https://sputnikportal.rs/20260816/godinu-dana-od-samita-putina-i-trampa--postoji-li-i-dalje-duh-enkoridza-video-1202294368.html

Годину дана од самита Путина и Трампа — постоји ли и даље дух Енкориџа /видео/

Годину дана од самита Путина и Трампа — постоји ли и даље дух Енкориџа /видео/

Sputnik Србија

Августовски сусрет Владимира Путина и Доналда Трампа на Аљасци био је један од најзначајнијих догађаја у светској политици 2025. године. Таман и да се ништа... 16.08.2026, Sputnik Србија

2026-08-16T13:26+0200

2026-08-16T13:26+0200

2026-08-16T13:26+0200

свет

свет

свет – политика

сад

русија

коментари и аналитика

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/02/1192034965_43:0:2603:1440_1920x0_80_0_0_22dc0d72b67a0f7c2c3cdc13a2842078.jpg

Изненађујуће или не, тек испоставило се да постоји и договор, који се најпре тицао Украјине. Тако се почео спомињати „дух Енкориџа“.Посматрајући из данашње перспективе, са великом поузданошћу може се тврдити како је договор дефинисан око неколико начелних ствари: од Украјине се тражило да повуче своје снаге на нове границе и де факто призна територијално проширење Русије на четири области (које је потврђено и променама руског Устава), од Русије да обустави сва даља дејства на текућој линији разграничења, од ЕУ да даље не финансира наоружавање Кијева, а од САД да гарантују (самим тим и спроведу) демилитиризацију украјинских оружаних снага. Уз то, на столу је била и тема санкција.Дух Енкориџа био оквир за деескалацијуСвакако, и да се нешто тако одиграло упитно је како би преговори текли, ко би и како разумео и тумачио елементе споразума, али упркос свему – „дух Енкориџа“ јесте представљао оквир за деескалацију. Пратећи саопштења руских званичника, очигледно је постојао и одређени оптимизам да се ствари могу померити са „мртве тачке“ и започети суштински преговори о дугорочном решењу. Наравно, нису сви у Русији делили овај оптимизам, од стране бројних истраживача и коментатора, тише или гласније, упозоравано је како од свега не може бити ништа. Таквих тонова било је најпре због недостатка поверења према западним актерима, а које је потпуно „изветрило“ после слома Минског процеса. Резултат тог процеса биле су и две (из угла међународног јавног права – обавезујуће) резолуције Савета безбедности УН, па када ни њих нису уопште поштовали, зашто би САД, ЕУ и Кијев поштовали „дух Енкориџа“?Затим, писало се и како сепаратни договор са Доналдом Трампом није превелика гаранција, како због ситуације у самим САД, тако и због компликованог односа Вашингтона са европским партнерима. Напослетку, истицан је и проблем америчке стратегије преговарања и фокусирања на једну тему. И да се постигну нека решења за Украјину, наставила би се сучељавања у Молдавији, Грузији, на Балкану или Централној Азији. Традиционално, Американци избегавају свеобухватне договоре са другима, а парцијалне које постигну уклапају у своје дугорочне пројекције и контекстуализују како им одговара.Ипак, „ишчезавању духа Енкориџа“ нису допринели Руси, чак ни они који су критички или сумњичаво гледали на сусрет Путина са Трампом, већ статичност америчке администрације и офанзивно усмерење кључних европских држава.Подигнут улогТрампова неодлучност око имплементације „духа Енкориџа“ резултат је више ствари које се паралелно дешавају, а свакако је на то утицала и одлука „европског крила НАТО“ о новој тактици ратовања против Русије. Далекометним ударима циљано су гађани објекти критичне инфраструктуре и дистрибутивна чворишта, како би се изазвали поремећаји у снабдевању руских оружаних снага, нарушило функционисање руског економског система и раширио осећај страха у друштву као предуслов за „сејање“ панике у неком наредном интервалу. Сасвим очекивано, било је само питање времена када ће у Москви престати са понављањем усмених упозорења и понављањем фразе о „духу Енкориџа“ и прећи на реципрочан одговор.Резултат „изазивања“ Русије су нова дејства руских оружаних снага која се по свом карактеру пре могу назвати ратним него специјалном војном операцијом. За оне који су од почетка сукоба тврдили како ту и нема разлике сада ће бити прилике да виде како разлика није само у теоретисању и појмовном одређењу. Суштински, Украјина више нема приступ отвореном мору, она остаје без лука, лучке инфраструктуре и могућности каквог озбиљнијег увоза и извоза било чега. Остаје и без логистичких центара, дистрибутивна мрежа „ресетована“ је на начине рада од пре 40 година. Постепено се разарају и њена енергетска складишта, а „начета“ су и најважнија саобраћајна чворишта. Уместо прошле године наговештене деескалације, данас присуствујемо ескалацији.Улог у оружаном сукобу постао је виши, самим тим и покушај отварања нове етапе у међународним односима остао је неостварљив. Истина, чују се по кулоарима и најаве о могућем новом сусрету Путина и Трампа на маргинама новембарског самита АПЕК. Само, ако и до тог сусрета дође велико је питање: о чему ће тада бити разговарано? За протеклих дванаест месеци стање и око Украјине и у светској политици постало је комплексније него током састанка на Аљасци августа 2025. године. Толико комплексније да се више ни у симболичком смислу не може очекивати много.Погледајте и:

сад

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, сад, русија, коментари и аналитика, емисија „пророк“