Нова аграрна стратегија пред великим испитом: Зашто је ово тек почетак посла за Србију?
20:22 14.08.2026 (Освежено: 21:10 14.08.2026)
CC0 / Pixabay /
Пратите нас
Србија је добила нову Стратегију пољопривреде и руралног развоја до 2034. са новим правцима аграрне политике који би пре свега требало да ојачају прехрамбени суверенитет земље. Ово је веома важан корак, како оцењују саговорници Спутњика, донет у "минут до 12" имајући у виду веома тешко стање у српској пољопривреди.
Како је наведено, Стратегија предвиђа реформу система подстицаја, како би већи део јавне подршке био усмерен ка инвестицијама, модернизацији производње, иновацијама и дугорочној одрживости пољопривредних газдинстава.
Главни циљеви овог дугорочног документа су обнова прехрамбеног суверенитета Србије, јачање прехрамбене сигурности становништва, подизање конкурентности домаћег аграра и одрживи развој сеоских средина.
Ипак, успешност ове стратегије у тесној је вези са другим стратегијама чије усвајање нас тек чека, као, на пример, водне стратегије, коју је најавио премијер проф. др. Ђуро Мацут, стратегије развоја шумарства, прехрамбене индустрије...
"Последња стратегија развоја пољопривреде касни годину и по дана, и добро је да је објављена, како би се одржао континуитет постојања тих стратешких докумената. Оно што је овде потенцирано, то је прехрамбени суверенитет. Међутим, поставља се питање да ли можемо имати прехрамбени суверенитет у пољопривреди Србије, ако немамо прехрамбени суверенитет у предфармерском сектору, где се обезбеђују средства за рад у пољопривреди и пољопривредна маханизација, где се обезбеђују хемијска средства, минерална ђубрива, пестициди... и ако немамо суверенитет у постфармерском сектору, где спада прерађивачка индустрија, трговина пољопривредно-прехрамбеним и агро-индустријским производима, пољопривредно образовање, наука и аграрне финансије". каже за Спутњик агроекономиста Миладин Шеварлић.
Шта још треба урадити
Како истиче, у Србији и даље не постоји аграрна ни развојна банка које би требало да воде рачуна о финансирању под најповољнијим условима онога што се сматра стратешким предностима наше земље. Друго начелно питање јесу поједини показатељи у тој стратегији, додаје он.
"Да ли су подаци који су преузети и добијени из других ресора, као што је Управа за аграрна плаћања и други, преузети некритички, пособно када се ради о субвенцијама које су исплаћене у протеклом периоду као основа за анализе за пројектовање у наредном десетогодишту. Друго је методолошко питање. Да ли су у средства постицаја укључена и средства ИПАРД-а , донације из ЕУ које чине 75 одсто средстава која су улажу у те ИПАРД пројекте, јер само 25 одсто могу да буду постицаји из националног буџета. Свакако, стратегија долази у минут до 12, имајући у виду веома тешко стање у српској пољопривреди, пре свега у сточарској производњи, али и због суше у свим гранама биљне производње, које имамо практично у последних 16 година, а нема улагања у изворе водоснабдевања", оцењује Шеварлић.
Управо кључни проблем са водом истиче и Шеварлићев колега, агроекономиста Милан Простран. Према његовим речима, стратегија би морала да претрпи корекције када су у питању климатске промене, штете коју пољопривреда добија са сушом, размотрити какве конкретне мере треба хитно предузети. Најављена водна стратегија биће од пресудног значаја, сматра он.
"Та стратегија која је доношена морала би да се коригује у правцу које мере и које инвестиције као приоритетно треба урадити да би се климатске промене које узимају огроман данак у пољопривреди ублажиле или амортизовале. То се односи и на дугорочност таквих промена и на нову производну структуру, сетвену структуру, затим коју технологију користити. Имајући у виду ово што је присутно и ово је већ трећа година, најизраженија, то захтева да се многа критична питања идентификују и да се под хитно ради на мерама којима ће се створити услови да наши пољопривредници не улазе у ризике јер држава без хране не може. Ми јесмо аграрна земља и тај сегмент се мора посебно обрадити у стратегији и изаћи из тог зачараног круга. Овакве есктремне температуре које праве суше траже једно заиста научно, стручно али експресно решење", поручује агроекономиста Простран.
Хране ће бити
Он додаје и да нам је, упркос свему, прехрамбени баланс добар, да ће бити хране, али да је циљ да пољопривреда оствари значајан девизни прилив земљи.
"Он је ове године добар јер су две трећине године биле добре. Имали смо успешну годину по питању житарица, сем кукуруза, успешну жетву пшенице, сигурно два милиона тона вишка, уљане репице, јечма који је тражена роба на берзи, добру воћарску и повртарску производњу. Ова година ће се завршити са штетама, али што се тиче националног биланса он неће бити у кризи. Ипак, потребно је видети шта радити када почне нова пољопривредна година, коју нову сетвену структуру применити, које културе. Није ствар у томе да ће народ бити гладан, хране ће бити, већ да пољопривреда оствари значајан девизни прилив земљи", закључује Простран.
Погледајте и:
