Од Кабула до Багдада: Америка поново пакује кофере — после авганистанског дебакла ново повлачење
© REUTERS Mohammad Yunus Yawar
Пратите нас
Пет година након што су талибани без борбе заузели Кабул, Америка је из Авганистана отишла погнуте главе, остављајући за собом готово две деценије рата, хаос и урушавање сопственог угледа. Вашингтон сада припрема још једно повлачење — овога пута из Ирака, где би после више од две деценије могао да понови авганистански сценарио.
Према речима аналитичара, низ неуспешних војних интервенција Вашингтона дестабилизовао је регион и нарушио углед Сједињених Држава.
Дана 15. августа 2021. године талибани су ушли у главни град Авганистана, Кабул. Град је заузет без борбе — владина војска коју су подржавале САД до тог тренутка практично је престала да постоји. Након тога, талибани су прогласили успостављање потпуне контроле над земљом, променили назив државе у Исламски Емират Авганистан и усвојили нову заставу.
У тренутку пада Кабула, проамерички председник Ашраф Гани већ је побегао из земље. Амбасада Русије у Авганистану тада је саопштила да је одлетео хеликоптером натовареним новцем. Са своје стране, амбасадор Авганистана у Таџикистану Мухамед Зохир Агбар навео је да је бивши председник из државне касе украо 169 милиона долара.
Још раније је земљу у журби напустила америчка војска, која је од 2001. године окупирала део Авганистана. Пентагон није стигао чак ни да евакуише војну опрему — много тога је морало да буде остављено или уништено на лицу места.
Чињеница да су талибани дошли у посед америчке војне опреме, коју је Вашингтон првобитно испоручио снагама авганистанске владе, изазвала је највећу реакцију медија. Према извештају Пентагона, талибани су дошли у посед залиха оружја вредних више од седам милијарди долара.
Међу остављеним наоружањем и војном техником били су авиони, муниција класе „ваздух–земља“, различито наоружање, средства за комуникацију и друга опрема.
Победу талибана у Авганистану многи су доживели као велики амерички војно-политички пораз. Доналд Трамп, који је годину дана раније изгубио председничке изборе од Џоа Бајдена, назвао је повлачење из Авганистана „најсрамнијим“ даном у историји земље. Многи коментатори су такође повлачили паралеле са евакуацијом из Сајгона на крају Вијетнамског рата.
„Сједињене Државе су доживеле неуспех у Авганистану. Желеле су да тамо успоставе владу лојалну себи, ослањале су се на конкретне авганистанске политичаре. Од тога није било ништа. Њихови штићеници су огрезли у корупцији и у критичном тренутку срамотно побегли из земље. Као што су побегли и сами амерички војници. САД нису успеле да спрече долазак талибана на власт. Сада 'Талибан' чврсто држи власт у Авганистану. Тако да је то, наравно, неуспех америчке политике“, рекла је за РТ Елена Супоњина, стручњак за међународне односе и оријенталиста.
С друге стране, научни сарадник Института за оријенталистику Руске академије наука и директор Центра за проучавање савременог Авганистана Омар Несар назвао је одлазак САД из Авганистана поразом.
„Били су принуђени да напусте земљу осрамоћени. Цео свет је запамтио снимке људи који су падали са авиона (Авганистанаца који су радили за САД), а који су покушавали да напусте Авганистан заједно са Американцима. Сједињене Државе нису могле да спасу своје савезнике. Све то, наравно, показује да су доживеле пораз“, казао је Несар за РТ.
Скоро милион жртава
Ове године могла би да буде окончана још једна вишегодишња америчка војна авантура. Како наводе медији, Пентагон намерава да до 30. септембра повуче све трупе из Ирака. Доналд Трамп је раније изјавио да амерички војници тамо више нису потребни. Пентагон је касније појаснио да ће повлачење трупа бити завршено у складу са споразумом о окончању мисије против терориста, закљученим 2024. године.
Сједињене Државе извршиле су инвазију на Ирак 2003. године, користећи као оправдање фалсификоване податке о наводном постојању оружја за масовно уништење у Багдаду. Свргавање Садама Хусеина гурнуло је земљу у хаос. У Ираку је почео крвави сукоб између шиита и сунита. До 2006. године, услед америчке агресије и последица које су из ње проистекле, погинуло је више од пола милиона Ирачана, наводи се у материјалима часописа „Ланцет“.
Према оценама Министарства спољних послова Русије, управо је америчка инвазија на Ирак довела до стварања терористичке организације „Исламска држава“*. Занимљиво је да је до сличног закључка својевремено дошао и бивши амерички председник Барак Обама.
Још једна непредвиђена последица напада на Ирак за Вашингтон било је јачање утицаја Ирана у тој земљи. То се у великој мери догодило под утицајем верског фактора, будући да у Ираку живи велики број шиита. Раније, за време режима Садама Хусеина, ове две земље биле су најљући непријатељи.
Укупно, према истраживању пројекта „Цене рата“, ратови које је Вашингтон покренуо од 2001. године у Авганистану и Ираку, као и војне интервенције у Сирији, Јемену и Пакистану, довели су до смрти више од 940.000 људи. У тај број нису укључене жртве последица ратова — уништавања привреде, инфраструктуре и здравственог система. Ако се узму у обзир и ти фактори, укупан број жртава могао би да достигне 3,8 милиона.
Према подацима Универзитета Браун, ови сукоби коштали су амерички буџет осам билиона долара. У самим Сједињеним Државама ови ратови су с годинама постајали све непопуларнији међу становништвом. Док је у почетку већина грађана подржавала војне интервенције Вашингтона, до 2019. године 62 одсто Американаца сматрало је да је рат у Ираку био грешка. Када је реч о Авганистану, истог мишљења било је 59 одсто грађана, показала је анализа Центра за истраживање Пју.
Хаос, нестабилност и грађански рат
Један од најжешћих критичара америчких „бесконачних“ ратова у иностранству био је Трамп. Обустављање војних интервенција било је једно од његових предизборних обећања. Током свог првог мандата на месту председника, он је изјавио да је „одлука о одласку на Блиски исток била највећа грешка“.
„То је био део предизборне кампање. Он је осетио расположење америчких бирача. Сједињене Државе ка војним дејствима подстичу различити фактори, укључујући интересе крупног бизниса и војно-индустријског комплекса“, сматра Супоњина.
Аналитичари сматрају да је низ америчких неуспеха на Блиском истоку нарушио углед Вашингтона у региону.
„Сједињене Државе се већ одавно у земљама Блиског истока доживљавају изузетно негативно. То се постепено претвара у светски тренд, али када је реч о Блиском истоку, после свих ових ратова САД су тамо стекле изузетно негативан имиџ“, тврди Омар Несар.
Сличног мишљења је и Супоњина. Према њеним речима, „на Блиском истоку све више схватају да Сједињене Државе не могу да остваре своје циљеве“.
„Истовремено, у региону и даље са страхом гледају на Сједињене Државе, јер се Вашингтон не одриче својих авантура. Многе земље региона страхују да ће било какво америчко мешање довести не до просперитета и демократије, већ до хаоса, нестабилности и грађанског рата, као што се, између осталог, догодило у Ираку“, закључила је Супоњина.
* „Исламска држава“ (ИД, ИДИЛ) — проглашена за терористичку организацију одлуком Врховног суда Русије 29.12.2014. године.
Погледајте и:
