https://sputnikportal.rs/20260830/sto-dana-demontaze-orbana--vise-na-drustvenim-mrezama-nego-u-realnosti-video-1202797093.html

Сто дана „демонтаже“ Орбана – више на друштвеним мрежама него у реалности /видео/

Сто дана „демонтаже“ Орбана – више на друштвеним мрежама него у реалности /видео/

Sputnik Србија

Власт Петера Мађара обележила је 100 дана трајања. Из неког разлога, ваљда и маркетиншког, у европској политици обично се поведу расправе о 100 дана рада сваке... 30.08.2026, Sputnik Србија

2026-08-30T20:01+0200

2026-08-30T20:01+0200

2026-08-30T20:01+0200

свет

свет

свет – политика

регион (шире)

мађарска

емисија „пророк“

коментари и аналитика

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/1c/1202797472_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_36a69a78121972f0296b90d9e8368ad0.jpg

Елем, Петер Мађар је и у ових 100 дана наставио са (постизборном) кампањом, па га зато већ прозивају како руководи „Фејсбук Владом“: више се одлуке најављују преко друштвених мрежа него што се то чини институционалним путем.Доказујући како интензивно демонтира „Орбанов систем“ Мађар је имао неколико интересантних и дискутабилних потеза. Рецимо, ограничио је мандат премијера на максимум осам година, чиме спречава Орбана да се врати на ту функцију, али и спречава самог себе да траје дуже од два мандата. Оваква пракса јесте уобичајена за председнике држава, али није за премијере, пошто се потврдило да честе промене парламентарне већине обликују сасвим другачију политичку динамику. Фактички, премијер не мора завршити пун мандат, а потом се може вратити на власт, а баш да носи калкулатор увек са собом и рачуна колико му је остало до краја обављања функције није згодно, нити за вођење државне политике – корисно.Када је о овоме реч, у низу примера издваја се легендарни Ђулио Андреоти, који је први пут обаљвао функцију италијанског премијера од 1972-1973. године, а трећи пут од 1989-1929. године. Државна политика зависи од континуитета, неопходни су политичари који трају и располажу искуством, било да су у власти или опозицији.Такође, експресно је срушио председника Тамаша Шујока (изабраног на функцију 2024. године) пре истека законског мандата мењајући уставне одредбе и тако стварајући опасан преседан. Новоизабрани председник Андраш Бака јесте човек са огромним ауторитетом у мађарском политичком систему и интелектуалном животу, али то не умањује последице које су произведене. Између осталог и услед чињенице да шеф државе у Мађарској има само проколарна овлашћења.Шта је донело првих 100 данаМожда је карактер деловања Петера Мађара и највише што се може уочити након 100 дана његове власти. Јер, упркос „хиперактивизму“ и непрестаним најавама нових акција, оно што се чини остаје донекле контроверзно и велико је питање како ће резултирати у блиској будућности.У том смислу, када су разгрну или свесно занемаре и предизборно-постизборна кампања и анимозитети према Виктору Орбану (који су често и примарни мотив за предузимање акција), изгледа како нова већина залази у „простор неизвесности“ који ствара најпре идеологија. Свака политика почива на идеологији, чак је и непостојање идеологије нека идеологија. Мађар је себе представио као либералног конзервативца. Виктор Орбан је водио јасну суверенистичку и конзервативну политику са израженом социјалном димензијом. Испоставило се напослетку да је, поред подразумевајућих негативних ефеката „дугог трајања“ и Орбанова власт пала због кризе узроковане начелним, идеолошким постулатом.Одбрана суверенитета значи и смањивање економске зависности од западних финансијских институција. Повећавање такве економске зависности укључује и идеолошке и геополитичке уступке, што се показује на примерима инструментализације питања родне равноправности или финансирању Украјине. Зато је, практично, у данашњој Европи готово немогуће водити конзервативну политику без њене суверенистичке димензије.Да би се смањила економска зависност од западних финансијских институција, мора се градити сопствени, национални економски систем. То подразумева и отварање кредитних линија и осигуравање „државних послова“ домаћим бизнисменима.Ово се, наравно, не допада моћним западним корпорацијама, које се онда концентришу на обарање власти која им ускраћује профит, ангажују за то и разне наднационалне институције и домаће невладине организације, али овако успостављен национални економски систем може функционисати док постоји симбиоза између државне политике и крупног капитала.Међутим, системски проблем је у томе што крупни капитал има потребе да се грана и шири. Без обзира да ли је западни, мађарски или неки трећи, капитал је најпре заинтересован за увећавање профита. Политичкој власти то не мора нужно сметати, пошто овакав епилог правдају неопходним за супротстављање западној корпоратократији. Моћним транснационалним корпорацијама не могу се супротставити предузетници. Но, када се пређу одређене границе, када се крупни капитал разграна и рашири, онда га је тешко или чак немогуће контролисати, ту више никакве мере не помажу.Капитал као идеологијаКонзервативну идеологију „чувају“ традиције, а на традицијама инсистира „ситна буржоазија“ или слој бирача који левичарске идеологије сврставају у средњу класу (изнад пролетаријата). Крупни капитал који је све теже или немогуће контролисати почиње да смета „ситној буржоазији“, зато што се јаз између супербогатих и средње класе све више повећава. Из истог разлога се, иначе, управо међу „ситном буржоазијом“ појављује отпор према корпоратократији и заговарање конзервативизма.И у таквом амбијенту се онда актуализују теме злоупотреба и корупције, па објашњавати како је иза свега суверенизам више није делотворно. Бирачи који су „претрчали“ од Орбана ка Мађару нису променили своја (конзервативна) уверења, они су вероватно остали убеђени суверенисти, али су то незадовољни представници сталежа који се тако осећа због постојећег модела очувања традиционалних вредности и одбране суверенитета.Мађар је, једноставно, има добар амбијент да развија своју кампању о корупцији и злоупотреби власти. Но, сада се за њега остаје отворено шта даље чинити у условима када се амбијент за његово политичко деловање мења. Уместо социјалног, иде се ка либералном конзервативизму, а у том случају нагласак је увек на – либералном. Што значи да ће се стварати нови баланси између (пост)модерног у односу на традиционално, мултинационалног у односу на суверено, као и тржишног у односу на социјално. Где су ту проблеми за Мађара?Прво, политичке и друштвене (интелектуалне) токове у мађарском систему и даље ће детерминисати „ситна буржоазија“, а овакав карактер деловања нове већине, са контрадикторним одлукама и руковођењем државом преко друштвених мрежа није оно што „традиционалистички“ део друштва може подржати.Друго, мађарски „крупни капиталисти“ сасвим сигурно неће благонаклоно гледати како им мултинационалне корпорације преузимају послове. Иначе, спајати теме рада мултинационалних корпорација и борбе против корупције толико је неозбиљно да делује и бесмислено. Треће, разградња Орбановог система значи и редуковање броја и обима социјалних мера које су постојале, што онда изазива и дубоко незадовољство по друштвеној вертикали.Из реакција „ситне буржоазије“, представника „крупног капитала“ и „друштвене вертикале“ рекло би се да је највећи део Мађара очекивао неког новог Орбана који ће бити „више фер“, спречити манипулације бирократизоване управе и нивелисати рђаве ефекте „дугог трајања“ претходне власти. Расположења за некакав велики заокрет у унутрашњој и спољној политици за сада нема, а карактер деловања Петера Мађара након првих 100 дана ипак најављује да тога може бити.Вероватноћа да демонтажа „Орбановог система“ склизне ка разградњи суверенистичко-конзервативне политике са израженом социјалном димензијом постаје прилично висока. То је ствар идеологије из које се примећује карактер владавине.Погледајте и:

регион (шире)

мађарска

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, регион (шире), мађарска, емисија „пророк“, коментари и аналитика