Руски научници открили шта утиче на ризик од гојазности и дијабетеса

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Способност људског организма да се бори против узрока многих распрострањених болести одређена је скупом мутација у митохондријском геному које се детету преносе искључиво од мајке, утврдили су научници Балтичког федералног универзитета „И. Кант“.
Структура и активност митохондрија, које снабдевају ћелије енергијом, „програмиране“ су одвојено од остатка система тела. Митохондријска ДНК, као и нуклеарна ДНК, подложна је мутацијама које се могу акумулирати, трајати и преносити на потомство, објаснили су научници.
Мутације у овом геному се често преносе у „скуповима“, што омогућава научницима да идентификују такозване хаплогрупе митохондријске ДНК човека, које могу одредити ефикасност митохондрија, додао је универзитет.
„Хаплогрупе митохондријске ДНК наслеђују се искључиво по мајчинској линији, односно иста је код мајке и њеног потомства. Због тога анализа митохондријске ДНК може да помогне у праћењу древних путева насељавања људи и откривању географског порекла предака по женској линији. А код људи који данас живе, хаплогрупа може да укаже на ниво ризика од појединих болести“, рекла је Софија Воронова, један од аутора истраживања, млађи научни сарадник Центра за имунологију и ћелијске биотехнологије Балтичког федералног универзитета „И. Кант“ .
Универзитетски научници су открили да присуство одређене хаплогрупе утиче на способност тела да регулише упалу код метаболичког синдрома – групе болести која укључује гојазност, дијабетес типа 2, атеросклерозу и разне кардиоваскуларне поремећаје. Око 20 процената руске популације има ову дијагнозу, прецизирали су научници.
„Две особе са метаболичким синдромом не морају бити подједнако 'нездраве', а њихове различите хаплогрупе митохондријске ДНК могле би да буду објашњење за то. Узели смо крв од 180 особа, издвојили имуне ћелије, моноците, и поделили их према типовима модела митохондрија, односно према хаплогрупама. Испоставило се да, ако је особа гојазна или има 'хаплогрупу У', њени моноцити ослобађају знатно више супстанци које изазивају запаљење него код особе са истим степеном гојазности, али са хаплогрупом Х“, објаснила је Воронова.
У зависности од генетике митохондрија, ниво ризика од развоја компликација гојазности и метаболичког синдрома може бити различит код две особе које имају исту телесну тежину, напомиње стручњак.
Истраживање је спроведено превасходно за хаплогрупе Х и У: прва је најраспрострањенија у Европи, док се друга среће широм Евроазије. Добијени подаци омогућавају да се објасни зашто се код неких људи са прекомерном телесном тежином компликације развијају брзо, док се код других не појављују. Међутим, за потврду ових хипотеза потребно је спровести још много додатних истраживања, нагласили су на Балтичком федералном универзитету „И. Кант“.
Резултати су представљени на конференцији „Биоинформатика регулације и структуре генома / системска биологија“ у Новосибирску.
Погледајте и:


