https://sputnikportal.rs/20260813/godisnjica-zlocina-nad-srpskom-decom-u-gorazdevcu--23-godine-bez-pravde-1202280993.html
Годишњица злочина над српском децом у Гораждевцу — 23 године без правде
Годишњица злочина над српском децом у Гораждевцу — 23 године без правде
Sputnik Србија
Навршиле су се 23 године од злочина у Гораждевцу на Косову и Метохији, када су непознати нападачи отворили рафалну паљбу на српску децу која су се купала у... 13.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-13T07:25+0200
2026-08-13T07:25+0200
2026-08-13T08:47+0200
србија
србија
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/11/1166492959_0:167:3049:1882_1920x0_80_0_0_e49f8d44dda66ab3ee0a8be8aeb1e113.jpg
Тог 13. августа 2003. убијени су Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (13). Тешко су рањени Драгана Србљак (13), Марко Богићевић (12), Богдан Букумирић (14) и Ђорђе Угреновић (20).Испаљено 87 метакаНа импровизованој плажи и у реци Бистрици налазила се група од 28 српске деце и младих из Гораждевца на коју је из заседе отворена ватра.Према налазима истражитеља Унмика, нападачи су отворили рафалну паљбу из аутоматског оружја, највероватније "калашњикова", испаливши укупно 87 метака на децу и младе који су се налазили у води и на обали.Постоје индиције да су нападачи дошли из оближњег албанског села Захач, али њихов тачан број и идентитет никада нису утврђени.Злочин уочи планираног повратка СрбаЗлочин се догодио уочи планираног повратка око 200 прогнаних Срба у тај део Метохије.Осудили су га представници Унмика, Кфора, Европске уније, Сједињених Америчких Држава, Русије и Француске, као и званичници привремених органа самоуправе у Приштини.Након злочина, представници међународне заједнице изјавили су да ће "преврнути сваки камен" како би пронашли починиоце. Међутим, ни након више од две деценије нико није одговарао за напад.Београд је одмах након напада затражио хитно заседање Савета безбедности Уједињених нација. Према доступним подацима, истражни органи Унмика и полиција на Косову и Метохији саслушали су око 70 сведока – према појединим наводима, чак 75 – а претресено је више од 100 кућа у потрази за доказима и осумњиченима.За информације које би помогле у расветљавању злочина била је расписана награда од милион евра. Ипак, упркос бројним осудама и обећањима да ће злочин бити расветљен, истрага није дала резултате, а починиоци нису откривени.Истрага обустављена, починиоци остали непознатиЕулекс је 2010. године званично обуставио даљу истрагу. Пет година касније, исто су учиниле и институције привремене власти у Приштини.Убиство деце и младих у Гораждевцу сматра се једним од најтежих злочина над српским становништвом од доласка међународних снага на Косово и Метохију 1999. године. Починиоци до данас нису одговарали, а Гораждевац је у годинама након злочина више пута био мета напада. Забележено је и скрнављење споменика жртвама овог напада.Гораждевац је некада био највеће српско село у том делу Метохије. Према попису из 1981. године, село је имало 1.440 становника, од којих су 72 одсто били Срби.Према подацима из 2011. године, у селу је живело 570 људи, од којих је 255 било Срба, односно 44 одсто.Бол због злочина у Гораждевцу не бледиКанцеларија за Косово и Метохију саопштила је да бол због злочина у Гораждевцу не бледи и да његови починиоци, упркос годинама које су прошле, још нису одговарали."Двадест и три године касније, бол због злочина у Гораждевцу не бледи. Остаје уписан у памћење српског народа као једно од најтежих страдања Срба након 1999. године и доласка међународних снага на Косово и Метохију", наводи се у саопштењу Канцеларије.У саопштењу се подсећа да су Јововић и Дакић убијени 13. августа 2003. године на обали Бистрице, док је још четворо српске деце рањено."Уместо безбрижног детињства, понели су трајне последице једног злочина чији извршиоци, упркос годинама које су прошле, нису одговарали", наводи Канцеларија за КиМ.Канцеларија је истакла и да се и данас настављају тензије и притисци на Србе на Косову и Метохији."Сваки нови напад, свака дуга цев упућена према српском народу и свако прећуткивање насиља подсећају да истински мир не може да постоји тамо где за наш народ нема заштите, нити позивања на одговорност оних који су злочине над српским народом вршили", наводи се у саопштењу.Додаје се да је обавеза да се памте Јововић и Дакић, као и да се не забораве рањена деца из Гораждевца и да њихове породице не остану саме са својим болом."Њихов живот и њихово сећање јачи су од оних који деценијама желе да страхом и силом протерају Србе са њихових вековних огњишта", наводи Канцеларија.Како се наводи, "највећи одговор онима који су желели да српско име нестане јесте да оно и даље живи у породицама, у деци и у истрајности народа који није пристао да заборави своје жртве".Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/11/1166492959_159:0:2890:2048_1920x0_80_0_0_7131bb9ca5c645176927d43163f46b10.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, косово и метохија (ким)
србија, косово и метохија (ким)
Годишњица злочина над српском децом у Гораждевцу — 23 године без правде
07:25 13.08.2026 (Освежено: 08:47 13.08.2026) Навршиле су се 23 године од злочина у Гораждевцу на Косову и Метохији, када су непознати нападачи отворили рафалну паљбу на српску децу која су се купала у Бистрици. Убијена су двојица дечака, а четворо деце је рањено. За овај злочин нико није одговарао.
Тог 13. августа 2003. убијени су Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (13). Тешко су рањени Драгана Србљак (13), Марко Богићевић (12), Богдан Букумирић (14) и Ђорђе Угреновић (20).
На импровизованој плажи и у реци Бистрици налазила се група од 28 српске деце и младих из Гораждевца на коју је из заседе отворена ватра.
Према налазима истражитеља Унмика, нападачи су отворили рафалну паљбу из аутоматског оружја, највероватније "калашњикова", испаливши укупно 87 метака на децу и младе који су се налазили у води и на обали.
Постоје индиције да су нападачи дошли из оближњег албанског села Захач, али њихов тачан број и идентитет никада нису утврђени.
Злочин уочи планираног повратка Срба
Злочин се догодио уочи планираног повратка око 200 прогнаних Срба у тај део Метохије.
Осудили су га представници Унмика, Кфора, Европске уније, Сједињених Америчких Држава, Русије и Француске, као и званичници привремених органа самоуправе у Приштини.
Након злочина, представници међународне заједнице изјавили су да ће "преврнути сваки камен" како би пронашли починиоце. Међутим, ни након више од две деценије нико није одговарао за напад.
Београд је одмах након напада затражио хитно заседање Савета безбедности Уједињених нација. Према доступним подацима, истражни органи Унмика и полиција на Косову и Метохији саслушали су око 70 сведока – према појединим наводима, чак 75 – а претресено је више од 100 кућа у потрази за доказима и осумњиченима.
За информације које би помогле у расветљавању злочина била је расписана награда од милион евра. Ипак, упркос бројним осудама и обећањима да ће злочин бити расветљен, истрага није дала резултате, а починиоци нису откривени.
Истрага обустављена, починиоци остали непознати
Еулекс је 2010. године званично обуставио даљу истрагу. Пет година касније, исто су учиниле и институције привремене власти у Приштини.
Убиство деце и младих у Гораждевцу сматра се једним од најтежих злочина над српским становништвом од доласка међународних снага на Косово и Метохију 1999. године. Починиоци до данас нису одговарали, а Гораждевац је у годинама након злочина више пута био мета напада. Забележено је и скрнављење споменика жртвама овог напада.
Гораждевац је некада био највеће српско село у том делу Метохије. Према попису из 1981. године, село је имало 1.440 становника, од којих су 72 одсто били Срби.
Према подацима из 2011. године, у селу је живело 570 људи, од којих је 255 било Срба, односно 44 одсто.
Бол због злочина у Гораждевцу не бледи
Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да бол због злочина у Гораждевцу не бледи и да његови починиоци, упркос годинама које су прошле, још нису одговарали.
"Двадест и три године касније, бол због злочина у Гораждевцу не бледи. Остаје уписан у памћење српског народа као једно од најтежих страдања Срба након 1999. године и доласка међународних снага на Косово и Метохију", наводи се у саопштењу Канцеларије.
У саопштењу се подсећа да су Јововић и Дакић убијени 13. августа 2003. године на обали Бистрице, док је још четворо српске деце рањено.
"Уместо безбрижног детињства, понели су трајне последице једног злочина чији извршиоци, упркос годинама које су прошле, нису одговарали", наводи Канцеларија за КиМ.
Канцеларија је истакла и да се и данас настављају тензије и притисци на Србе на Косову и Метохији.
"Сваки нови напад, свака дуга цев упућена према српском народу и свако прећуткивање насиља подсећају да истински мир не може да постоји тамо где за наш народ нема заштите, нити позивања на одговорност оних који су злочине над српским народом вршили", наводи се у саопштењу.
Додаје се да је обавеза да се памте Јововић и Дакић, као и да се не забораве рањена деца из Гораждевца и да њихове породице не остану саме са својим болом.
"Њихов живот и њихово сећање јачи су од оних који деценијама желе да страхом и силом протерају Србе са њихових вековних огњишта", наводи Канцеларија.
Како се наводи, "највећи одговор онима који су желели да српско име нестане јесте да оно и даље живи у породицама, у деци и у истрајности народа који није пристао да заборави своје жртве".