Европска економија деградира због милитаризације; НАТО се све више увлачи у сукоб са Русијом
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Званичници НАТО-а лажу да милитаризација Алијансе иде у корист економијама земаља-чланица, док у ствари економија деградира и наноси штету мирном развоју региона, изјавио је за Спутњик руски амбасадор у Бриселу Денис Гончар.
„Руководство ЕУ-НАТО је кренуло путем убрзане милитаризације и провоцира трку у наоружању на штету мирног развоја региона и социоекономског благостања његових грађана... То јасно показују најновији статистички подаци, како за ЕУ у целини, тако и за појединачне земље, а који указују на континуирано погоршање економске ситуације и социјалних права“, приметио је амбасадор.
Он је нагласио да званичници НАТО-а и политички естаблишмент земаља-чланица Алијансе покушавају да створе утисак да је „сва та милитаризација корисна за економије и друштва, што је, наравно, апсолутна лаж“.
„Нажалост, због вишегодишњег ‘испирања мозгова’ евро-НАТО пропагандом и застрашивања измишљеном руском претњом, многим грађанима је тешко да схвате да управо апологете солдатеске воде Европу у ћорсокак“, истакао је Гончар.
Према његовим речима, НАТО својим непромишљеним поступцима намерно провоцира ескалацију на светској сцени.
„Да би оправдали ову политику, користе хорор-приче о Русији која наводно припрема напад на земље НАТО-а до 2029-2030. године“, рекао је амбасадор.
Ове хорор-приче настављају да се шире упркос поновљеним изјавама руских лидера да Русија нема такве намере и планове. Амбасадор је подсетио да је Москва званично предложила земљама НАТО-а да формализују гаранције међусобне безбедности на папиру, али су оне игнорисале тај предлог.
„У стварности, прави извор растуће напетости представља агресивно понашање самих чланица НАТО-а. Један од најновијих примера су ненајављене ваздушне вежбе блока спроведене у близини Калињинграда крајем августа“, додао је Гончар.
Белгија се припрема за сукоб са Русијом
Амбасадор је напоменуо да Белгија више не крије да се активно припрема за могући сукоб са Русијом, повећавајући бројност својих оружаних снага и повећавајући расходе за наоружање.
Према речима дипломате, Белгија је фактички учврстила своју политику ка конфронтационом планирању након што је влада одобрила план вредан више милијарди долара за поновно наоружавање земље у наредних осам година.
„За ово се ствара одговарајуће информативно окружење. Сама идеја о великом рату више није табу у медијима. Свако ко се не слаже са овом отворено самоубилачком идејом брзо бива оптужен да ради за нашу земљу“, истакао је Гончар.
Истовремено, белгијска влада игнорише негативне економске последице такве политике, очигледно верујући да „циљ оправдава сва средства“, оценио је амбасадор.
НАТО се све више увлачи у сукоб на страни Кијева
Коментаришући војну помоћ Украјини од стране НАТО-а, амбасадор је навео да се Алијанса, пумпајући украјинске оружане снаге технником, све више увлачи у сукоб са Русијом на страни кијевског режима.
„Кроз стално пумпање оружја и технике украјинске оружане снаге, укључујући високо прецизно оружје дугог домета, учешће у навођењу и пружање обавештајних података, чланице НАТО-а се све више укључују у сукоб са Русијом на страни кијевског режима“, прецизирао је дипломата.
Он је такође подсетио да Алијанса 2026. и 2027. године планира „велику војну помоћ Кијеву“, предвиђајући издвајање 70 милијарди долара сваке године.
Према његовим речима, ово је додатна потврда намере Запада да одуговлачи рат до последњег Украјинца, које види само као потрошни материјал за задовољавање својих геополитичких амбиција и извор „лекција о вођењу рата против Руса“.
Амбасадор је, такође, приметио да се Европа претвара у стратешку позадину за украјинске снаге и чак постаје део украјинског фронта.
Не ради се више само о систематском пружању војне помоћи, већ и о предаји производње оружја и одбрамбених погона за потребе Оружаних снага Украјине у европске земље, закључио је Гончар.
О безбедносним гаранцијама
Крајем 2021. године Министарство спољних послова Русије објавило је нацрте споразума између Русије и САД и НАТО-а о безбедносним гаранцијама. Документи су, између осталог, искључивали даље ширење Алијансе на исток и улазак Украјине у њу, распоређивање додатних трупа и наоружања ван земаља у којима су се налазили од маја 1997. године, а такође су предвиђали одустајање од било какве војне активности НАТО-а у Украјини, Источној Европи, Закавказју и Централној Азији. Москва је такође наводила да је неопходно да се формално дезавуише одлука да Украјина и Грузија постану чланице НАТО-а, донета на самиту НАТО-а у Букурешту 2008. године, јер је у супротности са обавезама лидера свих држава-чланица ОЕБС-а да не јачају своју безбедност науштрб безбедности других.
У јануару 2022. године одржано је неколико састанака Русије и САД и Русије и НАТО-а на тему руских иницијатива.
САД и НАТО су 26. јануара 2022. године доставили Москви писане одговоре на предлоге Русије за безбедносне гаранције. У одговору се истицало да они нису спремни да одустану од ширења НАТО-а, али да истовремено не желе конфронтацију и пристају да разговарају о одређеним аспектима безбедности са Москвом.
Погледајте и:
