https://sputnikportal.rs/20260823/prekretnica-invazija-na-spaniju-velike-posledice-po--evropu-1202562476.html

Прекретница: Инвазија на Шпанију, велике последице по – Европу

Прекретница: Инвазија на Шпанију, велике последице по – Европу

Sputnik Србија

Инвазија и најезда. Широм Старог континента са ова два појма означаван је протеклих дана масовни упад мароканског становиштва на територију шпанске Сеуте. 23.08.2026, Sputnik Србија

2026-08-23T19:24+0200

2026-08-23T19:24+0200

2026-08-23T19:24+0200

свет

свет

свет – политика

шпанија

мигранти

коментари и аналитика

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0f/1202355000_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_17122a9cfc8558db6dfa6f8f553b8f01.jpg

Паралелно са тим, било је и „интернет препирки“ о томе чија је заправо Сеута, мада су ту ствари прилично јасне. Шпанске енклаве на афричкој територији нису део колонијалног наслеђа, већ саставни део европске краљевине, Мелиља од 1497. године, а Сеута од 1668.Кастиља их није отела од било кога, већ је фактички заузела празну територију, над којом нико није остваривао ефективну контролу. Од тада, у вишевековном континуитету, ова два слободна града су у саставу Шпаније, становништво има шпанско држављанство, дели права и обавезе као и њихови сународници у другим деловима земље.Могућ наставак кризеИпак, само отварање ове теме указује на могући наставак кризе у наредном периоду, макар на нижем политичком нивоу или новим „интерним препиркама“. Јер, ако шпанска власт није способна да заштити своју територију, лако је актуализовати и ово питање.Свакако, посматрајући потенцијале моћи Шпаније, јасно је да постоји капацитет за заштиту територије. Уосталом, према наводима добро информисаних мадридских новинара, шпанска обавештајна служба упозоравала је носиоце највиших државних функција неколико пута претходних месеци да се масовни упад може догодити. Но, капацитет је једно, а способност нешто друго, пошто зависи и од спремности за доношење политичких одлука.А спремности да се доносе адекватне политичке одлуке није било код садашње власти, што највероватније значи и да ће Педро Санчез изгубити наредне парламентарне изборе иако до њиховог редовног одржавања има још годину дана. Готово је извесно да и организовани упад у Сеуту представља иницијални покушај обарања Санчеза, који је међу европским политичарима постао један од најгрлатијих заговорника одбране интереса Палестине и критичара политике Доналда Трампа на Блиском истоку. Укратко, преко Марока САД и Израел узвраћају ударац.Последице по ЕвропуМеђутим, оно што могу бити најдрастичније последице овог драматичног догађаја уопште се не тичу Педра Санечеза, па начелно ни искључиво – Шпаније. Последице свега одразиће се на целокупну Европу. Несумњиво, огроман број Европљана зазире од даљих неконтролисаних миграција. Резултат такве перцепције јесу и победе или солидни резултати у разним државама политичких партија које апострофирају мигрантско питање као приоритетно.Са друге стране, приметно је и да се доста инвестира у разбијање овакве слике. Научни часописи „преплављени“ су истраживањима чији закључци указују како су миграције природне и корисне, а страх Европљана апсолутно неоправдан. Уз то, честе су и критике приступа политичара који секуритизују ову тему зарад добијања гласова. Из теорије прелази се на праксу, па овакве ставове следе и званичне институције и медији, што је у великој мери обележило карактер расправа.Обликована су два међусобно супротстављена блока, па су „леви“ (нео)либерали и (нео)троцкисти оптуживали „десне“ традиционалисте и суверенисте за беспотребно подизање тензија и изолационизам, уз пратећа објашњења о немодерности, атавизму и затуцаности. Нису ни ови други остајали дужни првима, у распламсаној политичкој борби пљуштале су бројне оптужне и падале тешке речи, али то за закључак овог чланга остаје мање битно из простог разлога: након Сеуте, могућност одржавања конструкције којом се афирмише прихватање масовних миграција као природног и корисног процеса постаје упитна. И никакве обимне инвестиције у науку, политику и медије ту више неће бити од помоћи да се такав наратив одржив.Педро Санчез је заступао такву политику и ево како се завршило. Догађај из Сеуте боље је од било каквих истраживања показао да се мигрантско питање тиче и безбедности и одбране суверенитета, као и да је теза о вештачкој секуритизацији теме тешко одржива.Порука је недвосмислена: ако државе имају капацитет да осигурају безбедност и заштите сувереност, онда га морају и употребљавати, преточити у способност да се реагује. Из тог разлога мигрантско питање биће контекстуализовано на другачији начин, радикалнији него до сада, уз очекивани раст рејтинга политичких партија које такав приступ имају још од средине претходне деценије. Повећавање страха код Европљана због угрожене безбедности и евентуалног губитка суверености испољаваће се и другачије и слободније, а одговори који стижу са „левог“ идеолошког спектра остајаће неубедљиви.Шта тек долази...Пошто свака акција изазива реакцију, контраефекат нове контекстуализације представљаће процес хомогенизације мигрантске популације унутар европских држава. Било да се ради о новопридошлим мигрантима или потомцима старих гастарбајтера, за очекивати је да се и код њих повећа страх, само не од миграната већ због угрожености од комшија „старих Европљана“. Прогресију таквог тренда најпре треба очекивати међу муслиманском популацијом у Европи, пошто се већ у претходном периоду стварала перцепција о „цивилизацијском сукобу“ и сучељавању мухамеданства са хришћанством. То што нова контекстуализација мигрантске кризе међу „старим Европљанима“ нема готово никакве везе са хришћанством и што религијска вертикала игра све мању улогу у обликовању колективних идентитета западноевропских народа нема апсолутно никакве везе. Став Европљана према муслиманима детерминише се на основу неколиких потпуно погрешних премиса, па зашто би било другачије и када се утврђује перцепција муслимана према новонасталој ситуацији. Два страха „храниће“ се међусобно, повећавајући конфликтни потенцијал у европским друштвима и још пре у европским метрополама са бројном мигрантском (муслиманском) популацијом, што може бити увод у врло драматична дешавања наредних година. Једноставно, догађај из Сеуте, посматрано из данашње перспективе, делује као својеврсна прекретница за обликовање супротстављених метанаратива.Отуда и коришћење појмова инвазија и најезда за описивање догађаја. У великој геополитичкој игри око судбине Блиског истока и источног дела Медитерана САД и Израел су показали шта се може десити „непослушним савезницима“ таргетирајући Педра Санчеза. Испоставило се да је њихова акција у одређеном смислу била прекомерна и да је заправо погодила целокупну Европу.Или је можда средњорочна дестабилизација целокупне Европе и била циљ спроведене операције?

шпанија

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, шпанија, мигранти, коментари и аналитика, емисија „пророк“