https://sputnikportal.rs/20260812/tehnoloski-napredak--garant-ruskog-suverenita-putinovi-crtaci-se-pretvorili-u-rasvet-1202273776.html
Технолошки напредак – гарант руског суверенитета. Путинови „цртаћи“ се претворили у „Расвет“
Технолошки напредак – гарант руског суверенитета. Путинови „цртаћи“ се претворили у „Расвет“
Sputnik Србија
Када је Владимир Путин 2018. године представио руско хиперсонично оружје – какво свет до тада није видео – Запад је то дочекао с подсмехом, уз тврдње да је реч... 12.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-12T22:16+0200
2026-08-12T22:16+0200
2026-08-13T11:04+0200
русија
русија
русија – политика
русија – економија
русија – војска и наоружање
русија – друштво
владимир путин
анализе и мишљења
сателити
старлинк
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112041/99/1120419964_30:0:1170:641_1920x0_80_0_0_cdb2fd7063e022d70ff3ce0616da65f8.jpg
Управо тај пример руски експерт Јуриј Светов наводи као доказ да од технолошког искорака и брзине увођења иновација зависи и способност државе да сачува свој суверенитет.Сукоб у Украјини потпуно је променио савремено ратовање и показао да ратови будућности све више зависе од технолошке надмоћи – од дронова, роботизованих система до вештачке интелигенције, а мање од тенкова, митраљеза и класичног наоружања.У цивилном сектору напредне технологије такође све брже мењају правила игре, одређујући развој индустрије, медицине, саобраћаја и других кључних области.Као конкретне примере технолошког суверенитета Светов наводи ракетну технику, хиперсоничне системе, противваздухопловну одбрану и беспилотне системе, а такође и атомску индустрију као области у којима је Русија лидер у свету.Један од пројеката који се помиње у том контексту јесте „Расвет“ — руски сателитски систем који треба да постане домаћа алтернатива „Старлинку“ Илона Маска.„То ће показати експлоатација. То су веома сложене технологије, на њима се дуго радило, а сада пролазе испитивања, укључујући и у борбеним условима. Ако буду откривени неки недостаци ми ћемо на њих оперативно реаговати и тада ће постати реалан конкурент ‘Старлинку’, а можда ће га чак и превазићи. Заостајали смо у неким областима, можда смо потценили значај дронова у савременом рату, а сада производимо читав спектар беспилотних система, а у неким областима почињемо да предњачимо…“, каже експерт.Светов као пример руских технолошких предности издваја и атомску индустрију и „Росатом“, који, како наводи, своја научна знања и технологије користи и ван нуклеарне енергетике. У том контексту, помиње развој нових метода лечења и стварање нових материјала који би могли да се користе у одбрамбеној индустрији, металургији, машиноградњи и другим областима.Као додатни пример потенцијала руске науке, Светов издваја и огромну научно-техничку базу наслеђену из совјетског периода. Према његовим речима, у њој се налази око две милијарде научних и техничких достигнућа, патената и других материјала, од којих је до сада обрађено око пола милијарде, а део тих знања и решења могао би да буде поново искоришћен у савременом развоју.Како је Русија градила своју научну моћ, од Петра Великог до ПутинаЕксперт напомиње да развој руске науке има дугу традицију, која сеже још до Петра Првог, руског цара који је реформу земље започео улагањем у образовање – слао је људе на школовање на Запад, оснивао сопствене образовне установе и поставио темеље Академије наука. Иако су у њеном развоју учествовали и научници са Запада, Русија је убрзо добила и сопствене велике научнике, попут великог Михаила Ломоносова и Дмитрија Виноградова, који је створио порцелан, што до тада многе државе нису успевале да произведу.„Русија је током читавог свог постојања увек посвећивала велику пажњу развоју науке. То је радила и у совјетско време, али проблем је био у томе што, иако смо умели да будемо испред у научним, па и технолошким достигнућима, стално губили у имплементацији тих достигнућа. Дакле, наши научници су били способни нешто да осмисле, открију, створе, али нисмо увек успевали да то уведемо у серијску производњу, да учинимо да научно достигнуће одмах почне да доноси корист земљи. У том погледу смо заостајали. И управо се председник Путин током свих година свог председниковања бави тим питањем – да науку и индустрију тесно повеже“, каже Светов.Он истиче значај брзине увођења иновација, слажући се са оценом Владимира Путина да од ње у савременом свету зависе и суверенитет државе и способност решавања цивилних и одбрамбених задатака.Ту оцену је руски председник изнео на састанку Савета за науку и образовање у Новосибирску, указујући на то да брзина технолошког развоја све више одређује способност државе да самостално одговори на кључне изазове.Светов посебно издваја значај научног и образовног центра у Новосибирску, који је „постао пример модела у којем се наука тесно повезује са индустријом и производњом“.Академски град, који је створен пре скоро седам деценија измештањем дела научне инфраструктуре из Москве у Сибир, окупио је бројне истакнуте научнике и постао центар развоја науке ван престонице, каже Светов.„Управо на том великом састанку, на којем су учествовали представници различитих области – физике, математике, лингвистике, медицине – Путин је говорио о томе да Русија може да обезбеди свој суверенитет само ако буде предњачила у научном развоју. Тамо су наведени и конкретни примери онога у чему Русија успева, али и онога у чему још заостаје. За мене, као физичара, било је важно што је речено да иако Русија заостаје у производњи електронских компоненти и да у области микропроцесора још не може да сустигне Тајван, Кину или САД руски математичари развијају друге методе које омогућавају да се убрзају прорачуни на микропроцесној бази коју Русија тренутно има. Дакле, била је то веома широка дискусија о достигнућима, недостацима, проблемима који се појављују, координацији и стварању државних база података у различитим областима, укључујући геном и друга научна достигнућа. Управо је та база темељ нашег суверенитета“, каже Светов.Санкције као „мотор“ за руску науку и индустријуТоком посете Новосибирској области, Путин је отворио и велики научни комплекс СКИФ – Сибирски прстенасти извор фотона, који ће научницима омогућити да детаљније проучавају структуре и својстава материје на микро и нано нивоу. Очекује се да ће резултати истраживања имати примену у биологији, медицини, хемији и енергетици. Путин је истакао и да је, упркос томе што су неке земље одбиле да испоруче опрему за овај пројекат, Русија успела да развије сопствена решења и тиме додатно прошири своје научно-технолошке могућности.Светов оцењује да су санкције, иако су нанеле штету Русији, истовремено постале подстицај за развој домаће производње и технологија. Као пример руске способности да у кризним ситуацијама брзо пронађе сопствена решења наводи искуство Другог светског рата, када су створени тенк Т-34, нови јуришни авиони и чувена „каћуша“, потпуно нови тип ракетног оружја у том тренутку. По његовом мишљењу, слична логика важи и данас - када је Русија суочена са ограничењима, она је принуђена да развија сопствене технологије и проналази нова решења. Како поручује, „ако покушавају да нас сатерају у ћорсокак, ми ћемо пронаћи други излаз из ћорсокака“.Говорећи о томе како би за пет година могли да изгледају конкретни резултати јачања технолошког суверенитета Русије, Светов издваја неколико кључних области. Пре свега, то је стабилан интернет на целој територији земље, укључујући Далеки исток и Крајњи север, као и једнак приступ грађана домаћим базама података. Очекује и значајан напредак у медицини, посебно у доступности савремених метода лечења у удаљеним регионима, као и нове, револуционарне методе лечења које ће бити створене на основу нових технологија.Светов закључује да Русија и данас има висок степен државног и технолошког суверенитета и значајне успехе, а међу заиста сувереним државама издваја Русију, Сједињене Америчке Државе, Кину и, у одређеној мери, Индију. По његовом мишљењу, ван овог круга нема много држава које у пуној мери могу самостално да доносе и спроводе кључне одлуке и технологије.Такође посебно истиче чињеницу да је Путин „једини председник у свету“ који је на овако директан начин и континуирано укључен у развој науке у својој земљи, лидер који се изнова враћа тим питањима и прати спровођење раније донетих одлука. Он сматра да је тешко замислити да би разговор на таквом нивоу са водећим научницима и руководиоцима индустрије водили, како каже, Јељцин или Трамп. Управо ту непосредну укљученост у рад научне заједнице Светов види као једну од кључних Путинових предности у односу на друге државне лидере.
https://sputnikportal.rs/20260811/moskva-gradi-sopstveni-starlink-sistem-vec-salje-signal-iznad-ukrajine-1202231757.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – економија, русија – војска и наоружање, русија – друштво, владимир путин, анализе и мишљења, сателити, старлинк, дронови, наука и технологија, суверенитет
русија, русија – политика, русија – економија, русија – војска и наоружање, русија – друштво, владимир путин, анализе и мишљења, сателити, старлинк, дронови, наука и технологија, суверенитет
Управо тај пример руски експерт Јуриј Светов наводи као доказ да од технолошког искорака и брзине увођења иновација зависи и способност државе да сачува свој суверенитет.
Сукоб у Украјини потпуно је променио савремено ратовање и показао да
ратови будућности све више зависе од технолошке надмоћи – од дронова, роботизованих система до вештачке интелигенције, а мање од тенкова, митраљеза и класичног наоружања.
У цивилном сектору напредне технологије такође све брже мењају правила игре, одређујући развој индустрије, медицине, саобраћаја и других кључних области.
Као конкретне примере технолошког суверенитета Светов наводи ракетну технику, хиперсоничне системе, противваздухопловну одбрану и беспилотне системе, а такође и атомску индустрију као области у којима је Русија лидер у свету.
Један од пројеката који се помиње у том контексту јесте „Расвет“ — руски сателитски систем који треба да постане домаћа алтернатива „Старлинку“ Илона Маска.
„То ће показати експлоатација. То су веома сложене технологије, на њима се дуго радило, а сада пролазе испитивања, укључујући и у борбеним условима. Ако буду откривени неки недостаци ми ћемо на њих оперативно реаговати и тада ће постати реалан конкурент ‘Старлинку’, а можда ће га чак и превазићи. Заостајали смо у неким областима, можда смо потценили значај дронова у савременом рату, а сада производимо читав спектар беспилотних система, а у неким областима почињемо да предњачимо…“, каже експерт.
Светов као пример руских технолошких предности издваја и атомску индустрију и „Росатом“, који, како наводи, своја научна знања и технологије користи и ван нуклеарне енергетике. У том контексту, помиње развој нових метода лечења и стварање нових материјала који би могли да се користе у одбрамбеној индустрији, металургији, машиноградњи и другим областима.
Као додатни пример потенцијала руске науке, Светов издваја и огромну научно-техничку базу наслеђену из совјетског периода. Према његовим речима, у њој се налази око две милијарде научних и техничких достигнућа, патената и других материјала, од којих је до сада обрађено око пола милијарде, а део тих знања и решења могао би да буде поново искоришћен у савременом развоју.
Како је Русија градила своју научну моћ, од Петра Великог до Путина
Експерт напомиње да развој руске науке има дугу традицију, која сеже још до Петра Првог, руског цара који је реформу земље започео улагањем у образовање – слао је људе на школовање на Запад, оснивао сопствене образовне установе и поставио темеље Академије наука. Иако су у њеном развоју учествовали и научници са Запада, Русија је убрзо добила и сопствене велике научнике, попут великог Михаила Ломоносова и Дмитрија Виноградова, који је створио порцелан, што до тада многе државе нису успевале да произведу.
„Русија је током читавог свог постојања увек посвећивала велику пажњу развоју науке. То је радила и у совјетско време, али проблем је био у томе што, иако смо умели да будемо испред у научним, па и технолошким достигнућима, стално губили у имплементацији тих достигнућа. Дакле, наши научници су били способни нешто да осмисле, открију, створе, али нисмо увек успевали да то уведемо у серијску производњу, да учинимо да научно достигнуће одмах почне да доноси корист земљи. У том погледу смо заостајали. И управо се председник Путин током свих година свог председниковања бави тим питањем – да науку и индустрију тесно повеже“, каже Светов.
Он истиче значај брзине увођења иновација, слажући се са оценом Владимира Путина да од ње у савременом свету зависе и суверенитет државе и способност решавања цивилних и одбрамбених задатака.
Ту оцену је
руски председник изнео на састанку Савета за науку и образовање у Новосибирску, указујући на то да брзина технолошког развоја све више одређује способност државе да самостално одговори на кључне изазове.
Светов посебно издваја значај научног и образовног центра у Новосибирску, који је „постао пример модела у којем се наука тесно повезује са индустријом и производњом“.
Академски град, који је створен пре скоро седам деценија измештањем дела научне инфраструктуре из Москве у Сибир, окупио је бројне истакнуте научнике и постао центар развоја науке ван престонице, каже Светов.
„Управо на том великом састанку, на којем су учествовали представници различитих области – физике, математике, лингвистике, медицине – Путин је говорио о томе да Русија може да обезбеди свој суверенитет само ако буде предњачила у научном развоју. Тамо су наведени и конкретни примери онога у чему Русија успева, али и онога у чему још заостаје. За мене, као физичара, било је важно што је речено да иако Русија заостаје у производњи електронских компоненти и да у области микропроцесора још не може да сустигне Тајван, Кину или САД руски математичари развијају друге методе које омогућавају да се убрзају прорачуни на микропроцесној бази коју Русија тренутно има. Дакле, била је то веома широка дискусија о достигнућима, недостацима, проблемима који се појављују, координацији и стварању државних база података у различитим областима, укључујући геном и друга научна достигнућа. Управо је та база темељ нашег суверенитета“, каже Светов.
Санкције као „мотор“ за руску науку и индустрију
Током посете Новосибирској области, Путин је отворио и велики научни комплекс СКИФ –
Сибирски прстенасти извор фотона, који ће научницима омогућити да детаљније проучавају структуре и својстава материје на микро и нано нивоу. Очекује се да ће резултати истраживања имати примену
у биологији, медицини, хемији и енергетици. Путин је истакао и да је, упркос томе што су неке земље одбиле да испоруче опрему за овај пројекат, Русија успела да развије сопствена решења и тиме додатно прошири своје научно-технолошке могућности.
Светов оцењује да су санкције, иако су нанеле штету Русији, истовремено постале подстицај за развој домаће производње и технологија. Као пример руске способности да у кризним ситуацијама брзо пронађе сопствена решења наводи искуство Другог светског рата, када су створени тенк Т-34, нови јуришни авиони и чувена „каћуша“, потпуно нови тип ракетног оружја у том тренутку. По његовом мишљењу, слична логика важи и данас - када је Русија суочена са ограничењима, она је принуђена да развија сопствене технологије и проналази нова решења. Како поручује, „ако покушавају да нас сатерају у ћорсокак, ми ћемо пронаћи други излаз из ћорсокака“.
Говорећи о томе како би за пет година могли да изгледају конкретни резултати јачања технолошког суверенитета Русије, Светов издваја неколико кључних области. Пре свега, то је стабилан интернет на целој територији земље, укључујући Далеки исток и Крајњи север, као и једнак приступ грађана домаћим базама података. Очекује и значајан напредак у медицини, посебно у доступности савремених метода лечења у удаљеним регионима, као и нове, револуционарне методе лечења које ће бити створене на основу нових технологија.
„Мислим да ће бити створени и нови системи наоружања који неће дозволити да беспилотне летелице продиру дубоко у Русију. Дакле, усавршавање система за откривање и пресретање таквих претњи. За сада бих навео ове области. Ако то решимо, ако то остваримо, то ће бити веома добро. И на крају, ту је и образовање. Било би важно обезбедити да грађанин Русије, ма колико далеко од Москве живео, има једнаке могућности за образовање, лечење и приступ информацијама. То је оно што ће се у земљи стварати“, рекао је експерт.
Светов закључује да Русија и данас има висок степен државног и технолошког суверенитета и значајне успехе, а међу заиста сувереним државама издваја Русију, Сједињене Америчке Државе, Кину и, у одређеној мери, Индију. По његовом мишљењу, ван овог круга нема много држава које у пуној мери могу самостално да доносе и спроводе кључне одлуке и технологије.
Такође посебно истиче чињеницу да је Путин „једини председник у свету“ који је на овако директан начин и континуирано укључен у развој науке у својој земљи, лидер који се изнова враћа тим питањима и прати спровођење раније донетих одлука. Он сматра да је тешко замислити да би разговор на таквом нивоу са водећим научницима и руководиоцима индустрије водили, како каже, Јељцин или Трамп. Управо ту непосредну укљученост у рад научне заједнице Светов види као једну од кључних Путинових предности у односу на друге државне лидере.
