https://sputnikportal.rs/20260828/duhovne-cestice-otkrivene-posle-gasenja-nuklearnog-reaktora-prvi-put-izmeren-njihov-signal-1202806251.html
„Духовне честице“ откривене после гашења нуклеарног реактора: Први пут измерен њихов сигнал
„Духовне честице“ откривене после гашења нуклеарног реактора: Први пут измерен њихов сигнал
Sputnik Србија
Физичари су први пут директно измерили изузетно слаб ток антинеутрина који остаје и након што се нуклеарни реактор угаси. Откриће би једног дана могло да... 28.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-28T22:43+0200
2026-08-28T22:43+0200
2026-08-28T22:43+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
физика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/18/1197265728_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_f8911ab10b620731ac2da55c5b3acd81.png
Неутрини и њихове античестице, антинеутрини, често се називају „честицама духовима“ јер готово уопште не реагују са материјом. Управо због те особине изузетно их је тешко открити, али она их истовремено чини веома корисним за проучавање онога што се дешава унутар нуклеарних реактора.У новом истраживању, физичари су први пут измерили антинеутрине који настају након гашења реактора. Експеримент је спроведен у Француској у оквиру пројекта „Double Chooz“, уз учешће научника са Института „Макс Планк“ за нуклеарну физику.До сада су експерименти углавном проучавали антинеутрине док су реактори радили, када их има много више. После гашења њихов број нагло опада, али не нестаје одмах.„Откривање тог малог сигнала после гашења захтевало је изузетно ниску позадину и веома пажљиву анализу“, објашњава физичар Ентони Онилон са Института „Макс Планк“.Реактор је угашен, али гориво наставља да „ради“Гашење нуклеарног реактора не значи да радиоактивни материјали у њему истог тренутка престају да се мењају.Током рада реактора, цепањем атома уранијума и плутонијума настају бројни нови, радиоактивни атоми. И након престанка рада реактора, они настављају да се распадају. Током тих распада настају и антинеутрини.Део горива се после употребе премешта у базене са водом, где се хлади. И оно наставља да производи слаб ток антинеутрина.Зато се може рећи да је реактор угашен, али да његово гориво још дуго оставља веома слаб „потпис“ који физичари могу да траже.Антинеутрине није могуће видети директно. Они пролазе кроз материју готово несметано и огроман број њих пролази кроз наше тело сваког тренутка, а да то уопште не приметимо.Ипак, веома ретко антинеутрино ипак ступи у интеракцију са материјом. Управо тај редак догађај физичари покушавају да региструју.У детектору који је коришћен у експерименту „Double Chooz“, антинеутрино понекад удари у протон и произведе неутрон и позитрон — античестицу електрона. Позитрон се готово одмах судара са електроном и при том настаје први кратак блесак светлости.Неколико тренутака касније, неутрон буде ухваћен у материјалу детектора, што производи други светлосни сигнал.Та два сигнала заједно омогућавају научницима да препознају да се догодила интеракција која је вероватно изазвана антинеутрином.Слаб сигнал који потврђује предвиђањаЕксперимент „Double Chooz“ трајао је од 2011. до 2017. године, а научници су користили два подземна детектора, постављена на око 400 и 1.050 метара од реактора нуклеарне електране „Chooz“ у северној Француској.Када су оба реактора била искључена, истраживачи су имали прилику да потраже изузетно слаб сигнал који је иначе прекривен огромним бројем антинеутрина произведених током нормалног рада.Током 17,2 дана таквог посматрања забележили су 106 догађаја, уз статистичку грешку од 18, док је теоријски модел предвиђао око 88 догађаја, уз грешку од седам.Резултат се, према истраживачима, веома добро поклапа са очекивањима.То је важно јер научници нису открили нову врсту честице. Антинеутрини су одавно познати, а физичари су већ предвиђали да ће радиоактивно гориво наставити да их производи након гашења реактора. Новина је што су сада успели да директно измере тај изузетно слаб заостали сигнал.Научници сматрају да би ова техника у будућности могла да буде корисна за нуклеарну безбедност. Пошто антинеутрини лако пролазе кроз материју, њиховим мерењем могуће је добити информације о нуклеарном гориву без потребе да се реактор отвара или директно прегледа.Ипак, технологија је још далеко од тога да може да открије, на пример, да је нестало неколико комада истрошеног горива. За сада је довољно осетљива да региструје велике промене у укупном току антинеутрина.Због тога истраживачи овај резултат пре свега виде као доказ да је могуће „слушати“ нуклеарни реактор и након његовог гашења — помоћу честица које пролазе кроз материју готово као да је нема.Истраживање је објављено у научном часопису „Physical Review Letters“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/18/1197265728_86:0:1451:1024_1920x0_80_0_0_31f34fedec2bfb2b121b3f26dfa2b16f.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, физика
наука и технологија, друштво, физика
„Духовне честице“ откривене после гашења нуклеарног реактора: Први пут измерен њихов сигнал
Физичари су први пут директно измерили изузетно слаб ток антинеутрина који остаје и након што се нуклеарни реактор угаси. Откриће би једног дана могло да помогне у ненаметљивом праћењу нуклеарног горива и контроли нуклеарних постројења.
