https://sputnikportal.rs/20260819/naucnici-pronasli-bolji-nacin-da-se-izracuna-starost-psa-1202487261.html
Научници пронашли бољи начин да се израчуна старост пса
Научници пронашли бољи начин да се израчуна старост пса
Sputnik Србија
Прослава псећег рођендана је једна од истински лепих ствари, а део те забаве је рачунање колико је ваш пријатељ стар у „псећим годинама“, при чему је... 19.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-19T15:44+0200
2026-08-19T15:44+0200
2026-08-19T15:44+0200
друштво
друштво
пси
старост
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/06/1202071372_0:208:3078:1939_1920x0_80_0_0_4e134e77cc534974acf5e5eaf6c050f4.jpg
Студија из 2020. године открила је да пси не старе равномерном брзином у односу на људске године. Они старе много брже него људи током одређених фаза живота, а успоравају током других, што значи да постоји потпуно нова рачуница.Научници су открили нову формулу за старост паса сакупивши узорке крви од 104 пса (све лабрадор ретривери, углавном без сродничких веза), у распону од штенади до старости од 16 година.Затим су секвенцирани обрасци метилације на десетинама хиљада локација ДНК и упоређени са постојећим подацима о метилацији код 320 људи старости од једне до 103 године.Метилација ДНК је хемијски систем обележавања који помаже у регулацији који гени су укључени или искључени. Док старимо, обрасци метилације на десетинама хиљада локација у нашој ДНК мењају се на предвидљиве начине. Ти обрасци се могу искористити за креирање онога што научници називају „епигенетски сат“ - молекуларна процена биолошке старости.У студији, млади пси имали су обрасце метилације најсличније младим људима, док су старији пси све више личили на старије људе, али је између тих фаза било разлика. Другим речима, изгледа да пси прођу велики део биолошког старења врло рано у животу, пре него што тај процес успори.Молекуларни сат се добро поклопио са неким битним физиолошким моментима. На пример, штене старо осам недеља имало је епигенетску старост која одговара човеку од отприлике девет месеци.Истраживачи су дошли до математичке формуле која преводи старост пса у старост човека: старост човека = 16 × лн (старост пса) + 31, где је лн (старост пса) природни логаритам старости пса у календарским годинама.Према тој формули, пас стар годину дана има око 31 људску годину, пас стар две године је еквивалентан човеку од 42 године, а четворогодишњи пас пролази кроз средње године са око 53 људске године старости. Старење наставља да успорава док пас са 12 година не буде стар отприлике као човек од 71 године.Ограничење истраживања је то што су посматрани искључиво лабрадори и истраживачи упозоравају да би различите расе паса, које могу имати драстично различито трајање живота, могли имати различите криве за превођење старости.Такође постоје докази да већи пси живе краће животе него мањи пси, да мешанци живе дуже и да стерилисани или кастрирани пси такође живе дуже. Дакле, пси различитих раса или величина могу старити различитим брзинама.Поента овог рада није била само стварање бољег калкулатора за старост паса, иако је то прилично занимљива нова информација за љубитеље паса. Истраживачи су такође желели да знају шта се мења у ДНК док сисари старе.Када су упоредили псе, људе и мишеве, пронашли су 394 гена чија се метилација мењала са старењем на сличан начин код све три врсте. Ти гени су груписани у пет међусобно повезаних мрежа, а већина је укључена у развој.То сугерише да старење можда није потпуно одвојено од развоја. Барем део молекуларне машинерије укључене у изградњу организма може наставити да се мења током живота, што значи да је старење наставак развојног процеса.Дакле, сисари раздвојени милионима година еволуције могу носити изузетно сличне молекуларне потписе старења. Ако се ти потписи могу користити за превођење биолошке старости између врста, пси би могли дати нарочито користан поглед на процес старења.На крају крајева, „пси деле скоро све аспекте свог окружења са људима, укључујући факторе повезане са старењем као што су исхрана и изложеност хемикалијама“, кажу истраживачи.Тако би пси могли помоћи да се боље разуме људско старење, и обрнуто. Крајњи циљ је да се пронађу интервенције које ће помоћи и људима и псима да живе дуже, здравије животе.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, пси, старост
Научници пронашли бољи начин да се израчуна старост пса
Прослава псећег рођендана је једна од истински лепих ствари, а део те забаве је рачунање колико је ваш пријатељ стар у „псећим годинама“, при чему је традиционална процена да се за сваку годину живота пса рачуна седам људских година. То је фина, једноставна рачуница, али је - погрешна.
Студија из 2020. године открила је да пси не старе равномерном брзином у односу на људске године. Они старе много брже него људи током одређених фаза живота, а успоравају током других, што значи да постоји потпуно нова рачуница.
Научници су открили нову формулу за старост паса сакупивши узорке крви од 104 пса (све лабрадор ретривери, углавном без сродничких веза), у распону од штенади до старости од 16 година.
Затим су секвенцирани обрасци метилације на десетинама хиљада локација ДНК и упоређени са постојећим подацима о метилацији код 320 људи старости од једне до 103 године.
Метилација ДНК је хемијски систем обележавања који помаже у регулацији који гени су укључени или искључени. Док старимо, обрасци метилације на десетинама хиљада локација у нашој ДНК мењају се на предвидљиве начине. Ти обрасци се могу искористити за креирање онога што научници називају „епигенетски сат“ - молекуларна процена биолошке старости.
У студији, млади пси имали су обрасце метилације најсличније младим људима, док су старији пси све више личили на старије људе, али је између тих фаза било разлика. Другим речима, изгледа да пси прођу велики део биолошког старења врло рано у животу, пре него што тај процес успори.
Молекуларни сат се добро поклопио са неким битним физиолошким моментима. На пример, штене старо осам недеља имало је епигенетску старост која одговара човеку од отприлике девет месеци.
Истраживачи су дошли до математичке формуле која преводи старост пса у старост човека: старост човека = 16 × лн (старост пса) + 31, где је лн (старост пса) природни логаритам старости пса у календарским годинама.
Према тој формули, пас стар годину дана има око 31 људску годину, пас стар две године је еквивалентан човеку од 42 године, а четворогодишњи пас пролази кроз средње године са око 53 људске године старости. Старење наставља да успорава док пас са 12 година не буде стар отприлике као човек од 71 године.
Ограничење истраживања је то што су посматрани искључиво лабрадори и истраживачи упозоравају да би различите расе паса, које могу имати драстично различито трајање живота, могли имати различите криве за превођење старости.
Такође постоје докази да већи пси живе краће животе него мањи пси, да мешанци живе дуже и да стерилисани или кастрирани пси такође живе дуже. Дакле, пси различитих раса или величина могу старити различитим брзинама.
Поента овог рада није била само стварање бољег калкулатора за старост паса, иако је то прилично занимљива нова информација за љубитеље паса. Истраживачи су такође желели да знају шта се мења у ДНК док сисари старе.
Када су упоредили псе, људе и мишеве, пронашли су 394 гена чија се метилација мењала са старењем на сличан начин код све три врсте. Ти гени су груписани у пет међусобно повезаних мрежа, а већина је укључена у развој.
То сугерише да старење можда није потпуно одвојено од развоја. Барем део молекуларне машинерије укључене у изградњу организма може наставити да се мења током живота, што значи да је старење наставак развојног процеса.
Дакле, сисари раздвојени милионима година еволуције могу носити изузетно сличне молекуларне потписе старења. Ако се ти потписи могу користити за превођење биолошке старости између врста, пси би могли дати нарочито користан поглед на процес старења.
На крају крајева, „пси деле скоро све аспекте свог окружења са људима, укључујући факторе повезане са старењем као што су исхрана и изложеност хемикалијама“, кажу истраживачи.
Тако би пси могли помоћи да се боље разуме људско старење, и обрнуто. Крајњи циљ је да се пронађу интервенције које ће помоћи и људима и псима да живе дуже, здравије животе.
