00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Изгубљени век српске културе
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Боцан-Харченко за Спутњик о Косову, посети Зеленског, уценама ЕУ: Запад хоће пораз Србије и Русије
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Мисаоне поруке – писане поруке“
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Паразитске биљке као генетски инжењери: Краду и преобликују корисне гене

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Вилина косица - паразитска биљка
Вилина косица - паразитска биљка - Sputnik Србија, 1920, 29.08.2026
Пратите нас
Паразитске биљке не узимају од својих домаћина само воду и хранљиве материје – понекад „краду“ и њихове гене. Нова студија показује да вилина косица („Cuscuta“) такве гене не чува непромењене, већ их током милиона година еволуције прилагођава свом геному, задржавајући њихову првобитну функцију.
Ген је преузет процесом познатим као хоризонтални трансфер гена (ХГТ). За разлику од обичног наслеђивања, у ком се гени преносе са родитеља на потомство, ХГТ омогућава генетском материјалу да се креће између несродних организама.
Истраживачки тим са Пољопривредног факултета Градског универзитета у Осаки истраживао је шта се дешава са овим страним генима након што стигну у паразитску биљку. Праћена је еволуциона историја гена „CYP81Q“.
Научници су пронашли доказе да је „CYP81Q“ првобитно припадао другој цветници из реда Ламиалес — који укључује многе медицинске и кулинарске биљке — пре него што је у далекој прошлости пренет у лозу вилине косице. Ген је вилиној косици дао нешто корисно, јер „CYP81Q“ учествује у производњи сесамина, једињења из групе лигнана са антиоксидантним својствима.
Након преузимања гена, вилина косица је добила способност да сама производи сесамин. Страни ген је током времена у геному вилине косице измењен деловима транспозона, „скачуће ДНК”, који су убацили ДНК вилине косице у „CYP81Q“.
Једна од ових убачених секвенци је на крају постала део новоформираног интрона, дела гена који је уклоњен из РНК пре него што се генетске инструкције искористе за производњу протеина. Упркос овим променама, ген је наставио да функционише. Преобликовани „CYP81Q“ је и даље производио функционални ензим способан за синтезу сесамина.
„Ово је показало да је ген задржао своју биолошку функцију упркос знатним структурним променама”, кажу аутори.
Налаз сугерише да ХГТ није нужно крај еволуционе приче о гену: може наставити да еволуира унутар паразита, постајући структурно интегрисан у своје ново окружење док задржава првобитну функцију.
„Обично је ХГТ бактеријски процес. Наши налази су додатан доказ да је присутан и код биљака”, кажу истраживачи.
За паразитске биљке, овај процес може бити посебно важан. Њихове директне везе са другим биљкама стварају изванредне прилике да гени пређу границе врста. Након трансфера, ти гени могу постати сирови материјал за даљу еволуциону промену.
Прича о „CYP81Q“ превазилази пуку „крађу” корисног гена: биљка претвара позајмљени генетски материјал у свој сопствени.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала