Стравична пракса: Вештачка интелигенција уништава књиге – ко влада прошлошћу његова је и будућност!
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / АИ уништава књиге
Пратите нас
Милиони штампаних књига уништавају се након што се искористе за развој вештачке интелигенције. Откупе се од продаваца, антиквара, секу им се повези и ивице, након чега их скенирају, дигитализују и уништавају. Ова пракса је проблематична из више разлога, а понајвише јер нас опасно приближава потпуном прекрајању историје и владању наративом.
Овако публициста Слободан Стојичевић коментарише за Спутњик стравичну праксу уништавања књига након што се скенирају и искористе за богаћење фонда огромне АИ библиотеке. Иза овог чина, који подсећа на идеју иза које стоји некакав негативац из цртаног филма, стоји водећа америчка компанија за вештачку интелигенцију – „Антропик“.
Бројни продавци половних и антикварних књига широм света последњих месеци пријављивали су необичне поруџбине. Међу њима је и један антиквар из Холандије који је путем имејла добио захтев за куповину чак 3.000 књига. Реч је о пројекту ,,Панама", за који се сазнало кроз судски спор између саме америчке компаније и групе аутора. Документи из тог поступка указују управо на праксу такозваног деструктивног скенирања књига, чији је крајњи производ уништена књига.
Прекрајање историје
Највећи проблем у овој пракси, односно најгора последица овакве погубне праксе јесте прекрајање историје, тврди наш саговорник. Он подсећа на чувену Орвелову реченицу да ,,ко влада прошлошћу, влада будућношћу". Нешто слично је већ на делу, само се различито манифестује и често превиђа.
Русија је већ искључила Википедију унутар својих граница, јер се на њој верзија историје мења у складу са западним наративом. Управо то се данас дешава и са вештачком интелигенцијом. Разговарао сам недавно са Сергејем Марковим, шефом лабораторије за развој руског „ГигаЧата“, највећег чет-бота за вештачку интелигенцију, већег чак и од „Алисе“ од „Јандекса“. Он ми је рекао да се код њих стално проверавају сопствени модели. Када би укуцао питање: „Чији је Крим?“ одговор би увек био да је Крим руски, међутим, када би преформулисао питање и тражио чету да наброји све руске градове на обали Црног мора, АИ је пропуштао да наведе Севастопољ, највећи град Крима, објашњава Стојичевић.
Попут овог примера, многи слични ће се јављати у перспективи, због чега је императивно имати сопствене аутономне моделе вештачке интелигенције и своје велике језичке моделе, истиче наш саговорник. У противном ћемо зависити од некога другог да нам каже шта се дешава у свету и каква нам је сопствена историја. Наша деца ће зависити од тога, подвлачи Стојичевић, јер она све мање уче из физичких књига, а још мање ће их оне занимати уколико настави да се популаризује пракса уништавања или спаљивања књига од стране великих ИТ компанија.
Уништавање књига није ништа чудно за европску средину, пошто је Европа већ спаљивала књиге у пар навраа. Пре само четири године, кад је почела Специјална војна операција, Немачка је издвојила све руске ауторе, укључујући Достојевског, Толстоја и многе друге, и јавно су спаљивали, баш као и као тридесетих година прошлог века, дела руских аутора. Деци ће преостати само вештачка интелигенција, а она ће бити обучена на одређеним моделима. Без обзира на то да ли је у њу учитан Достојевски, Толстој, Андрић, Пушкин, она добија начин тумачења реалности од својих програмера, без обзира на садржај информација.
Ово представља проблем на више нивоа, а још нисмо ни открили све нивое и све проблеме који ће се појавити као последица ове праксе, каже наш саговорник.
Дигитална сувереност
На сву срећу, каже Стојичевић, западни АИ модели и западни језички модели нису једини, већ постоје алтернативе. Руси их развијају, Кинези такође. Нама је, наравно, најближи руски модел, а пре неколико недеља донет је закон који подразумева да се само два модела вештачке интелигенције одобравају од стране руске државе - национални и суверени.
Русија мора стратешки да развије свој систем који ће бити апсолутно њихов, да им сутра неко не би мењао историју, да не би могао да их искључи, да не би могао да манипулише. Данас је проблем с вештачком интелигенцијом највећи у томе што је то директна комуникација са омладином неке државе. Може да се утиче на младе, да они другачије схватају патриотизам, да другачије схватају циљ живота, да другачије схватају своју државу. То се заправо крије иза читаве приче.
Шта ако нестане струје?
Припадамо првој генерацији у историји човечанства која ће о себи оставити једва икакве трагове, сем у електронском облику. Времена се мењају, са њима долазе другачији видови проблема, па самим тим и другачија решења.
Наступају тешка времена, највероватније времена ратова, када ће се потпуно мењати свет и питање је колико ће уопште бити струје. Цела ствар са вештачком интелигенцијом зависи од дата-центара и велике потрошње електричне енергије. Неке државе, као што је Русија, у моментима када су у току велики напади дроновима на њих, искључују мобилну телефонију, искључују интернет, понекад искључују и струју, да би онемогућиле нападе. Слично томе, некада би у току бомбардовања град био замрачен како би авиони изгубили оријентацију и како не би могли да гађају по светлима.
Уколико све будемо дигитализовали и потпуно заборавили да постоји могућност живота, читања и учења без струје и без вештачке интелигенције, онда ће, бар у неким екстремним ситуацијама, људи постати потпуно дезоријентисани, каже наш саговорник.
Опасна порука за младе
АИ компаније заиста купују велике количине књига и то не би био проблем да они заиста само желе да их скенирају и дигитализују. Вештачкој интелигенцији, да би се развијала, потребан је што већи број података. Када се праве велики језички модели, њих не интересује само број речи или број карактера који се тамо налази, већ и читаве комбинације речи. АИ покушава да ухвати синтаксу и то ради тако што јој је потребан што већи број текстова.
Да је њима идеја само да обогате велике језичке моделе, било би довољно да оду у неку библиотеку, скенирају старе књиге и препознају тај текст путем ОЦР-а, програма за препознавање текста. Овде се више ради о маркетиншком трику којим покушавају ад изманипулишу народ и демонстративно им покажу како ново време гази старе носиоце информација. Уколико је објављено да је Антропик купио велику количину књига, да је поцепао са њих корице, скенирао их и затим уништио, то је порука свим младима да књиге као књиге као предмете уопште и не треба узимати у обзир. Е то је оно што је јако опасно.
Сада можемо бити сигурни да ће милиони људи широм света убедити своје укућане да је потребно бацати књиге из куће, јер је довољно имати неки таблет из којег ће читати, ако икада уопште поново и буду читали, закључује Стојичевић.
Погледајте и:
