https://sputnikportal.rs/20260816/cudesno-iskustvo-mladih-srba-iznenada-se-nasli-na-putu-od-jerusalima-za-emaus--usred-hercegovine-1202373938.html
Чудесно искуство младих Срба: Изненада се нашли на путу од Јерусалима за Емаус – усред Херцеговине
Чудесно искуство младих Срба: Изненада се нашли на путу од Јерусалима за Емаус – усред Херцеговине
Sputnik Србија
После шест дана, као да се познајемо годинама! У Херцеговини сам схватио шта заправо представља заједница. Не само у социјалном, већ и у духовном, мистичном... 16.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-16T11:31+0200
2026-08-16T11:31+0200
2026-08-16T11:31+0200
регион
регион
регион – друштво
спц
епархија захумско - херцеговачка
летња духовна школа у херцеговини
студенти
путовање
исус христ
пребиловци
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0e/1202344878_0:247:2762:1801_1920x0_80_0_0_cead02efcddc5e1585fcdba643f86555.jpg
Овако за Спутњик говори Александар Обућина из Чачка, студент Медицинског факултета, учесник Летње духовне школе у Херцеговини, која је одржана по други пут:Александар је један од четрдесет студената из различитих крајева Србије, Републике Српске и Хрватске, са различитих факултета, који су у пратњи свештеника и вероучитеља Aрхиепископије београдско карловачке, протеклих дана били гости Eпархије захумско - херцеговачке.Млади су у Требиње позвани да препознају живу јеванђелску поруку и размисле на који начин се вечне истине могу осавременити. Како се могу живети.Пут у Емаус - прича која се живиШкола, која је сваког јутра започињала литургијом, одвијала се под насловом, темом, „Пут у Емаус“. Ова прича из Новог Завета, када се васкрсли Христос јавио двојици својих ученика на путу из Јерусалима за село Емаус, а они га нису препознали, била је основа за заједничко путовање.Предавања врсних теолога ове епархије, обилазак јединствених светиња од Требиња до Дубровника, манастира Светих Петра и Павла, Тврдоша, Дужи, Житомислића, а посебно духовни разговори са домаћинима и свештеницима, вероучитаљима из Београда, открили су им дубоки смисао хришћанског учења и наслеђа.„Заправо, нама су овде оци, учитељи и овај народ Херцеговине, допустили да ту причу живимо. Нису нам је само тумачили, већ су нас кроз разговор упознали с њом. Допустили су нам да уђемо у улоге тих двојице ученика Христових. Да и њих, учитеље, гледамо другим очима, као Доброг пастира, као оце, понекад и не препознавши да су у нама пробудили жељу за ходањем тим путем“, прича нам Јана Шумарац из Новог Сада, која студира германистику.Пребиловци нису прича, већ чињеницаНаталија Тапић је будући професор руског језика и књижевности из Београда. Прошле године била је полазник Призренске духовне школе, хтела је, каже, да поново проживи све што је доживела на Косову и Метохији. Утисци из Херцеговине су још јачи, зближавање, јединство, једна породица:Колегиница са којом је у овој Школи била нераздвојна, са којом је певала, не само на служби, на сваком месту, Милица Вујић, будући архитекта из Јагодине, додаје:„Заправо је и то задатак ове Школе, да нас мало више упуте и да сазнамо о нашој земљи, о нашој браћи и сестрама, како су некад живели, а како сада живе. Кроз шта су све прошли и како се развијало наше друштво, наша култура, историја и вера, која је најбитнија на овим просторима“, каже Милица и додаје да ће се потрудити да са овог путовања пре свега понесе херцеговачки дух.Ходање за Христом и трпеза љубавиБило је и оних који су на наставу у Eпархију захумско – херцеговачку дошли са добрим предзнањем, који студирају Богословски факултет.Павле Луковић из Ариља је апсолвент, ускоро ће преузети диплому. Каже да се материји о којој је у овој школи било речи, тексту Новог Завета, често приступа схоластично и са предразумевањем, да се недовољно залази у његов дубљи смисао.