https://sputnikportal.rs/20260820/nova-prestonica-stari-problemi-zasto-africke-drzave-sele-glavne-gradove-1202507909.html
Нова престоница, стари проблеми: Зашто афричке државе селе главне градове
Нова престоница, стари проблеми: Зашто афричке државе селе главне градове
Sputnik Србија
Власти Уганде разматрају радикалан потез — пресељење административне престонице из Кампале, града који се суочава са саобраћајним колапсом, поплавама и... 20.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-20T09:25+0200
2026-08-20T09:25+0200
2026-08-20T09:25+0200
свет
свет
свет – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/14/1202508032_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_0969e46b9dbd94060af40cc60a7d2955.jpg
Замислите престоницу у којој вам је потребно и до четири сата да стигнете на посао, улице се после тропских пљускова претварају у реке, а саобраћајни хаос државу кошта чак 1,6 милијарди долара годишње. Управо због тога власти Уганде разматрају радикалан потез — пресељење административне престонице из Кампале у Накасонголу, град у централном делу земље. Министарка урбаног развоја Маргарет Муханга отишла је толико далеко да је Кампалу назвала „неподобном за живот“.Али проблем Уганде много је већи од саобраћајних гужви. Кампала је расла далеко брже од путева, канализације и јавног превоза. У њој живи око 1,88 милиона људи, док током дана број становника достиже чак 2,5 милиона. Неконтролисана градња на мочварном земљишту уништила је природне одводе, па обилне кише редовно паралишу град.И Уганда није усамљена. Иза проблема Кампале крије се много шира афричка прича — наслеђе колонијалне урбанизације. Бројни велики градови нису развијани првенствено за потребе становништва, већ као административни и транспортни центри преко којих су ресурси одлазили ка светском тржишту. После стицања независности, министарства, банке, компаније, школе и болнице остали су концентрисани управо у тим градовима.Зато су неке афричке државе већ покушале да почну испочетка. Танзанија је престоницу преселила из Дар ес Салама у Додому, Нигерија из Лагоса у Абуџу, а Бурунди из Бужумбуре у Гитегу. Екваторијална Гвинеја је тек 2026. престоницу преместила из Малаба у нови град Сијудад де ла Пас.Међутим, ту се појављује нови проблем: можете преселити владу, али не и економију једним декретом. Лагос је и даље пословно срце Нигерије, а Дар ес Салам остао је економски магнет Танзаније. Чак и новопланирани градови могу брзо да упадну у исту замку пренасељености и сиромашних предграђа.Зато је питање пред Угандом много веће од тога где ће седети министри. Ако се преселе институције, а остану исти проблеми — лош транспорт, недостатак станова и огромне регионалне разлике — нова престоница могла би да постане само нова адреса старог проблема.Јер град није престоница зато што у њему стоји зграда владе. Престоница функционише тек када у њој могу нормално да живе људи.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/14/1202508032_171:0:2902:2048_1920x0_80_0_0_9b2e0cd94c57e938ea8d3f5614bce521.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – економија
Нова престоница, стари проблеми: Зашто афричке државе селе главне градове
Власти Уганде разматрају радикалан потез — пресељење административне престонице из Кампале, града који се суочава са саобраћајним колапсом, поплавама и неконтролисаним растом становништва. Ипак, прича о Кампали открива много шири проблем: може ли Африка изградњом нових престоница да се ослободи урбанистичког наслеђа колонијалне ере?
Замислите престоницу у којој вам је потребно и до четири сата да стигнете на посао, улице се после тропских пљускова претварају у реке, а саобраћајни хаос државу кошта чак 1,6 милијарди долара годишње. Управо због тога власти Уганде разматрају радикалан потез — пресељење административне престонице из Кампале у Накасонголу, град у централном делу земље. Министарка урбаног развоја Маргарет Муханга отишла је толико далеко да је Кампалу назвала „неподобном за живот“.
Али проблем Уганде много је већи од саобраћајних гужви. Кампала је расла далеко брже од путева, канализације и јавног превоза. У њој живи око 1,88 милиона људи, док током дана број становника достиже чак 2,5 милиона. Неконтролисана градња на мочварном земљишту уништила је природне одводе, па обилне кише редовно паралишу град.
И Уганда није усамљена. Иза проблема Кампале крије се много шира афричка прича — наслеђе колонијалне урбанизације. Бројни велики градови нису развијани првенствено за потребе становништва, већ као административни и транспортни центри преко којих су ресурси одлазили ка светском тржишту. После стицања независности, министарства, банке, компаније, школе и болнице остали су концентрисани управо у тим градовима.
Зато су неке афричке државе већ покушале да почну испочетка. Танзанија је престоницу преселила из Дар ес Салама у Додому, Нигерија из Лагоса у Абуџу, а Бурунди из Бужумбуре у Гитегу. Екваторијална Гвинеја је тек 2026. престоницу преместила из Малаба у нови град Сијудад де ла Пас.
Међутим, ту се појављује нови проблем: можете преселити владу, али не и економију једним декретом. Лагос је и даље пословно срце Нигерије, а Дар ес Салам остао је економски магнет Танзаније. Чак и новопланирани градови могу брзо да упадну у исту замку пренасељености и сиромашних предграђа.
Зато је питање пред Угандом много веће од тога где ће седети министри. Ако се преселе институције, а остану исти проблеми — лош транспорт, недостатак станова и огромне регионалне разлике — нова престоница могла би да постане само нова адреса старог проблема.
Јер град није престоница зато што у њему стоји зграда владе. Престоница функционише тек када у њој могу нормално да живе људи.