Неутрини и њихове античестице, антинеутрини, често се називају „честицама духовима“ јер готово уопште не реагују са материјом. Управо због те особине изузетно их је тешко открити, али она их истовремено чини веома корисним за проучавање онога што се дешава унутар нуклеарних реактора.
У новом истраживању, физичари су први пут измерили антинеутрине који настају након гашења реактора. Експеримент је спроведен у Француској у оквиру пројекта „Double Chooz“, уз учешће научника са Института „Макс Планк“ за нуклеарну физику.
До сада су експерименти углавном проучавали антинеутрине док су реактори радили, када их има много више. После гашења њихов број нагло опада, али не нестаје одмах.
„Откривање тог малог сигнала после гашења захтевало је изузетно ниску позадину и веома пажљиву анализу“, објашњава физичар Ентони Онилон са Института „Макс Планк“.
Реактор је угашен, али гориво наставља да „ради“
Гашење нуклеарног реактора не значи да радиоактивни материјали у њему истог тренутка престају да се мењају.
Током рада реактора, цепањем атома уранијума и плутонијума настају бројни нови, радиоактивни атоми. И након престанка рада реактора, они настављају да се распадају. Током тих распада настају и антинеутрини.
Део горива се после употребе премешта у базене са водом, где се хлади. И оно наставља да производи слаб ток антинеутрина.
Зато се може рећи да је реактор угашен, али да његово гориво још дуго оставља веома слаб „потпис“ који физичари могу да траже.
Антинеутрине није могуће видети директно. Они пролазе кроз материју готово несметано и огроман број њих пролази кроз наше тело сваког тренутка, а да то уопште не приметимо.
Ипак, веома ретко антинеутрино ипак ступи у интеракцију са материјом. Управо тај редак догађај физичари покушавају да региструју.
У детектору који је коришћен у експерименту „Double Chooz“, антинеутрино понекад удари у протон и произведе неутрон и позитрон — античестицу електрона. Позитрон се готово одмах судара са електроном и при том настаје први кратак блесак светлости.
Неколико тренутака касније, неутрон буде ухваћен у материјалу детектора, што производи други светлосни сигнал.
Та два сигнала заједно омогућавају научницима да препознају да се догодила интеракција која је вероватно изазвана антинеутрином.
Слаб сигнал који потврђује предвиђања
Експеримент „Double Chooz“ трајао је од 2011. до 2017. године, а научници су користили два подземна детектора, постављена на око 400 и 1.050 метара од реактора нуклеарне електране „Chooz“ у северној Француској.
Када су оба реактора била искључена, истраживачи су имали прилику да потраже изузетно слаб сигнал који је иначе прекривен огромним бројем антинеутрина произведених током нормалног рада.
Током 17,2 дана таквог посматрања забележили су 106 догађаја, уз статистичку грешку од 18, док је теоријски модел предвиђао око 88 догађаја, уз грешку од седам.
Резултат се, према истраживачима, веома добро поклапа са очекивањима.
То је важно јер научници нису открили нову врсту честице. Антинеутрини су одавно познати, а физичари су већ предвиђали да ће радиоактивно гориво наставити да их производи након гашења реактора. Новина је што су сада успели да директно измере тај изузетно слаб заостали сигнал.
Научници сматрају да би ова техника у будућности могла да буде корисна за нуклеарну безбедност. Пошто антинеутрини лако пролазе кроз материју, њиховим мерењем могуће је добити информације о нуклеарном гориву без потребе да се реактор отвара или директно прегледа.
Ипак, технологија је још далеко од тога да може да открије, на пример, да је нестало неколико комада истрошеног горива. За сада је довољно осетљива да региструје велике промене у укупном току антинеутрина.
Због тога истраживачи овај резултат пре свега виде као доказ да је могуће „слушати“ нуклеарни реактор и након његовог гашења — помоћу честица које пролазе кроз материју готово као да је нема.
Истраживање је
објављено у научном часопису „
Physical Review Letters“.