„Кроз све ове разговоре и предавања отаца у Херцеговини, могу да закључим да је целокупан доживљај тог пута за Емаус заправо људска богочежња која је усађена у све нас. Често, доста се говори о апостолству, кретању за Христом. То праћење Христа представља наш динамичан пут у односу на наш духовни живот. Као што дивно примећује Свети Григорије Ниски, кретањем можемо да спознамо Господа једино кад га гледамо у леђа, идемо за њим“.Главни домаћин ове школе био је митрополит захумско херцеговачки Димитрије. И домаћин је један од утисака ученика ове необичне школе. Желео је да упозна сваког студента. Делио је с њима трпезу љубави, искуство учења од својих претходика, владике Григорија и блаженопочившег Атанасија чије се мудрости и истине у Херцеговини цитирају на сваком месту.У Москву са „живом“ потврдомДок чека информације о одбрани докторске тезе у Пушкиновом инситуту у Москви, у Херцеговину се упутио и младић из Шајкаша, Вукашин Гаврић. Последњих десет година се школује у Русији, а прошле је био на Косову и Метохији, у Призренској духовној школи.Вукашин додаје да је ових дана мислио на Михајла Пупина и Николу Теслу, који су духовно увек повезивали са науком. Драго му је, каже, што је имао прилику да и он то проживи, да се увери да је тако.Тајна сусрета човека и живог БогаШкола у Херцеговини настала је по узору на Призренску, која ће ускоро обележити деценију рада. Основана је љубављу јереја Дарка Николића, београдског вероучитеља, данас старешине параклиса у Студентском граду и његових колега Немање Протића, Драгана Будимлије и оца Марка Којића.Они верују да је наше образовање, углавном усмерено на интелектуални развој, когнитивни аспект, драгоцено, али да није довољно:„Човек учи целим бићем, свим потенцијалима, умом, срцем, душом, свим оним што јесте у својој неухватљивој свеобухватности. А ова школа управо то омогућава, да у свој нашој ширини, у тајни међусобног сусрета, човека и живог Бога, па и овог освештаног простора у којем смо боравили ових дана - учи. Стиче ново искуство, отварају му се очи за свет, упознаје себе на нови, потпуно јединствени начин, упознаје људе“, каже отац Дарко.Овај свештеник додаје да врло често и не видимо једни друге. Да бисмо се видели, потребно је да отворимо свој унутрашњи простор и да се загледамо у оно што је испод површине. То се студентима десило у Херцеговини.„Кад се то деси, онда се тајна живота пројављује на чудесан начин и оставља неизбрисив, дубок, трајан траг на човековом бићу. Оставља укус неописиве радости коју човек тражи где год да се нађе. Жели, тражи да се то узвишено и племенито искуство, које ми називамо благодатним искуством Божјег присуства, Христа у нама, понови, изнова, изнова... После ове Школе стално ћемо да трагамо за тим укусом који смо овде имали прилике да осетимо“.Тај укус осетила је и екипа Спутњика која је пратила рад ове школе. Како кажу ђаци, сви смо сада породица, па смо добили и ексклузивно право, благослов да емитујемо песме хора анђеоских гласова, који се спонтано окупио, на путу за Емаус, у страдалној и васкрслој Херцеговини.
https://sputnikportal.rs/20260705/cudo-na-avali-diskoteku-pretvorili-u-crkvu-video-1200995575.html
пребиловци
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
регион, регион – друштво, спц, епархија захумско - херцеговачка, летња духовна школа у херцеговини, студенти, путовање, исус христ, пребиловци, духовност, веронаука, дарко николић
регион, регион – друштво, спц, епархија захумско - херцеговачка, летња духовна школа у херцеговини, студенти, путовање, исус христ, пребиловци, духовност, веронаука, дарко николић
Чудесно искуство младих Срба: Изненада се нашли на путу од Јерусалима за Емаус – усред Херцеговине
После шест дана, као да се познајемо годинама! У Херцеговини сам схватио шта заправо представља заједница. Не само у социјалном, већ и у духовном, мистичном смислу. Да се сви сакупљамо око Христа. Начин на који се други опходе према мени, прихватају ме, прилазе ми и грле, то ће ми бити и подсетник, да не изгубим људскост у послу којим ћу се бавити.
Овако за Спутњик говори Александар Обућина из Чачка, студент Медицинског факултета, учесник Летње духовне школе у Херцеговини, која је одржана по други пут:
„Недавно сам са другарима обилазио Косово и Метохију. Причали су о духовној школи, а ову у Херцеговини издвојили као круну духовног истраживања. Имао сам доста питања која нисам имао коме да поставим, сада имам неке одговоре. Наставићу да истражујем“.
Александар је један од четрдесет студената из различитих крајева Србије, Републике Српске и Хрватске, са различитих факултета, који су у пратњи свештеника и вероучитеља Aрхиепископије београдско карловачке, протеклих дана били гости Eпархије захумско - херцеговачке.
Млади су у Требиње позвани да препознају живу јеванђелску поруку и размисле на који начин се вечне истине могу осавременити. Како се могу живети.
Пут у Емаус - прича која се живи
Школа, која је сваког јутра започињала литургијом, одвијала се под насловом, темом, „Пут у Емаус“. Ова прича из Новог Завета, када се васкрсли Христос јавио двојици својих ученика на путу из Јерусалима за село Емаус, а они га нису препознали, била је основа за заједничко путовање.
Предавања врсних теолога ове епархије, обилазак јединствених светиња од Требиња до Дубровника, манастира Светих Петра и Павла, Тврдоша, Дужи, Житомислића, а посебно духовни разговори са домаћинима и свештеницима, вероучитаљима из Београда, открили су им дубоки смисао хришћанског учења и наслеђа.
„Заправо, нама су овде оци, учитељи и овај народ Херцеговине, допустили да ту причу живимо. Нису нам је само тумачили, већ су нас кроз разговор упознали с њом. Допустили су нам да уђемо у улоге тих двојице ученика Христових. Да и њих, учитеље, гледамо другим очима, као Доброг пастира, као оце, понекад и не препознавши да су у нама пробудили жељу за ходањем тим путем“, прича нам Јана Шумарац из Новог Сада, која студира германистику.
Пребиловци нису прича, већ чињеница
Наталија Тапић је будући професор руског језика и књижевности из Београда. Прошле године била је полазник Призренске духовне школе, хтела је, каже, да поново проживи све што је доживела на Косову и Метохији. Утисци из Херцеговине су још јачи, зближавање, јединство, једна породица:
„Раније нисам била овде. Много ми је било значајно да видим и чујем све историјске чињенице. Све нас је јако погодила прича везана за Пребиловце, историјска чињеница. Литургија тамо била је јако потресна, сви ти људи који су дошли на славу и са стране. Има ствари којих нисам била свесна. Доста ствари заправо нисам знала о Херцеговини и страдању наших Срба овде“, каже Наталија.
Колегиница са којом је у овој Школи била нераздвојна, са којом је певала, не само на служби, на сваком месту, Милица Вујић, будући архитекта из Јагодине, додаје:
„Заправо је и то задатак ове Школе, да нас мало више упуте и да сазнамо о нашој земљи, о нашој браћи и сестрама, како су некад живели, а како сада живе. Кроз шта су све прошли и како се развијало наше друштво, наша култура, историја и вера, која је најбитнија на овим просторима“, каже Милица и додаје да ће се потрудити да са овог путовања пре свега понесе херцеговачки дух.
Ходање за Христом и трпеза љубави
Било је и оних који су на наставу у Eпархију захумско – херцеговачку дошли са добрим предзнањем, који студирају Богословски факултет.
Павле Луковић из Ариља је апсолвент, ускоро ће преузети диплому. Каже да се материји о којој је у овој школи било речи, тексту Новог Завета, често приступа схоластично и са предразумевањем, да се недовољно залази у његов дубљи смисао.
„Кроз све ове разговоре и предавања отаца у Херцеговини, могу да закључим да је целокупан доживљај тог пута за Емаус заправо људска богочежња која је усађена у све нас. Често, доста се говори о апостолству, кретању за Христом. То праћење Христа представља наш динамичан пут у односу на наш духовни живот. Као што дивно примећује Свети Григорије Ниски, кретањем можемо да спознамо Господа једино кад га гледамо у леђа, идемо за њим“.
Главни домаћин ове школе био је митрополит захумско херцеговачки Димитрије. И домаћин је један од утисака ученика ове необичне школе. Желео је да упозна сваког студента. Делио је с њима трпезу љубави, искуство учења од својих претходика, владике Григорија и блаженопочившег Атанасија чије се мудрости и истине у Херцеговини цитирају на сваком месту.
У Москву са „живом“ потврдом
Док чека информације о одбрани докторске тезе у Пушкиновом инситуту у Москви, у Херцеговину се упутио и младић из Шајкаша, Вукашин Гаврић. Последњих десет година се школује у Русији, а прошле је био на Косову и Метохији, у Призренској духовној школи.
„Ове школе доживљавам као духовну силу и снагу која је неопходна сваком човеку, али и практичну потврду онога чиме се бавим у докторској тези, поређењем руског пута Достојевског и Косовског завета код Његоша, на примеру романа „Браћа Карамазови“ и поеме „Луча микрокозма“. И више сам него задовољан. Као да је сво моје интересовање, оно о чему сам писао, на неки нови начин заживело“.
Вукашин додаје да је ових дана мислио на Михајла Пупина и Николу Теслу, који су духовно увек повезивали са науком. Драго му је, каже, што је имао прилику да и он то проживи, да се увери да је тако.
Тајна сусрета човека и живог Бога
Школа у Херцеговини настала је по узору на Призренску, која ће ускоро обележити деценију рада. Основана је љубављу јереја Дарка Николића, београдског вероучитеља, данас старешине параклиса у Студентском граду и његових колега Немање Протића, Драгана Будимлије и оца Марка Којића.
Они верују да је наше образовање, углавном усмерено на интелектуални развој, когнитивни аспект, драгоцено, али да није довољно:
„Човек учи целим бићем, свим потенцијалима, умом, срцем, душом, свим оним што јесте у својој неухватљивој свеобухватности. А ова школа управо то омогућава, да у свој нашој ширини, у тајни међусобног сусрета, човека и живог Бога, па и овог освештаног простора у којем смо боравили ових дана - учи. Стиче ново искуство, отварају му се очи за свет, упознаје себе на нови, потпуно јединствени начин, упознаје људе“, каже отац Дарко.
Овај свештеник додаје да врло често и не видимо једни друге. Да бисмо се видели, потребно је да отворимо свој унутрашњи простор и да се загледамо у оно што је испод површине. То се студентима десило у Херцеговини.
„Кад се то деси, онда се тајна живота пројављује на чудесан начин и оставља неизбрисив, дубок, трајан траг на човековом бићу. Оставља укус неописиве радости коју човек тражи где год да се нађе. Жели, тражи да се то узвишено и племенито искуство, које ми називамо благодатним искуством Божјег присуства, Христа у нама, понови, изнова, изнова... После ове Школе стално ћемо да трагамо за тим укусом који смо овде имали прилике да осетимо“.
Тај укус осетила је и екипа Спутњика која је пратила рад ове школе. Како кажу ђаци, сви смо сада породица, па смо добили и ексклузивно право, благослов да емитујемо
песме хора анђеоских гласова, који се спонтано окупио, на путу за Емаус, у страдалној и васкрслој Херцеговини.
