https://sputnikportal.rs/20260809/zasto-je-znacajna-evroazijska-povelja-bezbednosti-video-1202062663.html

Зашто је значајна Евроазијска повеља безбедности /видео/

Зашто је значајна Евроазијска повеља безбедности /видео/

Sputnik Србија

Стари свет умире, а нови се бори за своје рођење - са овим цитатом Антонија Грамшија белоруски министар спољних послова Максим Риженков недавно је образложио... 09.08.2026, Sputnik Србија

2026-08-09T20:57+0200

2026-08-09T20:57+0200

2026-08-09T20:57+0200

свет

свет

свет – политика

евроазија

повеља

белорусија

русија

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/17/1201638443_0:57:3072:1785_1920x0_80_0_0_269729f6174f43e838d381b7615f2956.jpg

Посматрајући садржај предлога и интенцију предлагача, можда би у овом тренутку било правилније говорити о „Повељи евроазијске безбедности“.Иницијатива је наиме најпре усмерена ка самој Евроазији, а као платформа за обликовање предлога користи се врло успешно организована годишња Минска конференција на којој се опет највише времена посвећује управо питању евроазијске безбедности. Како било, иницијатива је значајна из најмање три разлога.Иницијатива важна из три разлогаПрво, стари свет заиста умире, теза о крају вишевековне западне (евроатлантске) доминације светском политиком постала је опште место у дискусијама и анализама које се могу чути и прочитати последњих година. Међутим, то никако не значи и да је нови свет већ рођен. Конструкција макрорегионалне и са њом повезане глобалне безбедносне архитектуре сложен је посао, за то ће бити потребно и времена и стрпљења. Подразумева се, биће потребно и много разговора и дипломатске умешности. Оно што је ексклузивитет белоруске иницијативе, коју је, а то треба посебно нагласити, добро прихватила огромна већина актера на евроазијском пространству (Русија се и придружила овој иницијативи), јесте да се из рачунице искључе ванрегионалне силе. Дакле, о завршном тексту нове платформе морају се питати евроазијске државе, оне које су природно највише заинтересоване за осигуравање макрорегионалне безбедности. Непрестано мешање ванрегионалних сила, приметно од зачетака колинијалног поретка до успостављања режима једнополарности, доприносило је индуковању сукоба, повећавању конфликтног потенцијала и последично економској стагнацији и технолошком заостајању.Друго, евроазијска безбедност директно се повезује са мултилатерализмом и мултиполарном структуром макрорегионалних односа. Нормално је да у међународним односима постоје већи и мањи играчи, јачи и слабији актери, природно је да се између њих обликују различити облици асиметричних релација, али се на овакав начин спречава формализација принципа доминације и наметања решења силом. У том смислу, прихватањем новодефинисаних правила игре сви би на себе преузели одређене обавезе и поделили одговорност за одржавањем конструкције. Из тога произилази и да би се решења за евентуалне спорове и сукобе тражила унутар мултиполарног евроазијског система безбедности и мултилатералним приступом, па би се избегла опасност да већи диктирају мањим, а јачи тероришу слабије. Евроазијска безбедност постаје недељива, а то значи и да се одговорност за њено одржавање и потенцијално нарушавање у будућности такође дели.Треће, на евроазијском простору већ функционише неколико интеграционих целина, било је и неколико успешних акција различитог карактера усмерених ка осигуравању макрорегионалне безбедности и подели одговорности. Потребно је осмислити оквир којим ће све те интеграције и акције бити смислено координисане и створити синергетски ефекат.Афирмисање успешних формата„Евроазијска повеља безбедности“ не укључује поништавање до сада постигнутог, већ управо супротно, афирмише коришћење свих добрих пракси и успешних формата, њихово усклађивање и инсистирање на свеобухватности. Или, како је Мао Цедунг рекао: „нека цвета хиљаду цветова.“ Свако има право на свој пут, остваривање сопствених потреба и заштиту приоритетних интереса, само је нужно то остварити хармонизацијом односа у геополитичком окружењу.Занимљиво је и да Риженков инсистира на инклузивности, што у одређеном смислу оставља врата отвореним и европским државама које се буду желеле прикључити. Логично, пошто је и Европа део Евроазије.У сваком случају, у времену када се више говори о рату него о миру, када значајни оружани сукоби постају свакоденвица, а директна конфронтација између кључних актера међународних односа прети да замени досадашње посредничко сучељавање, понуђена иницијатива делује и као својеврсно освежење. Нужно је размишљати о будућем уређењу односа, стабилизацији прилика и постконфликтној ери.Умирање старог света доноси распламсавање сукоба на разним странама и повећавање конфликтног потенцијала у бројним регионима, али то нити значи онај прогнозирани „крај историје“, нити може трајати бесконачно дуго. „Евроазијска повеља безбедности“ је велика тема за размишљање и концепт за даљу разраду, упркос свим текућим изазовима и невеселим прогнозама.Погледајте и:

евроазија

белорусија

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, евроазија, повеља, белорусија, русија, емисија „пророк“