https://sputnikportal.rs/20260829/parazitske-biljke-kao-genetski-inzenjeri-kradu-i-preoblikuju-korisne-gene-1202833270.html
Паразитске биљке као генетски инжењери: Краду и преобликују корисне гене
Паразитске биљке као генетски инжењери: Краду и преобликују корисне гене
Sputnik Србија
Паразитске биљке не узимају од својих домаћина само воду и хранљиве материје – понекад „краду“ и њихове гене. Нова студија показује да вилина косица... 29.08.2026, Sputnik Србија
2026-08-29T22:14+0200
2026-08-29T22:14+0200
2026-08-29T22:14+0200
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1d/1202833531_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_ed5fbfee739fcfd8ed3b9adaf3caa71e.png
Ген је преузет процесом познатим као хоризонтални трансфер гена (ХГТ). За разлику од обичног наслеђивања, у ком се гени преносе са родитеља на потомство, ХГТ омогућава генетском материјалу да се креће између несродних организама.Истраживачки тим са Пољопривредног факултета Градског универзитета у Осаки истраживао је шта се дешава са овим страним генима након што стигну у паразитску биљку. Праћена је еволуциона историја гена „CYP81Q“.Научници су пронашли доказе да је „CYP81Q“ првобитно припадао другој цветници из реда Ламиалес — који укључује многе медицинске и кулинарске биљке — пре него што је у далекој прошлости пренет у лозу вилине косице. Ген је вилиној косици дао нешто корисно, јер „CYP81Q“ учествује у производњи сесамина, једињења из групе лигнана са антиоксидантним својствима.Након преузимања гена, вилина косица је добила способност да сама производи сесамин. Страни ген је током времена у геному вилине косице измењен деловима транспозона, „скачуће ДНК”, који су убацили ДНК вилине косице у „CYP81Q“.Једна од ових убачених секвенци је на крају постала део новоформираног интрона, дела гена који је уклоњен из РНК пре него што се генетске инструкције искористе за производњу протеина. Упркос овим променама, ген је наставио да функционише. Преобликовани „CYP81Q“ је и даље производио функционални ензим способан за синтезу сесамина.Налаз сугерише да ХГТ није нужно крај еволуционе приче о гену: може наставити да еволуира унутар паразита, постајући структурно интегрисан у своје ново окружење док задржава првобитну функцију.За паразитске биљке, овај процес може бити посебно важан. Њихове директне везе са другим биљкама стварају изванредне прилике да гени пређу границе врста. Након трансфера, ти гени могу постати сирови материјал за даљу еволуциону промену.Прича о „CYP81Q“ превазилази пуку „крађу” корисног гена: биљка претвара позајмљени генетски материјал у свој сопствени.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, живи свет и генетика
друштво, живи свет и генетика
Паразитске биљке као генетски инжењери: Краду и преобликују корисне гене
Паразитске биљке не узимају од својих домаћина само воду и хранљиве материје – понекад „краду“ и њихове гене. Нова студија показује да вилина косица („Cuscuta“) такве гене не чува непромењене, већ их током милиона година еволуције прилагођава свом геному, задржавајући њихову првобитну функцију.
Ген је преузет процесом познатим као хоризонтални трансфер гена (ХГТ). За разлику од обичног наслеђивања, у ком се гени преносе са родитеља на потомство, ХГТ омогућава генетском материјалу да се креће између несродних организама.
Истраживачки тим са Пољопривредног факултета Градског универзитета у Осаки истраживао је шта се дешава са овим страним генима након што стигну у паразитску биљку. Праћена је еволуциона историја гена „CYP81Q“.
Научници су пронашли доказе да је „CYP81Q“ првобитно припадао другој цветници из реда Ламиалес — који укључује многе медицинске и кулинарске биљке — пре него што је у далекој прошлости пренет у лозу вилине косице. Ген је вилиној косици дао нешто корисно, јер „CYP81Q“ учествује у производњи сесамина, једињења из групе лигнана са антиоксидантним својствима.
Након преузимања гена, вилина косица је добила способност да сама производи сесамин. Страни ген је током времена у геному вилине косице измењен деловима транспозона, „скачуће ДНК”, који су убацили ДНК вилине косице у „CYP81Q“.
Једна од ових убачених секвенци је на крају постала део новоформираног интрона, дела гена који је уклоњен из РНК пре него што се генетске инструкције искористе за производњу протеина. Упркос овим променама, ген је наставио да функционише. Преобликовани „CYP81Q“ је и даље производио функционални ензим способан за синтезу сесамина.
„Ово је показало да је ген задржао своју биолошку функцију упркос знатним структурним променама”, кажу аутори.
Налаз сугерише да ХГТ није нужно крај еволуционе приче о гену: може наставити да еволуира унутар паразита, постајући структурно интегрисан у своје ново окружење док задржава првобитну функцију.
„Обично је ХГТ бактеријски процес. Наши налази су додатан доказ да је присутан и код биљака”, кажу истраживачи.
За паразитске биљке, овај процес може бити посебно важан. Њихове директне везе са другим биљкама стварају изванредне прилике да гени пређу границе врста. Након трансфера, ти гени могу постати сирови материјал за даљу еволуциону промену.
Прича о „CYP81Q“ превазилази пуку „крађу” корисног гена: биљка претвара позајмљени генетски материјал у свој сопствени.
