, поклонила своју књигу посвећену Тадији Сондермајеру, једном од најзначајнијих пионира српске авијације и некадашњем потпредседнику ФАИ-а.
Реакције гостију биле су, каже, изненађујуће. Многи од њих први пут су чули да је човек са ових простора још између два светска рата обављао једну од најважнијих функција у међународној ваздухопловној организацији и да Србија има традицију која сеже до самих почетака светске авијације.
Историја као предност, а не терет
За Радмилу Тонковић ваздухопловство није само спорт нити техничка дисциплина. Оно је део националне историје и идентитета, због чега сматра да Србија мора много више да говори о људима који су стварали њену авијацију.
Посебно место у том наслеђу заузима Тадија Сондермајер, пилот, инжењер, један од оснивача домаће цивилне авијације и потпредседник Међународне ваздухопловне федерације од 1934. до 1941. године. Тонковићева подсећа да са простора Балкана нико после њега није обављао тако високу функцију у ФАИ-у.
Управо зато сматра да је важно да страни гости, осим природних лепота Србије и успешне организације такмичења, упознају и историју земље у коју долазе.
„Историја није нешто што треба да стоји у књигама. Она мора да се преноси људима, јер је управо она темељ будућности“, каже Тонковићева.
По њеном мишљењу, међународне спортске манифестације представљају идеалну прилику да Србија свету покаже много више од доброг домаћинства.
Светско првенство у дроновима доказ организационих могућности Србије
Европско првенство у параглајдингу није било једино велико ваздухопловно такмичење које је овог лета организовано у Србији. Непосредно пре њега у Белој Цркви одржано је и Светско првенство у тркама дронова, које је окупило 55 такмичара из 21 државе са готово свих меридијана.
Према речима Радмиле Тонковић, управо овакви догађаји показују да домаће ваздухопловство располаже људима способним да организују и најсложенија међународна такмичења, иако о њима јавност често зна веома мало.
„Ту су били људи из више од двадесет држава света, дошли су такмичари из Кине, Европе, Америке“, каже Тонковићева.
Посебан утисак на њу оставила је сама природа такмичења. Летови дронова одвијали су се великом брзином кроз посебно постављену металну конструкцију, а победу је однео десетогодишњи такмичар из Кине.
„То је невероватна спретност и вештина. Оно што ти људи раде људско око готово да не може да испрати. Сваки од њих лети на дрону који је сам конструисао и усавршавао“, истиче председница Ваздухопловног савеза Србије.
Посебне похвале упутила је организатору Владимиру Пилићу, оцењујући да је првенство организовано на највишем светском нивоу, од саме инфраструктуре до представљања свих земаља учесница.
„То су људи који размишљају унапред. Када видите како је све припремљено, од застава свих држава учесница до најситнијих детаља организације, онда схватите колико је озбиљан посао урађен. Мој посао је био да будем тамо, јер је то дужност председника Савеза“, закључује Тонковићева.
